Гледаћете у току лета 2008.
У емисијама "Ексклузивно" трудим се да са саговорницима стварно разговарам и да превазиђем комуникацију питање - одговор. То ме ставља у ситуацију да ми се људи поверавају, а ја издвајам оно што је за објављивање.
Људи који говоре у емисијама "Ексклузивно" заправо су личности чија животна прича заслужује да буде снимљена. Не морају увек бити нама познати људи, али оно што говоре мора бити поучно и корисно. Још увек верујем да се може учити на туђим грешкама.
Нисам обичан испитивач, већ особа којој се други поверавају. Уколико сам успела да неки интервјуи буду дати само мени или да су ми речене ствари које нигде другде нису – вероватно сам своју диплому психолога још једном заслужила.
У оквиру летње схеме документарне серије "Ексклузивно", до средине септембра биће емитоване емисије које су имале највише одјека у јавности, као и оне снимљене пре много година које су можда тек данас постале актуелне. Када су снимљене, биле су примљене као занимљиве репортаже, али сада, са временске дистанце, схватам да су то биле емисије које су многе ствари објашњавале много пре него што су се нама догодиле.
Одабране су оне емисије чије теме никада не застаревају и не губе актуелност. Када су посреди суштинске вредности, нема бежања од истине, бежање се напросто не исплати – јер време све коригује.
Мира Адања-Полак
Ризичан живот Вере Цедрел - 19. јул 2008.
Посао Вере Цедрел само је наоко занимљив и динамичан. Ова жена носи "главу у торби". Увек је тамо где су ратишта, где је криза, где је већ избио рат или тек треба да избије. Радећи за агенцију чије је сувласник WTN, позната је у свету по многобројним ексклузивама које је донела са ратишта Блиског истока. Сина од шесте године води свуда са собом, имајући увек осећај кривице због сталног боравка на терену. Написала је три књиге о Садаму Хусеину, трагала за хемијским оружјем у Ираку. Говори о томе како шестогодишњи новинарски труд може да пропадне само зато што је једна светска вест потрла другу.
Боги и његова сестра - 26. јул 2008.
Камера у Лос Анђелесу бележи сусрет брата и сестре после читавих пет деценија. Дан Тана, који има ресторан у Лос Анђелесу и чији су почеци везани за Богија, кога среће одмах по доласку у Америку - долази на идеју да свом најбољем другу доведе на ноге у Лос Анђелес сестру из Београда, а да Боги то не зна. Тај сусрет одиграо се у Дан Танином ресторану и забележен је камером чувеног продуцента Мејса Њуфилда, који такође није знао шта се догађа. Мира Адања-Полак камером бележи њихове животне приче - једну у Лос Анђелесу, другу у Београду.
High blue - високо плаво - 2. август 2008.
Емисија доноси причу о Јелици Матић, младој жени која је постала пилот у Америци. Репортажу о њој Мира Адања-Полак објављује у једној од својих емисија. Након извесног времена, сазнаје да је Јелица Матић доживела авионску несрећу, коју су оба путника које је возила преживела само захваљујући њој. Опорављена и залечена, Јелица Матић долази у родитељски дом, у Лединце, где је аутор емисије први пут и лично среће. Тада први и једини пут говори о несрећи о којој су амерички медији извештавали одајући јој признање за пожртвованост и храброст при спасавању путника и избегавању веће трагедије.
Последњи кабаре у Паризу - 9. август 2008.
Кабареи у Паризу полако нестају, али један, у стрмој уличици Монмартра, опстаје. Његов заштитни знак је Мишу (Mishu), увек у плавом оделу са великим наочарима које му покривају већи део лица. Сви га већ дуго виде као национално добро. Додељена му је и Легија части за оно што је учинио за сиромашне. Простор је мали и скучен, али је зато деценијама препун, па улаз негде око поноћи морате обезбедити унапред. У кабареу наступају "трансформерси" - мушкарци који носе женске хаљине имитирајући познате звезде шоу-бизниса. У сат и по спектакла пресвлаче се у различите ликове, певају, играју, служе госте, перу судове и засмејавају посетиоце. Након представе, све поспреме и испрате госте, а тек пред јутро одлазе својим кућама.
Радозналац - 16. август 2008.
Бранко Бокун је човек велике енергије и особа са највише контаката у свету. Познавао је најзначајније људе 20. века. Са њима се дружио, летовао на Азурној обали, писао књиге. Пријатељи су му били Ђорђо де Кирико, Енди Ворхол, Порфирије Рубироза, Ђани Ањели. Био је ожењен принцезом, био и шпијун у Ватикану. Поред великог броја књига које је објавио у Енглеској, код нас је недавnо преведена једна која заслужује пажњу - "Дивили сте се, али коме", где говори о својим занимљивим сусретима.
Рушка Бергман - стилиста над креатором - 23. август 2008.
Рушка Бергман је отишла из Србије 1996. године, седам дана након очеве смрти. По струци дипломирани економиста, радећи за Уједињене нације, пожелела је да постане стилиста. Имала је срећу да, после Лондона, успе да се у врло кратком року просто наметне стилистима Њујорка и међу њима заузме запажено место. Као стилисти Хилари Клинтон, то јој и није било тешко. Поставка Арманијеве изложбе у Краљевској академији у Лондону и у Гугенхајм музеју у Њујорку - ставили су је у сам врх светских стилиста. Недавно је била стилиста познатих америчких редитеља, међу којима је и Стивен Спилберг, за италијански "Вог". Њена стилизација је специфична, али и једноставна, наметљива, али отмена.
Унук последњег руског цара - 30. август 2008.
Мајкл Греј једнога дана на сазваној конференцији за штампу у Лондону објављује како је открио да је унук последњег руског цара - Николаја Романова. Трагајући упорно за својим идентитетом, налази доказе да је млади царевић преживео масакр у Екатеринбургу и кроз документе Британске обавештајне службе покушава да докаже своју блиску везу са читавом руском царском породицом. У књизи "Крвно сродство", која веома документовано износи теорију по којој је царевић Алексеј остао у животу, Мајкл Греј доказује своје порекло.
Љубавне страсти Барбаре Картланд - 6. септембар 2008.
Звали су је "жена у розе". Читав живот посматрала је кроз ружичасте наочари. У животу је прошла све оно што друге жене нису, а задржала мото по ком је у животу једне жене најважнија љубав, дајући при том и рецепте за остварење сна о томе да љубав што дуже траје. Била је најбогатија жена после британске краљице, имала два брака и два сина. Још увек је најчитанији писац љубавних романа. Оптимизам и животна радост нису је напустили до последњег дана. Умрла је у 96. години, окружена својом децом, пријатељима, послугом. Свој последњи интервју, који су многи поистоветили са исповешћу, дала је управо Мири Адањи-Полак.
Лаж лорда Ејткина - 13. септембар 2008.
Лолицу Азуцки-Ејткин Мира Адања-Полак среће након 20 година. Удаја за лорда Џонатана Ејткина ставила је ову младу жену у центар светских збивања и интрига. Неистинит исказ њеног мужа лорда Ејткина да је хотелски рачун у чувеном париском хотелу "Риц" платила она, његова жена, која је тада била у Швајцарској, а не арапски принц, пословни партнер, за шта су га оптужили новинари - овог сјаног политичара и велику наду конзервативаца, могућег премијера Велике Британије, коштао је губитка места у Парламенту и губитка свих позиција у високом енглеском друштву. Исповест Лолице Азуцки-Ејткин представља документ једне од највећих афера које су потресле Велику Британију деведесетих година прошлог века.
