Ваша писма из 2007. годинe

Хтела бих да похвалим Вашу емисију, она је заиста поштовања достојна, пуна је занимљивих људи, информација и из ње се заиста пуно може научити. Стварно сте супер, свака Вам част. Сваку Вашу емисију једва чекам, али ме ова последња и визуелно одушевила, првенствено због слика у студију које не само да су ми се допале већ ме одушевио и сам поглед на њих због тога што стварно обожавам сликарство. Не могу да се крећем и обилазим   изложбе, а не могу ни да имам слике у свом стану, те тиме освежим свој животни простор. Даклe, хвала Вам за дивну и садржајну емисију, као и за предиван амбијент у студију, који, молим Вас, украсите предивним сликама, те нам тако унесите бар мало боја у ионако сиву свакодневницу, моју и вероватно још многих других. Дивни сте - Татјана Петровић,  Власотинце, 21. новембар 2007.

Драга Миро, једва чекам вашу емисију, јер она за мене представља право освежење. Само тако наставите, јер и даље верујем да квалитет увек побеђује. Велики поздрав - Гордана Гаврилов, Нови Сад, 19. новембар 2007.

Драга Миро, верујем да добијате пуно мејлова у којима Вас хвале. Ни моја порука се неће разликовати. Хвала Вам на необичним причама које гледамо у Вашим емисијама. Ретке су особе које свој посао обављају као Ви. У мноштву свакаквих емисија које гледамо, Ваше су заиста одмор и имају неку људску причу. Пуно поздрава и желим Вам успех који Вас сигурно неће заобићи! - Јелена Миливојевић, Смедеревска Паланка, 19. новембар 2007.

Ценим Ваш рад и оно што постижете као професионалац. Али пошто припадам "млађој" генерацији, која тек стаје на своје ноге, занима ме тајна Вашег успеха. Заправо, на који начин сте успели да добијете тако атрактивне интервјуе, да завирите тамо где нико не може. Некад није довољно само умеће, потребно је и нешто друго - Зоран Стеки, Београд, 18. новембар 2007. 

Морам да кажем да сам гледао вашу емисију, као и већина наших грађана, јер је то једина емисија која нуди квалитетан садржај и гледаоце чини eдукованијим и квалитетнијим грађанима. Веома ми је драго што сте један део емисије посветили крађи дела вајарке Олге Јеврић, чиме сте дали значајни допринос нашој култури, као и будућој генерацији људи који ће се рађати и живети овде, јер се само оно што је забележено камером и документовано - заиста и десило. Ваш допринос култури нашег народа вашим истраживачким новинарством - сигурно ће знати да цене нове генерације. У нади да ћете истажити и судбину легата академика и сликара Недељка Гвозденовића, продају слика које спадају у наше културно покретно добро приликом ликвидације банака, као и пљачку Титових сатова, срдачан поздрав од вашег верног гледаоца - Милан Цветић, 12. новембар 2007. 

Dear Mira, unfortunately it was not possible for me to follow your program over internet. The next day, I received very enthusiastic information from my colleagues. My congratulation with your success and if I may ask, could you please send me a copy on DVD of your program. From my family in Holland I got several questions if I could show to them your work. Thanks for your understanding, best regards - Gerard Faber, главни инжењер CMS проjекта у ЦЕРН-у, Швајцарска, 9. новембар 2007. 

Желим да охрабрим многе жене које су вероватно, лечећи стерилитет, чуле исто што и ја: "Вероватно нећете имати децу". Образована сам, али, као и свака жена, била сам много уплашена. Чекала сам прво дете седам година, а друго 17. Имам 45 година. Само захваљуjући животној упорности мужа и дивним лекарима, ја данас имам породицу на коју сам веома поносна. Децу не рађају билборди и кампање, већ љубав - то је моја порука. Нешто сам успут и изгубила, али шта је вредније од деце коју сам толико желела - Сања Ковачевић, Нови Сад, 9. новембар 2007. 

Спадам у оне наставнике који покушавају да користе интернет у настави. Предајем физику у ОШ Дринка Павловић. Јако ми се допала ваша емисија о ЦЕРН-у, волела бих да могу деци на часу да је прикажем, јер сем образовног, у себи има и много васпитног и охрабрујућег за наше младе. Успевам да у њима пробудим интересовање за природне науке кроз своја предавања и овакви прилози свакако могу допринети да у некога посадимо оно неопходно зрнце за будућност. С поштовањем - Рожа Михајловић, проф. физике, Београд, 5. новембар 2007.

Хвала за незаборавну "ексклузиву" о посети ЦЕРН-у. Превазишли сте - себе! Браво! Велики поздрав - породица Јелене Ступљанин, 5. новембар 2007.

Драга Миро, имам утисак да Вас познајемо јако дуго. Мислим да Вам ова чињеница довољно говори о томе колико је пријатно бити гост Мире Адање-Полак. Не улазите само пословно у животе људи са којима сарађујете већ и у срца свих оних који Вас познају. Одгледала сам емисију у миру и морам признати, одушевили сте ме по ко зна који пут. Честитам још једном и надам се сарадњи и у будућности, била би ми част. Невероватан је начин на који помажете младима. Велики поздрав и целој екипи емисије. Миро, хвала још једном и све најлепше - Сала Антонина - Теа, 29. октобар 2007.

Поштована госпођо Адања-Полак, Вашу емисију на националној телевизији недељом гледам. Ова последња учинила ме је поносном, нисам само сигурна да ли више због младог апсолвента електротехнике и писца, или због младе пијанисткиње, или због младе уметнице и њених црвених скулптура. Хвала вам што нама самима промовишете нашу највећу снагу и једину наду у будућност - наше паметне и образоване, скромне и васпитане младе људе. Ја сам просветни радник, професор сам књижевности у Техничкој школи у Пироту. У генерацији матураната која је прошле школске године завршила своју средњу школу, а којој сам ја предавала књижевност четири године, био је и наш ученик генерације, Никола Вељковић, победник Републичког такмичења из електронике, сада бруцош Електротехничког факултета у Београду. Пријемни испит положио је са максималним бројем поена и био првопласиран на ранг-листи. На матурском писменом задатку из српског језика написао је изузетан рад на тему из градива: Интелектуалац пред безумљем власти у романима "Дервиш и смрт" и "Проклета авлија". Било ми је задовољство да будем његов професор, а он и њему слични млади људи права су снага у коју верујем. Млади би требало да за старије буду инспирација, а пренети им своја знања и искуства велики је изазов. Зато сам Вашу емисију доживела као мелем. Тешко подносим ову небригу друштва за младе и отворену спремност да они најчешће буду критиковани и етикетирани као лоши. Дивно је када ти наши бисери добију прилику да их упознамо и да схватимо сву њихову умешност и надареност. Хвала Вам што дајете прилику и њима да се искажу и нама да их упознамо и да у свему изузетном што раде уживамо. - Нинослава Тошић, професор књижевности у Техничкој школи у Пироту, 29. октобар 2007.

Хвала вам на емисијама после којих се јако лепо осећам. Жао ми је што сте једини новинар који стално проналази позитивне приче и личности и даје наду људима. Било би јако корисно да предајете на неком од новинарских факултета, јер студенти од вас треба да уче. Харизма коју ви поседујете заиста је задивљујућа, а мислим да је то харизма вође. Једина моја замерка је избор намештаја, који је, за разлику од вас, толико леден и нестваран да изазива језу. Остајем у нади да ће ово друштво увидети да вас треба максимално "искористити" као узор у новинарству и почети да школује праве новинаре. - Весна Пејовић, Врбас, 29. октобар 2007.
 
Хвала на дивном програму! Интересантни гости! Интересантни прилози! Гледам Вас кад год имам могућности. Гледала сам Вас и 14. октобра пред сам крај, кад је Ваш гост била дама са шеширима! Ја бих желела да знам да ли постоји шанса за нову репризу? - Зорица Линдмарк, Шведска, 29. октобар 2007. 

Гледам вас од прве епизоде и могу вам рећи да сте ме више пута довели до суза, а и до смеха. Бавите се веома битним темама, које, ја мислим, свако занемарује. Хтела бих да вам се захвалим што уносите бар мало позитивне енергије у ову замљу! Хвала вам! - Милица Станојковић, Београд, 28. октобар 2007.

Испред клуба Мајкла Џексона, захваљујем Вам се на заиста освјежавајућем тексту о Рушки Бергман и њеном раду са Мајклом Џексоном. Велики поздрав за Вас и госпођицу Бергман! - Ненад Лиздек, Пале, БиХ, 26. октобар 2007.

Госпођо Миро, ви сте краљица. Ја се вама дивим и волела бих да постанем новинарка као што сте ви. Вашу емисију пратим редовно и највећи аплауз за њу: јако је занимљива и помаже у образовању нама млађима. Ја имам само 14 година и не разумем се баш у компјутере. Желим вам још више успеха и нова познанства са холивудским звездама, а волела бих да направите интервју са Робертом де Ниром - Јована Плавшић, Бачка Паланка, 21. октобар 2007.

Ваша прича је једна од ретких са радија коју сам запамтио и коју држим у глави скоро 16-17 година. Једно врло мудро запажање којег се овде, нажалост, нико не придржава. Да су вас слушали и послушали, мислим да је много тога могло да буде другачије. - Иван Лазаревић, Београд, 17. октобар 2007.

Само хоћу да изразим своје дивљење вашем раду и вашем људском ангажману. Посебно волим ваше интервјуе, у којима сте увек директни, али и максимално добронамерни према саговорнику. Мало је оних који умеју на такав начин да разговарају. Желим вам све најбоље и жељно ишчекујем ваше нове подухвате. Срдачан поздрав - Јован Ђорђевић, Триполи, Либија, 15. октобар 2007

I would like to congratulate you to your very interesting programs on the satelite RTV 1 za inostranstvo channel. I often watch your programs on the weekends and I always enjoy them very much. It is not because I am Polish, which corresponds so well with your family name, but due to an evident artistic craziness of your programs, in the best sense of the word. Hvala Vam puno. Best regards - Teresa Kowalska, Katowice, Poland, 14. октобар 2007.

Велико ми  је задовољство да Вам се јавим, па макар и mail-ом. Жeлим овим путем да Вам упутим све могуће комплименте за емисије које су несумњиво без конкуренције. Иако ја имам свега 25 година, одувек сам волела Ваше емисије. Желим Вам пуно успеха у даљем раду и да још дуго, дуго радите и поклањате нам ексклузивне емисије – Катарина, Нови Сад, 7. октобар 2007.

Морам да искажем своје дивљење вашем професионализму. Гледајући Ваше емисије, ми имамо (можда илузију) да ствари које нас окружују можемо мењати уз Вашу помоћ - Душица Ђуровић, Београд, 3. октобар 2007.

Шта рећи за вас него само речи хвале, све је сувишно! Ја сам 1968. годиште. Гледам вас и слушам одавно, од малих ногу, а сада сам бака једном двогодишњем дечаку коме је сутра рођендан. Само наставите тако, срдачан поздрав из још сунчаног Краљева! - Жаклина Весковић, Краљево, 26. септембар 2007.

Најбоља сте новинарка, емисије су стварно све изврсне захваљујући Вама. Гледам Вас сваке недеље и само могу рећи да наставите тако и надаље - Љубица Вучинић, Моравице, Горски котар, Хрватска, 23. септембар 2007.

Велики поздрав шаљем Вам из малог града у БИХ, одакле Вас гледам на РТС и схватам каква жена желим бити једног дана. Емисија је одлична јер одише Вашим духом, самосвијешћу и јасним порукама гледаоцима сваке доби. Дивим Вам се и треба да радите још много година јер сте квалитет (ако се тако може описати човјек), а прави људи ће то увијек препознати. Критике заиста немам, а иначе их радо дајем и себи и другима - Драгана Јелача, Нови Град, РС, 23. септембар 2007.

Верујем да пратите спортска дешавања последња три дана у нашој земљи! Зар није дивно бити део једне тако успешне и талентоване нације, а још више од тог талента, бити добар човек, бити примеран противник! Владе Дивац, огромни меца - добрица који нам је синоћ приредио један фантастични хуманитарни спектакл, и наша дивна мала беба, 20 спортских, упорних и учтивих годиница у нашем Нолету! Јединствени смо и непревазиђени, првенствено као хришћани, Богом и љубављу вођени, несебични, а онда и талентовани! Јако сам срећна зато што имамо још увек такав квалитет моћних, великих, значајних и у души и срцу добрих људи! Дивно је било пратити јуче дубл и бити део те јединствене енергије читаве једне мало чудне нације! Хвала Вам још једном за време којим сте ми даровали - Светлана Трифуновић, 23. септембар 2007.

Ја сам студент који борави у САД од 2005. године. У току протекле две и по године имао сам прилике не само да се упознам него и да дубље завирим у тајна друштва као што су језуити, масони итд. Док сам био код брата у посети на Аљасци 2005, упознао сам једну госпођу (пријатељицу мога брата) која нам је рекла да је тек после смрти свог мужа сазнала да је био масон откривши книгу "Morals and Dogma" (Albert Pike). Такође, открили смо да се исти наслов може наћи било где на интернету, али не са истим садржајем. Читајући књигу, дошли смо до очигледног закључка да масони желе да презентују другачију слику у јавности од оне која постоји у стварности (тајности). Велика већина масона и сама не зна да масони већег степена (30-33) у ствари обожавају сатану. Звучи невероватно, али књига све открива. Та иста госпођа ми је рекла да књига коју је нашла није доступна јавности и да је њен муж требало да је врати непосредно пре смрти. Зашто није? Не зна се. Као што и сами вероватно знате, да би неко постао масон, мора бити одабран. У току живота масони напредују додајући својој титули више степена. Само они који дођу до 30-32 степена знају тајне масонерије и учествују у обожавању сатане. Највиши степен је 32, а 33 је почасни. Такође сам дошао у контакт са предавањима једног еминентног професора др Волтера Веита, који је путовао свуда по свету и истражио многа тајна друштва као што су масони - Александар Поповски, САД, 9. септембар 2007.

Веома ми се свиђа емисија. Свака част - Ранок Мијат, Нови Бановци, 9. септембар 2007.

Поштована Миро, не знам где си тренутно сада, али управо сам одгледао твоју емисију "Ризик љубави". Када када си је урадила, ја сам био клинац, али гледајући је са ове временске дистанце, мислим да је емисија савршена! -  Александар Јосиповић, 28. август 2007.

Ваше емисије су сјајне! Репер по коме ја судим је моја мајка, која не пропушта ниједну Вашу емисију. Оно што се мени свиђа јесте начин на који поступате са гостима ("вербална мачета"), Ви користите "народни језик" и имам утисак да можемо у сваком тренутку да Вам се обратимо ако имамо проблем, јер сте Ви на нашој страни! Молим Вас да останете такви и да правите још емисија као што су оне из циклуса "Ексклузивно" јер су врло корисне за сазнавање лепих ствари Србије! - Селма и Драган Јеротијевић, 17. јул 2007.  

Пре свега желим да вам честитам на још једној успешно завршеној телевизијској сезони. Ви сте најбољи, тако да вам нећу пожелети да будете још бољи, јер се налазите на самом врху. - Бобан Каровић, Врњачка Бања, 10. јул 2007.

Finally I had a chance to see this in peace. What a great job! You make me look and sound much more together than I really am! Thank you so much, for me, my husband, and, of course, all our dogs and cats. BTW, three of our dogs have gone to the EU for adoption, including Chatchka and Buster, and a new one has arrived. Skipper the cat now has his own home behind Pink, and we have 4 new kittens rescued from the kafeleria... Again, special thanks for making me look so good! - Cathrine Lowther, супруга амбасадора Канаде, која лечи животиње и удомљава их у резиденцији у Београду,  7. јул 2007.

Пре свега желим да вам упутим велики и срдачан поздрав. Још као девојчица дивила сам се вашим емисијама и начину на који се бавите својим послом. Верујем да свакодневно слушате овакве похвале, али ја само желим да искажем дивљење вашој личности и позитивизму. Ја нисам у вашој бранши, али мој сте идол. Слажем се да ниједна животна прича није занемарујућа, свачији живот има тежину, ја бих о свом могла роман исписати, али пуно је тешких прича у нашем друштву, тако да сматрам да је то кап у мору. Желим вам свако добро, здравља и среће и знајте да вас обожавам и сматрам другом мајком, иако вас знам само из медија. Хвала - Слађана Јовић, Београд, Хиландарска 38, 7. јул 2007.

Одавно имам жељу да Вам напишем један мејл и захвалим се на јединој емисији која сваке недеље мој живот чини богатијим за много информација које утичу на моје образовање, погледе на свет. Ваш истраживачки рад ме фасцинира. Ја сам студент завршне године социологије и много тога сам научила од Вас. Хвала Вам. Срдачно Вам нудим своју помоћ, јер било који рад за Вас могу схватити као Божији благослов. Примите велики поздрав и да нек Вам Бог подари здравља и да нас још дуго учите и упућујете у мале али битне ствари које наш живот чине лепим, али понекад и ружним. Хвала! - Оливера Чупарић, Параћин, 6. јул 2007.

Годинама се дивим, уживам или секирам, смејем се, радујем и подржавам... гледајући и слушајући Ваше прилоге. Боже, где све нисте били, шта све нисте видели, доживели! С ким се све нисте срели, с ким разговарали и дружили. Кога открили, охрабрили, обрадовали, кога с осмехом уза зид притерали... Од прилике до прилике - и строги и топли, пуни захтева или разумевања, једнако у ромском насељу, некој резиденцији, на Менхетну или у Холивуду. Жалосна сам што Вам ништа ново нећу рећи - толико је писано и речено о Вашем знању и умећу, креативности и духовитости, шеретлуку и, надасве, о професионалном ауторитету. О свему због чега Вас цени свет, због чега су Ваше емисије празник, због чега једва чекам да чујем шпицу и угледам она врата света која сте нам отворили, да прочитам Ваше име и препознам рукопис. Сваки пут остајем искрено запитана како у једну људску посуду, која се зове глава, може стати толико узбудљивих искустава и сазнања, борбе, успеха, емоција? Све то у само један живот. Једиствен као Ваш. Са искреним дивљењем и недоумицом поводом тога како излазите на крај с толиким богатством свега онога што Ви јесте - Милан Сурјановић, 1. јул 2007.

Да, лепо се сећам једног недељног поподнева када сам на ТВ-у чула ваше речи: "све је могуће ако у то верујемо". У себи сам помислила "Америка" и насмејала се сама себи јер је деловало као сан... Али сада сам овде у Бурлингтону, држави Вермонт, коначно у далекој Америци. Готово два месеца сам овде и јако ми је лепо. И све ми и даље изгледа као сан, али ја заправо живим. Хвала вам што постојите! - Марија Попорановић, Бурлингтон, САД, 29. јун 2007.

Када нам је асистент најавио Ваше гостовање на следећем предавању, могу Вам рећи да је настала поприлична еуфорија на Факултету политичких наука. У крцатој слушаоници ћутали смо и гутали сваку Вашу реч и мислим да је већина колега после тог предавања стекла беспрекорно чисту, реалну слику о новинарству. Том приликом сам Вас питала - будући да је за мене новинарство, одмах иза породице, највеца жеља, љубав, приоритет, циљ - да ли је могуће бити баш успешан на оба ова поља и како Ви постижете да будете истовремено и баш успешан новинар и мајка и супруга и бака. Рекли сте ми само: "Лако!" Још увек се питам како. Поготово сада када сам се, на трећој години студија, осмелила да постанем и мајка. Улога је дивна, али истовремено играм и редовног студента, добру супругу и какву-такву домаћицу, а највероватније ћу ускоро морати и да потражим посао. Ових дана спремам важан испит, а истовремено Јани покушавам да скинем високу температуру, док је у паузама мучења са топломером учим да каже "мама". Запитала сам се да ли ћу у будућности отићи на дуго заказиван интервју иако ми се ћерка у међувремену разболела? Да ли ће ме и поред добро одрађеног посла и још бољег хонорара мучити савест лоше мајке? Због свега тога Вама и сличнима изражавам дубоко поштовање и дивљење са жељом, нескромном - признајем, да једном будем у прилици да учим од Вас, као шегрт или асистент широког спектра, или кафе куварица, небитно... И док Ви пијете кафу, ја ћу пити новинарство, а једнога дана бићу... е, нећу о томе. Скидам капу - Драгана Радосављевић, Београд, 28. јун 2007.

Желим да Вам честитам на фантастичним емисијама! Пратим Вас већ неколико година (пратио бих вас ја и раније него сам био много мали за такву врсту програма, мада сам и сада млад, још немам ни 18 година) и оно што Ви радите је заиста фасцинантно. Дивим се Вашем умећу, броју људи које познајете и који Вас цене. Само напред - Стефан Јовановић, Ниш, 18. јун 2007.

Одушевљен сам вашом емисијом. Данас сам је први пут гледао и вјерујте да сам се искрено одушевио. Толико од мене и опет хвала за све што радите у корист народа. - Аднан Месић , БиХ, 17. јун 2007.

Желим да Вам изразим дубоко поштовање и дивљење и да Вам пожелим пре свега много здравља и успеха како у професионалном раду, тако и у приватном животу. Ви сте изузетна жена којој се неизмерно дивим. Зрачите топлином и позитивном енергијом, што је данас ретко. Ја немам Вашу свестраност и истрајност, па утолико више уживам у емисијама које водите. Тешко се преживљава и Ваше емисије ми говоре да још има племенитих и истрајних жена као што сте Ви. То ми даје подстицај да истрајем и помогнем другима око себе.  Наставите тако и даље да нас задивљујете актуелностима и емисијама које не пропуштам. Са дубоким поштовањем и дивљењем вашој личности - Драгица Ђурић, 17. јун 2007.

Оно што Вам прво морам рећи јесте да сам одушевљен Вама као личношћу, а затим и оним што радите. Нисам сигуран да на нашим телевизијама постоји још неки сат времена у коме се објављују тако здрави ставови као у Вашој емисији. Да, толико здрави ставови, а опет толико савремени. Оно што посебно очарава јесте хуманост која се провлачи кроз сваки минут Ваше емисије. Морам да кажем да је Ваша емисија за мене јако велика инспирација. Она ме подстиче да урадим нешто оригинално, модерно, нешто што има превелику емоцију и тера ме да се у свом раду бавим јако позитивним размишљањем, баш онако како Ви то представљате у својој емисији. Такође Вам се дивим на невероватно великом кругу људи које познајете и темама које покрећете. Дивим се и помоћи коју несебично делите свим људима којима је потрага за правим вредностима неопходна. Можда је то чак и једина емисија која поставља здраве, једноставне и праве вредности у овом свету, који се стрмоглаво спушта испод свих нивоа. Јако волим што представљате углавном људе из Србије, јер и ја, као и Ви, верујем да у Србији постоји толико дивних и паметних људи који су вредни представљања. На крају, желим да Вам се захвалим на ономе што нам пружате у својим емисијама. Такође Вам желим да само наставите путем којим сте кренули, јер Ви то радите феноменално, нарочито откако су Вам емисије значајно добиле на свежини и сензуалности. Све најбоље у даљем раду! - Жарко Јовић, 10. јун 2007.

Уживам гледајући вашу емисију. Верујте, док су се други занимали емисијама о тинејџерима и њиховим проблемима, ја сам поносно упијала сваки ваш прилог, спремљен са толико професионализма, који се ретко може наћи на овим просторима... Наставите, јер нам дајете веру у ново сутра и бољу будућност. - Сандра Сејдић, Јагодина, 7. јун 2007.

Моја мама је ваш велики фан тако да и ја понекад погледам ваше емисије и генерално имам утисак да сте уложили много енергије у свој рад. Имате ексклузивне госте, али некада заиста претерате са бројем гостију, тако да често остану недоречени, а штета је да такви људи не кажу и нешто више. Комплименти за ваш ентузијазам и квалитет емисија, али молим вас да промените онај намештај, заиста ружно изгледа - Јелена Антић, Београд, 3. јун 2007.

Изражавам најдубље дивљење, према жени или професији, сасвим је свеједно. Гледала сам Вас као дете, а и сада, редовно, као мајка седморо деце. Потпуно је излишно говорити о нечему ексклузивном што сте урадили, јер је Ваш рад тотална ексклузива. Захваљујем Вам се што сте све ове године, деценије, одржали новинарство - Саша Томић, Пожаревац, 3. јун 2007.