Увек окренута гледаоцима

"Нема интервјуа због којег бих 'продала' свог саговорника нити репортаже у којој ћу снимити оно што ми је он рекао да не сликам", каже позната новинарка Мира Адања-Полак, чију серију "Ексклузивно" гледамо последње среде у месецу на програму ТВ Београд.

У 4.30, једног јутра кренула је из Лондона. Прво стајалиште било је Париз, остала је један и по сат и снимила репортажу за ТВ Београд. На сурчински аеродром слетела је у вечерњим сатима, одјурила до своје куће и те вечери, већ у 20 сати појавила се на једној позоришној премијери. Овакав вратоломни темпо спада у готово редовне радне дане познате новинарке Мире Адање-Полак. Телевизијски гледаоци, осим "Београдског програма" уторком који уређује и води, имају прилике да сваке последње среде у месецу гледају њен циклус емисија под заједничким насловом "Ексклузивно".

За почетак овог разговора, молим Вас да кажете шта је била идеја водиља кроз све ове године новинарства, којем сте посветили свој живот?

- Одувек ми је било важно, каже Мира Адања-Полак, да задржим високу професионалност и да останем у професији. Строго сам се чувала да ме неко не побрка са појмом јавне личности. За то је, наравно, веома тешко изборити се, јер су код нас померени критеријуми. Жена новинар уопште не мора да буде лепа, нити, као особа, да буде нападна. Она мора тако да ради, да увек може да се поново врати особи са којом је радила интервју или правила репортажу. Знате, нема интервјуа због којег бих "продала" свог саговорника и нема репортаже у којој ћу снимити оно што ми је саговорник рекао да не сликам. Ниједна суза, ниједан несрећни моменат или свађа у нечијој кући - није за новинарство. Такво новинарство не упражњавам.

Какав осећај имате када после извесног времена поново правите интервју са истом особом? Интересује ме то питање поверења које може да постоји или не постоји између новинара и његовог саговорника.

- Некада сам јурила за саговорницима. Сада је другачије, они обичио зову мене. Ако су из иностранства, позову телефоном или ми напишу писмо, рецимо да ће неколико дана бити у Будимпешти и да би желели да се сретнемо.

Шта вас је све ове године одржало у самом телевизијском новинарском врху?

- Мислим да је пресудно то што сам увек окренута телевизијском гледалишту. Оно је најмеродавније. Када посматрам оно што сам до сада урадила, могу да кажем да ништа нисам урадила савршено. Не бих могла да издвојим целину, већ само сегмент од рецимо два или три минута и да прокоментаришем: "Види, како је ово добро испало". Не могу рећи: "Види што сам ово добро урадила", већ "испало је добро". Нисам увек задовољна својим разговорима или репортажама.

Какав је осећај новинара када, као што је случај са Вама, ради оно што носи етикету "ексклузивно"?

- Ту етикету су ми други дали. Ја никада свесно не идем за ексклузивним интервјуима. Увек настојим само да пронађем оно што је интересантно телевизијском гледалишту.

Ко спада у Вашу омиљену категорију саговорника: уметници, принчеви и принцезе, или обични људи?

- То су људи које ја нисам никада интервјуисала - они су моји пријатељи. Има их овде, има их у Енглеској, у Америци, у Паризу. Њима је стало да оно што радим буде добро. То је врста правог меценства, што и ја покушавам да негујем када су у питању особе којима је таква врста подршке потребна. Постоје млади људи којима помажем. Задовољство ми је када дођем на промоцију књиге или премијеру и знам да сам и ја томе допринела, да то иде ка висинама успеха. То је за мене плезир, али је то и моја тајна.

Напорно радите. Како се релаксирате?

- Знате, живим веома досадно. Досадно, за оне људе који мисле како треба да живи особа која се бави послом којим се ја бавим. Потпуно сам слаба, неурачунљива и неопрезна према људима које дуго знам. Имам дугогодишње пријатеље међу онима са којима сам ишла у школу. Наравно, остварујем и професионалне контакте, али то нису пријатељства. Релаксирам се тако што ништа не радим или мењам дугмад на старом сакоу. Презирем куповину нове одеће. Кад стигне нека нова мода или детаљ, тешко прихватам, морам да се "сродим" са тим гледајући дотични предмет и, ако ми се много допадне, онда паднем као свећа!

Шта Вас чини срећном?

- Кад се пробудим, прва кафа, први телефонски позив, "добро јутро" мојих најближих. Чине ме срећном ситнице, детаљи, мали поклони, који су корисни. Волим да седнем и попијем кафу са пријатељицом. Усхићује ме кад код некога препознам таленат, људске способности које су натпросечне. Запамтила сам мисао Коко Шанел, која је рекла: "Жена коју никада нико није волео и која никада никога није волела, живела је промашен живот". Емоција је доминантна у животу човека. Фаталност коју гаје неке нове генерације, која је углавном усмерена на привлачење супротног пола, ледено је хладна и оставља једну врло незадовољну генерацију жена.

Шта мислите о женама данас?

- Видим их као мученице. Оне у животу пролазе кроз две фазе: прва фаза је завођење, када их мушкарац са нашег поднебља заведе као ниједан на свету и друга фаза када се за њега удају. Тада наступа период реалности, у којем он, без икаквог објашњења жели да настави са старим начином живота, а њој створи осећај кривице да је лоша супруга и још гора мајка само ако има навику да са комшиницом пије кафу!