Неки саговорници баш мене чекају
Рецепт: најбоље приче су оне које људи не желе да испричају. За њих се борим.
Мира Адања-Полак рођена је у Будимпешти. Дипломирала је психологију на Филозофском факултету. Међународно је признат новинар и продуцент, истраживач, сарадник и аутор. Термин недељом по подне на РТС 1 резервисан је за њену колажну емисију "Мира Адања-Полак и Ви". Уз ову емисију, Адања-Полак је аутор и документарне серије "Ексклузивно".
Сведок сте многобројних промена које су задесиле РТС. Многи су одлазили и долазили, а ви сте остајали. Какав је ваш став по том питању?
Мој став је увек исти. Радим како најбоље умем и трудим се да своју енергију усмеравам ка корисним стварима. Често ми замерају да не водим редакцијски живот, а то ме је можда и одржало на ветрометини. Често сам и досадна јер не оговарам, нити говорим ружно о својим колегама. То је, уз нешто добрих новинарских подухвата, довољно за преживљавање.
Новинарску каријеру започели сте на Београдском програму припремајући и уређујући један дан у недељи. Сада имате ауторску емисију. Има ли разлике у ангажману у професионалном смислу?
Увек сам радила исто, осим што сам у Београдском програму често морала да објашњавам шта ћу имати у емисији и како ће то изгледати. Говорила сам да не умем то да испричам, али да знам да изведем емисију. Емисија Београдског програма коју сам радила уторком и тада је била ауторска. Увек сам радила на неки свој начин.
Да ли трагате за причом или вас она мотивише да је на свој начин интерпретирате?
Мене прича нађе. Сачека ме. Обично је нико други неће. Можда видим другачије. Често и сачекам све коментаре и онда у недељу дам свој, често различит од других.
Ваша ауторска емисија и даље истим темпом прати актуелне догађаје. Како објашњавате да имате публику свих узраста?
Немам ја рецепт. Имам можда ту срећу да се оно што се мени свиђа допада и другима. Верујем у оно што радим. Окренута сам гледаоцима и од њих чујем много тога. Одговарам лично на све телефоне и сву пошту. То је оно што односи највише времена. Морам све да проверим пре него што то дође на екран. Свака прича има увек неколико страна, а саслушати морам све. Најбоље приче су оне које људи не желе да испричају. За њих се борим.
Да ли искуство и професионализам доносе временом привилегије или је доказивање непрекидно?
Ја бих рекла да исправност онога што радите доноси привилегију да вам се верује и да не доводите у питање свој интегритет. Привилегија је да имате предност да емитујете нешто што други немају јер ћете то урадити најобјективније. Привилегија је и то што се осећам слободно у свом послу, а за новинара веће привилегије од тога нема.
Иза вас су бројни интервјуи. Кога бисте у овом тренутку волели да имате за саговорника?
Никада не размишљам унапред, само недељу дана. Сваког јутра окренем понеки телефон рутински, а окрећем га годинама тек да проверим да ли су неки људи ипак решили да проговоре. Знам да сачекам јер и даље верујем да неки саговорници баш мене чекају.
Управо сте се вратили из Милана. Којим поводом сте тамо били?
Била сам на прослави 20 година компаније "Цептер", која је у елитном хотелу "Принципе ди Савоја" направила свечаност која ће се памтити у Милану. Брачни пар Цептер је своје прве три фабрике саградио у северној Италији. Том приликом представљена је и монографија "Мадлена", у којој је обједињена читава активност Мадлене Цептер на пољу уметности, хуманости и науке. У миланском позоришту Манцони госпођи Цептер је уручена повеља за њен хуманитарни рад, а пријатељи из свих крајева света били су ту.
