Некад и сад

Чланци које ћете читати су ту да вас подсете на један период који је, надам се, иза нас. То су године 1993. и 1994.

То су писма која сам писала у Америци, у Њујорку за часопис који се звао "Hello Belgrade - Hello New York" покушавајући да у тим годинама људима који га читају дочарам слику средине у којој живим.

Мислим да су то важне године и да их се треба сећати, а сећање на њих нас наводи и на поређења са годинама у којима сада живимо на истом месту.

Приређујући све те дописе увиђам на моменте да се неке ситуације и нису много измениле. Прочитајте их и просудите сами!

Уче нас да живимо од онога што зарадимо 01.05.1994.
Знам за шта служе славе. Људи имају годину дана времена да упореде своје успехе, стандарде, своју децу и да виде и провере колико се добро држе. Мислила сам да никада нећу из соба за подмладак прећи у собе за одрасле - на славама. Десило се то први... »
Да ли смем? 01.04.1994.
Београд се изгледа помирио са блокадом и са не баш добрим изгледима да се она ускоро укине. Већ два пута је неко покушао да ми пошаље књигу у Београд из белог света, али су је зауставили. Сами себе затварамо! Решили смо да начинимо сопствену културу... »
Импулс по Авраму 01.02.1994.
Сигурно су већ сви у Њујорку и по целој Америци чули, јер свуда нас има, о ономе што је Пошта наше отаџбине приредила свима који имају неког свог у иностранству. Ако нисте чули вероватно сте примили писма вапаја да пошаљете паре за разговоре које... »
За шаку долара 01.12.1993.
Седим увијена у ћебе. Гледам кроз округло прозорче машине за прање како се обрће веш различитих боја. Детерџент је увозан. Купила сам га на пијаци. Са телевизора допире до мене глас спикера који апелује да се искључује струја, јер ако то не чинимо... »
Најлепше девојке света 01.11.1993.
Сада су скоро сви већ сигурни да су ствари дошле до самог дна. У то их уверава још једна девалвација која је све радње прво опустошила па затворила. У радњама већ дуго и није било ничега. На моменат могле су ове продавнице, бар по томе што цене нису... »
Шопинг тура до Ваљева 01.09.1993.
Срећа је релативна ствар. Јутрос ме је шеф радње, поред које свакодневно пролазим, уз смешак позвао да уђем. Оставио ми је пола литре млека. Криза тражи уступке. После Лорда Овена, Карингтона, чекања за интервјуе, зашто се опет не савити и због тог... »
Викендица за таблу сланине 01.08.1993.
Велика је врућина. По количини влаге, скоро као њујоршка, али, у Београду људи немају еркондишне. Они тек од скоро улазе у моду, и то у наша најсиромашнија времена. Иначе, криза стиже, а ваш репортер свако своје јављање треба да зачини доказима... »
Београд на продају 01.07.1993.
Пријатељи ми се мењају. Имам тако мало аутентичних казивања. Не знам коме да верујем. Који је исказ онај прави, који је сведок догађаја и аутентичан. Новац има неко тужно значење, поседују га углавном они који га не зарађују. Критеријуми вредности... »
Писмо из Београда (3) 01.06.1993.
Београд сада гледам из Будимпеште кроз очи и уши својих пријатеља. После дивне вечере у колима слушамо музику Ђорђа Балашевића, песму о Васи Ладачком. Балада о једном убогом и сиромашном Војвођанину, говори о жељи да се има пуно ланаца земље, коња... »
Писмо из Београда (2) 01.05.1993.
Вратила сам се пре неки дан из Лондона. Пријатељица ми завиди што се враћам. Више од двадесет година живи у Енглеској, афирмисала се. Добила је сва могућа стручна признања, има породицу... Чезне за Јевремовом улицом у Београду. Испитује ме: „Да ли... »
Писмо из Београда (1) 01.04.1993.
Када неко далеко, на пар хиљада километара од Београда упита: "Шта има ново", а ја у кратком и скупом телефонском разговору треба да одиграм агенцијски телепринтер, онда из Београда јављам да у њему, без обзира на све ужасе, море и обрачуне, није... »