Ваша писма из 2008. године
Желим да Вам се захвалим што сте пробудили у мени жељу да помажем и усрећујем несрећне људе. Сада сам уписао факултет који ми може омогућити бављење хуманитарним радом. Ви сте узор многима, па и мени. И даље настојте да будете дама и велики професионалац. С поштовањем - Милош Савић, Београд, 28. децембар 2008.
Скоро све Ваше емисије сам са дивљењем и осећајем одгледала. Али као да Вас само ми мали људи чујемо, не могу да схватим да Влада која нас представља не чини ништа да се овај народ што више образује, а можемо успети само ако нам образовање свих слојева и свих генерација буде приоритет. Ми као народ можемо само памећу и умећем парирати свету. Ваше емисије су толико јаке набојом позитивне енергије и едукативне да после сваке останем затечена у мислима и данима ми се оно што сам од вас научила мота по глави, терате ме да размишљам о животу. Хвала Вам. С поштовањем - Милка Варадинац, Зрењанин, 18. децембар 2008.
Напокон да Вам и ја изнесем своје дивљење о ономе што радите. Свака част! Велики поздрав Вама и Вашој екипи из малог места са југа Србије - Снежана Цветковић, Сурдулица, 14. децембар 2008.
Нисам склона идолопоклонству, али сам безрезервно одушевљена Вашим радом и непресушном енергијом. Једноставно Вам морам исказати дивљење и бескрајно поштовање. Свој посао обављате веома професионално и сматрам да би млађе генерације новинара требало да уче од Вас како се рађа, гради и ствара један прави новинар. Желим Вам пуно здравља, како личне тако и породичне среће и да Вас још дуго, дуго, дуго година гледамо на малим екранима. С поштовањем - Даниела Јукић, Копенхаген, 13. децембар 2008.
Ја, у ствари, немам замерку на Вашу емисију. Било какво хвалисање је сувишно, као што је непотребно да кажем да сте савршено умерени и одмерени у свему, попут строгог адвокатског мишљења. Ваша емисија има две ствари које ниједна друга не поседује: душу и Вашу скромност. Ето, могли бисте да се позабавите рупама у школству: ја сам четврта година на Медицинском факултету, имам просек 10, сваке године добијам диплому за најбољег студента, али ипак само парче папира. Ако се и запослим, од плате нећу моћи ни стан да платим. После се поставља питање зашто најбољи иду у иностранство. Мој пример је наведен због дочаравања, не због хвалисања. Било би лепо ако можете да промените нешто, мада тешко да став државе може било шта да промени. Честитке на успеху још једном и пуно поштовање - Миљана Човић, Београд, 7. децембар 2008.
Волим да сваки рад има смисао и циљ, а најважније од тога је да све што радимо нечему служи и да нас нечему научи. Као професор у школи трудим се да увек унапред знам циљ часа и оно што ће на том часу деца научити. Овако почињем писмо у којем желим да Вам кажем да свака Ваша емисија нечему научи и не може се остати равнодушан. Пропустила сам једну и до следеће сам размишљала о чему је било речи у емисији, ко су били гости, шта сам корисно, ново и интересантно пропустила да научим и чујем. Писала сам Вам, али не могу да се поново не јавим, јер увек мислим да Вам могу још толико тога лепог рећи о Вашем начину рада. Тачно знате шта хоћете од саговорника, знате какву информацију желите и уживам да слушам и гледам Ваше емисије, јер увек знам да ћете добити праву, конкретну и ефикасну информацију, баш онакву какву желите. Због тога Вам се дивим. Заслужујете дивљење, а било ко, ко то оспори, није искрен према себи. Кажу да најчешће критикујемо оно што бисмо најрадије били. Ја Вас не критикујем, а ипак се дивим Вашој вештини која је заиста изванредна. Под утиском сам, не један дан, не до следеће емисије, већ Ваша појава једноставно тако утиче на мене, гледала Ваше емисије или не. Хвала Вам, доприносите и значите. Оно што ја могу да урадим је да Вам кажем да Ваш рад користи. Желим Вам све најбоље - Весна Новичић, Смедеревска Паланка, 7. децембар 2008.
Поштована госпођо Полак, Ваш рад пратим годинама и сврставам Вас у наше најбоље новинаре, истраживаче које смо икад имали. С обзиром на то да не пратим телевизијски програм, Ви сте једна од ретких чије емисије гледам са задовољством. Поред тога што сте увек нови, концизни, екссплицитни, Ви сте жена која плени и којој се може и треба веровати. Живимо у земљи где је уметност преживети и остати нормалан, наравно највећи део одговорности сносимо сами, али то није оно што бих волела да чујем из Вашег угла. Мислим да бисте Ви могли да урадити једну емисију чија тема би била психолошки рат међу обичним светом путем злоупотребе мобилних телефона, електронске поште, шта људи све преживљавају и доживљавају, и то све, наравно, анонимно. С обзиром на то да сам жртва таквих ствари, десет месеци преживљавам својеврсну тортуру, моје здравље је уништено, смршала сам 20 кг за два месеца, инфузија сваки трећи дан, не могу да обављам свакодневне обавезе, приватне и пословне, а немоћна сам да било шта урадим. Иако сам уредно пријавили полицији, њихов одговор је да нема елемената да они реагују, јер то, забога, није ништа, а што је вама уништен живот, здравље, посао, породица, кога је то још брига. Сигурна сам да мој случај није усамљен, да их има на хиљаде, зна се кроз историју, шта се дешавало људима који су били жртве сплеткарења, интрига и манипулације. Уколико и Ви сматрате да тема јесте актуелна и да би могла да помогне људима, искрено се надам да ћете јој посветити једну емисију. По мом мишљењу Ви бисте то најбоље урадили. Желим Вам све најбоље у приватном и пословном животу - Јелена Васиљевић, Београд, 7. децембар 2008.
Част ми је што могу да Вас поздравим. Ваше емисије су поучне за нас обичне смртнике. Када год погледам емисију, осећам се боље. Хвала Вам што постојите - Снежана, Крагујевац, 7. децембар 2008.
Кроз живот нам прођу разни људи, тајна њихове вредности лежи у траговима које остављају у нама. Тек понеки су неизбрисиви. - Илија Илић, Пригревица, Апатин, 24. новембар 2008.
Поштована, хвала Вам за сјајне емисије које нам пружате. Данас сам баш причала са колегиницом о сликама и сетим се једне Ваше емисије у којој сте снимали нашег сликара из Београда. Бави се акварелом и то слика прстима. Колегиница се такође одушевила том емисијом и тим сликама. - Јелена Манасијевић-Лабудовић, Нови Сад, 24. новембар 2008.
Веома радо гледам вашу емисију када год за то имам времена. Заиста, свака вам част јер имате веома интересантне госте, веома занимљиве теме и радо приказујете сва дешавања за које наша држава нема времена или не жели да има. Желим вам и даље пуно успеха, пуно здравља и среће и само тако наставите. Хвала вам што ми понекад испуните суботње поподне, јер, нажалост, понекад и пропустим вашу емисију. Још једном, све најбоље - Ивона, Глатбруг код Цириха, 24. новембар 2008.
Кроз живот нам прођу разни људи, тајна њихове вредности лежи у траговима које остављају у нама. Тек понеки су неизбрисиви. Ваш поштовалац - Илија Илић, Пригревица, Апатин, 24. новембар 2008.
Ја сам, заправо, само хтела рећи да остајем без коментара после сваке Ваше емисије. Пуно срдачних поздрава од гледатељке која Вас прати сваке суботе - Биљана, Ниш, 24. новембар 2008.
Као и увек - занимљиво, достојно пажње, стручно да би сваки други коментар био сувишан. Браво! - Слађана Петровић, Прогар, 19. новембар 2008.
Обожавам вашу емисију. Емисија вам је поучна и лепа. Само мислим да једну емисију треба да посветите животу данашњих тинејџера, колико се разликују од некадашњих - Милица Посарац, 17. новембар 2008.
Ви сте једна отмена дама и свака Вам част на таквој емисији која заслужује Оскара. Само тако наставите - Дарко Милексић, 15. новембар 2008.
Желим да Вам честитам што сте постали амбасадор UNFPA за 2009. годину. Имате најбољу емисију на РТС-у у Србији, само наставите тако, јер сте Ви највећи професионалац у свом послу. Дивим вам се, поштујем и ценим то што посао радите с љубављу, веома сте интелигентни, храбри и харизматични. Сву срећу Вам желим од срца. Пуно топлих поздрава - Сања Ружић, Крагујевац, 11. новембар 2008.
Само сам хтела овим путем да вас похвалим и пожелим вам да још дуго наставите са радом, да нам пружате дивне репортаже... У вама куца велико срце за све људе, а реткост је то у данашње време. Поздрављам вас и желим вам све најбоље у животу и раду - Радмила, Нови Сад, 9. новембар 2008.
Редовно гледам Вашу емисију и, по мом скромном мишљењу, једна је од највреднијих емисија које се могу видети на овим просторима. Посебно бих похвалила разноврсност тема и гостију, али највише Вашу храброст да поставите директна и дискретна питања која понекад и не пријају Вашим саговорницима, али их треба поставити. Уосталом, Ви знате и колико вредите као новинар и колико значите нама гледаоцима. Желим Вам сву срећу у даљем раду - Данијела, 9. новембар 2008.
Желимо да Вам се захвалимо на позиву и гостовању Тамаре Шекуларац, мале сликарке. Било је задовољство гледати и слушати разговор између Тамаре и Вас, као и мале Мине, Тамарине млађе сестре, коју сте изненада позвали у студио. Начин на који се овај разговор развијао и како је текао био је неочекиван, али Ваша четрнаестогодишња саговорница је веома искрено одговорила на Ваша питања, ма колико то сурово некоме звучало. Она је, већ са једанаест-дванаест година, захваљујући свом таленту и интелигенцији, на својој кожи искусила чувене речи: "Добродошла у свет одраслих!" Закључак је веома једноставан, а Тамара је тога већ одавно свесна, наравно не у оној мери колико смо ми као родитељи или пак Ви, или ма ко у овој замљи ко живи у здравој, стабилној и срећној породици, а при том је успешан и у каријери, а то је - да је ово земља Србија и да се у њој успех не прашта. И како Ви на крају разговора рекосте, у животу јој неће бити лако. Али то је њен избор, као што смо и ми или Ви одабрали начин на који ћемо живети своје животе. Срдачан поздрав - Тамарини родитељи, мр. Јелена Ивановић Шекуларац, дипл. инж. арх. и мр. Ненад Шекуларац, дипл. инж. арх, 8. новембар 2008.
Ви сте једна отмена дама и свака Вам част на таквој емисији која само Оскара заслужује. Само тако наставите! - Дарко Милексић, Рума, 5. новембар 2008.
У моје име као и у име моје породице желим да Вам честитам на престижној награди коју сте добили. Желимо да знате да у нама увек имате добре пријатеље који не заборављају. Желимо Вам добро здравље и сваки напредак - Мустафа Јусуфспахић, генерални директор Халал агенција Србије, Београд, 20. октобар 2008.
Одушевљен сам сваком вашом емисијом: веома поучне теме, занимљиви гости, репортаже, поготову оне које се раде у дијаспори. Свака је уникат који се утка у наша сећања - Милош Стојановић, Свилајнац, 17. октобар 2008.
Не могу да верујем да сте успели да направите тако комплексну емисију са толико различитих садржаја, од Романових, преко виртуоза на виолини, боди арта... Пратићу Ваше емисије а свратићу и до сајта - Оливера, 4. октобар 2008.
Заиста желим од срца да Вам захвалим и да похвалим све Ваше емисије и све што радите, јер се жена тако велике душе не налази свуда. Из Ваших емисија ја сам сазнала много тога новог. Сада имам 14 година и песник сам у успону. Била сам на разним такмичењима, а за неке песме инспирација сте ми били Ви. Хвала Вам због тога што радите, само тако наставите - Јелена Цупељић, Сремска Митровица, 4. октобар 2008.
Част ми је и задовољство да могу да вас поздравим и да вам се захвалим за све оно што радите, и као новинар и као човек. Сваки пут после ваше емисије имам осећај да има наде за лепше сутра за наш народ. Велики поздрав - Биљана, 3. октобар 2008.
Ваши прилози су просто савршени. Радознало ишчекујем ваша питања која су увек тако директна, права, да скоро збуњују; а увек на месту. Чини ми се да у вашим емисијама нема људи "иза завесе", а да ли би било представе да нема оних иза завесе? Хвала на сјајним емисијама током више од две деценије - Марица Николић, Нови Сад, 30. септембар 2008.
Живим у породици од чак седам чланова. Иако имам само 13 година, веома сам амбициозна и већ размишљам о својој будућности. Можда моји захтеви и нису тако скромни, али желим добар посао, јер у земљи у којој се главне расправе воде око политичких странака, не тако безбедних школа, насиља у породици, недостатка новца - за нормалан живот не може бити довољна само просечна плата. У мојој породици има доста талентоване деце коју живот шиба по недужним плећима, али они све подносе са неодољивим осмехом на лицу. Желим да сви они који уживају у животу обрате пажњу на оне који имају пуно брига и немају кров над главом. Волела бих да се у некој банци отвори рачун и да сви богати људи дају прилоге за особе које имају преко петоро или тачно петоро деце, а немају материјалних могућности за издржавање толике породице. Било би добро да се без икаквих папира тај новац преузме, али да заузврат деца направе неку представицу у знак захвалности, али изван очију јавности - Катић, Земун, 29. септембар 2008.
Ваш сам обожавалац од тинејџерских дана, осамдесетих, када сам као самостално-бунтовно биће почео да гледам ваше емисије. Желим да трајете онолико колико и ваше непролазне емисије - Зоран Д. Славковић, 29. септембар 2008.
Овим путем желим да похвалим Ваш дугогодишњи рад и Вашу савршену емисију, коју често гледам. Баш данас сам гледао репризу Ваше емисије и прилог-интервју са госпођом Катарином Оксенберг. Осећао сам се предивно када сам сазнао да нас тако лепа, шармантна, способна и паметна жена представља у "белом свету"! Волео бих да још много пута гледам Вашу емисију и у њој успешне људе српског порекла (којих је, верујем, много широм света), и макар за тренутак изађем из свакодневнице - Југослав-Филип Филиповић, 29. септембар 2008.
Желела бих да похвалим вашу емисију. Увек имате занимљиве госте и прилоге и радо вас гледам, и ја овде у Београду а и моји родитељи који живе у Хрватској. Хвала вам што пружате прилику људима да се докажу - Александра Петровић, 29. септембар 2008.
Хвала за дивне емисије, пратим вас преко интерната. Пошто радим по подне, ујутро погледам РТС и ваше емисије ми улепшају дан у овој хладној Канади - Драгица Опачић, Канада, 29. септембар 2008.
Са великим задовољством гледам Ваше емисије, иако не редовно. Свиђају ми се због актуелности, динамике и зато што су врло "животне". Дирате у све теме и велика догадјања, али и у малог човека. Браво и само напред - Розалија Матејић, Смедеревска Паланка, 28. септембар 2008.
Вашу емисију гледам кад год сам у могућности, а кад је пропустим знам да сам пропустила много. Вас веома ценим, а помало сам и лично поносна на Ваше емисије, јер сам по образовању психолог. Чула сам причу о мужу принцезе Катарине, и то ме је подстакло да Вам пишем. Пре два дана сам са својом 15-годишњом ћерком Аном путовала у Грац. Полагала је пријемни на Универзитету у Грацу - свира виолончело. Зимус је на такмичењу виолончелиста упознала једног од чланова жирија, Тобијаса Стосиека, аустријског виолончелисту који је ожењен нашом пијанисткињом Наташом Вељковић. Ступили смо у контакт са њим како би Ана наставила студије у његовој класи у Грацу. Он не само да одлично говори српски језик и да воли да проводи лета у Србији, већ се труди да нашој деци што више помогне у Аустрији. Од тога да нас је сачекао у Бечу, да је пре пријемног чуо Ану и припремио је дајући јој сугестије, до тога да је у секретаријату Универзитета помогао да на немачком попунимо бројне формуларе. Ваш данашњи гост у емисији рече: одакле ти жена, отуда си и ти. Српска пословица која веома важи и за супруга Наташе Вељковић. Поздрављам Вас и желим Вам много личне среће и успехе у даљем раду - Ђулица Николић Перчевић, Трстеник, 27. септембар 2008.
Овом поруком желимо да вам честитамо на дугогодишњој креативности и харизми која се годинама испољава у свим вашим емисијама. Мишљења смо да сте убедљиво најбољи водитељ на нашим просторима. Велики поздрав - Драгана и Горан Драгана Здеро, Нови Сад, 23. септембар 2008.
Одушевљена сам са вашим погледом на Београд; сличан је мом - Љубинка Бринк, Холандија, 22. септембар 2008.
Објективним сагледавањем реалне слике нашег друштвеног живота долазим до сазнања да ваша новинарска дела, представљена у емисијама, пружају охрабрујућу слику о постојању трајности квалитета, насупрот новинарском и медијском квантитету и стереотипу присутном у многим телевизијским садржајима - Ивана Трифковић, Београд, 22. септембар 2008.
Желим да Вам се захвалим што сте прочитали моје писмо! Истрајте нам још дуго, јер сте нам потребни! Пуно поздрава - Марко Радојевић, Крагујевац, 4. септембар 2008.
Желим само да вам се захвалим што нам пружате могућност да видимо неке велике људе другим очима, реалним очима. Тако их много боље разумемо, мање или више осуђујемо. Али све је то део живота. Све најбоље у даљем раду. - Ивана Радуловић, Сењски рудник, 4. септембар 2008.
Морам Вам рећи да ме је Ваша емисија са креаторком Рушком одушевила. Заиста сте прави професионалац! Имала сам част да урадим интервју са Вама, у Вашој емисији. Тада сам схватила колико сте јака и емотивна жена. - Бојана Стаменић, 23. август 2008.
Ријечи су премале за оно што мислим о Вама. Пуно среће, здравља и задовољства и даљем раду. - Љиља, Котор, 22. август 2008.
Мислим да су било које речи хвале сувишне, тј. мислим да бих седео пред рачунаром сатима преносећи своје одушевљење Вама и Вашим емисијама. Многе Ваше емисије су ме натерале да размишљам другачије о свету око нас, као и о људима који нас окружују. Неке су ме запрепастиле, неке скоро расплакале, неке одушевиле Вашом даровитошћу и новинарском сналажљивошћу, неке Вашом креативношћу и енергијом којој нема краја. Хвала Вам пуно! - Марко Радојевић, Крагујевац, 19. август 2008.
У Београду сам већ 25 година и кад сам први пут гледала Вашу емисију, постали сте мој идол. Обично је младима идол неки глумац или певач, а ја сам пожелела да имам ћерку као што сте Ви, са пуно поуздања, смелости и мудру на сваком кораку. Мајка сам троје деце која кад почне Ваша емисија, у глас вичу: “Немој да пропустиш да гледаш пријатељицу”. Велики поздрав - Весна Божовић, Београд, 14. август 2008.
Мало је рећи да сам фасцинирана Вашим емисијама, још више фасцинирана Вама као личношћу. – Вукица Митић, Београд, 31. јул 2008.
Хвала вам за све емисије које сам са радошћу гледала и у њима уживала. Волела бих да су вам емисије дуже, јер сам у свакој од њих нешто научила и нашла утеху у вашим добронамерним саветима. Пуно Вас поздрављам и желим пуно успеха у даљем раду. - Десанка Ружић, Панчево, 20. јул 2008.
Одувек ме фасцинирао ваш стил, начин на који радите свој посао, ентузијазам и енергија коју улажете. За пример је сваки ваш интервју, ваша појава и однос према госту. Једноставно сте ме одувек импресионирали - Гоце Деспотовски, Скопље, Македонија, 12. јул 2008.
Захваљујем се на изузетно афирмативном прилогу у вези са изложбом "Народно градитељство - споменик културе данас" на Савском шеталишту на Калемегдану, јер је свако појављивање у Вашој емисији привилегија која несумњиво подиже ниво онога о чему извештавате. С поштовањем - Нада Живковић, Завод за заштиту споменика културе града Београда, 8. јул 2008.
Ову прилику користим да изразим свој лични став о вашем раду, с обзиром на то да дуги низ година пратим вас и ваш рад на пољу новинарства. Мислим да сте једна од ретких, ако не и једина особа, која свој посао обавља на професионалан начин, врло објективно и ваши интервјуи увек су занимљиви и у сваком пробуде интересовања за нека даља истраживања и учења. Многа места сам најпре открила преко Вас, а после сам имала и сама прилике да нека обиђем, што у Европи, што у Америци. Ваше приче увек успеју да повуку на нека нова места и желим вам да то и даље чините, како за мене, тако и за све оне који то исто мисле и осећају, али неће наћи времена да вам се јаве. Ви сте способна жена са неисцрпном енергијом коју несебично делите са нама. Зато вам велико хвала и пуно воље и жеље за рад са неким новим људима, који чекају на вас - Сања Растовић, Сомбор, 8. јул 2008.
Поново сам се одушевио темама које сте приказали у својој ТВ емисији. Веома су деловале на мене, као гледаоца, све те разноврсне истинитости о младим талентима из Србије и њиховим начинима да се изборе за бољу будућност. Заиста нисам увек у прилици да у време емитовања Ваших емисија будем у могућности да их гледам, па сам ево данас одлучио да у компјутеру меморишем РТС ТВ линк, преко ког ћу моћи убудуће, надам се, да погледам Ваше емисије преко интернета у време када то мени буде одговарало. Леп поздрав - гроф Tom McBAYIC, Келн и Београд, 7. jul 2008.
И ове, као и претходне године, желим да Вам упутим све честитке на још једној успешно завршеној сезони. Било је заиста одличних емисија, добрих саговорника, незаборавних снимака из света. Емисије "Ексклузивно" надмашиле су све досадашње, неке су емитоване у право време. Ко је желео, доста тога је могао да научи. Екслузивни интервју са госпођом Бајлони на мене је оставио најјачи утисак. Кажу, увек треба надмашивати самог себе. Стога Вам ја желим да у следећој сезони то и учините, ако је то могуће, јер Ви сте одавно постигли оно о чему други могу само да размишљају - Бобан, 7. јул 2008.
Често гледам Вашу емисију, и сваки пут се све више и више одушевљавам. Ваша емисија ме фасцинира и улепшава ми дан. Волео бих и да сваким даном иду Ваше емисије и никада не би било досадно гледати их. Велики поздрав, много здравља од Господа и још многа лепих емисија - Влада Вуковић, Књажевац, 7. јул 2008.
Драго ми је што постоји таква особа као што сте Ви, мислим да сте јединдтвени. Не гледам редовно Ваше емисије, али када их гледам, то радим са великим уживањем. Желим Вам свако добро и пуно среће у животу - Даца, Руско Село, 7. јул 2008.
С нестрпљењем очекујем сваку Вашу емисију и гледам је са великим интересовањем. Дивим се Вашем новинарском умјећу и знању страних језика. У Вашим емисијама је све добро, али највише волим Ваша путовања и разговоре са младим успјешним људима. Много вас воли и поздравља – Зорица, 6. јул 2008.
Гледајући Вашу последњу емисију, две реченице одјекнуле су у мени: "Уметницима је тако тешко да се пробију" и "Тешко је не припадати нигде" - Милена Томашевић, 5. јул 2008.
После одгледане сваке Ваше емисије, ја сам под утиском. Осећам да заслужујете баш и ово моје писмо у којем Вам опет кажем да Ви правите разлику и остављате траг, не само у овом времену у којем смо тренутно већ траг који ће постојати све док буде било ове наше планете. Хвала Вам на труду и раду - Весна Новичић, Смедеревска Паланка, 5. јул 2008.
Дивим се вашој енергији, упорности, резултатима вашег рада. Кад ми је тешко, кад посустанем, помисао на вашу снагу и оптимизам ме храбре - Дубравка, Смедерево, 5. јул 2008.
Ценим и поштујем ваш допринос нашем новинарству. Благо нама са вама – проф. Радмила Радовановић, Панчево, 5. јул 2008.
Ви једини привлачите пажњу свим гледаоцима емисијом и темама. Драго ми је што након толико година могу опет да Вас видим на малим екранима. Желим Вам пуно успјеха у животу и раду. Срдачан поздрав из топле Македоније - Игор Јовановски, 29. јун 2008.
Некако се увек нађем поред ТВ-а кад иду Tвоје емисије, тако да могу рећи да прилично редовно пратим Твој рад и ту имам само речи хвале и дивљења. Нека Те Бог поживи и да нам још дуго правиш омиљене емисије. Хвала Ти бескрaјно за велику помоћ коју си пружила многима и желим Tи велики успех у даљем раду. Твој одани поштовалац – Слободан Петковић, Цирих, 28. јун 2008.
Још пре извесног времена почех гледати Вашу емисију. Ја сам тинејџер и емисије тог типа ме уопште не привлаче, али, ето, Ваша је некако успела. Може се рећи да ми се свиђате као новинар - Уна, 23. јун 2008.
Недавно сам Вам писао о проблему хепатитиса C у Србији и у свету, као и о односу нашег друштва према оболелима, међу којима сам и ја. Хвала Вам велико што сте у емисији одвојили времена да укажете јавности на болест 21. века. Нама оболелима је много значило то што сте урадили, јер је то био најдужи прилог о овој опакој болести на нашим медијима. Пуно Вам хвала и будите добро. Желим Вам све најлепше - Никола Пауновић, Ужице, 23. јун 2008.
Ви сте невероватна жена, а чињеница да сте свесни своје енергије и то што је користите у добре сврхе чини Вас заиста посебном. За Вас знам одавно, али редовно пратим Ваше емисије на РТС-у од прошле године и сваки пут осетим невероватну радост што у нашој земљи постоји особа као што сте Ви. Знате шта желите и све што урадите не може да буде лоше јер без страха идете у правцу онога што осећате, па је самим тим све што Ви створите оно право, искрено, суштина, јер искрено верујете у све што радите. Мотивишете људе да чине добра дела. Хвала Вам што постојите као пример који вреди поштовати. Желим Вам све најбоље јер то заиста заслужујете. Уживам док Вас слушам и желим Вам срећу и здравље. Хвала Вам – Весна Новичић, Смедеревска Паланка, 14. јун 2008.
Драга много и одавно поштована Миро, још увек имам сузе у очима и радост у срцу због првенствено Вашег успеха да млади слепи човек и његова измучена мајка коначно добију кров над главом. Желим им много лепих тренутака у току живота. Тиме се потврђује да у овом свету има још много, много људи који имају душу. Поздрављам Вас, желим Вам добро здравље и животну радост – др Радмила Д. Одаловић, специјалиста пулмолог у пензији, Београд, 7. јун 2008.
Моја је једина жеља да вам изразим дубоко дивљење за вашу пожртвованост, хуманост и чини ми се несебичну љубав према остатку света. Данас сам чула у вашој емисији да сте некада били стјуардеса и још сте ми дражи због тога, јер сам и ја своју каријеру стјуардесе прекинула пре годину дана, додуше, бродске стјуардесе. Велики поздрав - Данијела Бизић, Панчево, 7. јун 2008.
Дуго, дуго хоћу да Вам пишем да сте дивни, позитивни, храбри, чврсто на земљи и да из Ваше емисије акумулирам позитивну енергију. Уколико Вам значи, имате моју подршку у свему што радите – Александра Лазаревић, Бијељинa, РС, БиХ, 7. јун 2008.
Желим да вам искажем дивљење. Ваш рад и теме које обрађујете за мене су оне праве и осећам њихову мистичност. То је оно што сам увек желела. Пуно вас поштујем – Љиљана Медић, Србобран, Војводина, 6. јун 2008.
Професионализам се све ређе среће у данашње време, али то се свакако не односи на Вас. Хвала Вам за свако улепшано суботње поподне – Марина Великић, Крњешевци, 1. јун 2008.
Хвала Вам у име свих уметника који су морали да напусте земљу на Вашим одличним емисијама! Оне једине чувају културни дух Србије. С поштовањем - академски сликар Горан В. Стојиљковић, Портохели, Грчка, 30. мај 2008.
Хоћу да вам кажем да зовем личном срећом то што живим у време када пада ваш рад и деловање на РТС-у. Ваши прилози и акције су тим пре вреднији што долазе од особе која је мој, српски народ, његову културу, мане и недостатке, прихватила и поред тога што води порекло из другог, јединственог народа на овом свету - Желимир Брановић, Београд, 10. мај 2008.
Сретна сам што постоји особа као што сте ви. Прилози о Јапану ме доведу до суза, јер ми је животна жеља да доживим макар и део који сте ви доживели тамо. Свака ваша емисија ме увек потресе, јер вам се дивим, добијете оно што и тражите од гостију. Пуно среће у раду, а и здравља, жели вам ваша верна гледатељка - Лидија Амбришак, Петроварадин, 27. април 2008..
Хвала за пријатне тренутке проведене уз Вашу емисију. Смирено, културно, комплетно, одлично. Многима бисте могли водоти течај, прво лепог понашања и културе вођења емисије, облачења и држања пред камером, изговора и акцентирања речи - Стево Шукунда, Копер, 22. април 2008.
Као и увек, са невероватном лакоћом изражавања и задовољним осмехом на лицу завршавате сваку до сржи интересантну емисију. Управо сам одгледала репризу ваше емисије и још једном кажем: "Браво" Као, надам се, будући студент новинарства - желим да на питање ко ми је узор изговорим ваше име. - Маја Ненезић, Ниш, 14. април 2008.
Поштована Миро, поздрављам Вас и Вашу емисију са феноменалним прилозима и још бољим аутором и водитељем. Одушевљава ме Ваш приступ; на изузетно културан начин покушавате да добијете и извучете сваку информацију за гледаоце. Што се тиче Вашег прилога о антикварницама, наш одговор на Ваше питање о необичном предмету гласи: то је штап за качење и скидање слика са зида, или евентуално за високо окачене предмете, ауфингере и сл. Велики поздрав - Ивана Лепојевић, Београд, 7. април 2008.
Гледала сам Вашу емисију у суботу 1. марта 2008, где ми се допао Ваш интервју, као и Ваша гошћа. Нисам раније пратила Ваше емисије, али од сада сигурно хоћу. Требало би да имамо више таквих новинара као што сте Ви и Ваша саговорница из претходне емисије. Одушевила ме је прича гошће, али сматрам да и Ви имате интересантну причу из свог живота и посла. Неки добар новинар са Вама треба да направи такав интервју. Сматрам да би та емисија била једнако инересантна. Ја Вас се сећам од емисија "Београдска хроника". Прошли сте много, урадили доста емисија, обишли пуно земаља, упознали различите људе. - Весна Лазовић, Београд, 4. март 2008.
Пре свега желим да похвалим ваш рад, јер је у нашој земљи мало професионалаца као што сте ви. Пратим ваше емисије када ми обавезе према школи то дозволе, и мислим да само ваше емисије могу да помогну човеку да преброди бродолом у животу. Доскора нисам знао да се бавите и хуманитарним радом, што ме је јако обрадовало. Већ дуже време размишљам да у свом граду спроведем неку хуманитарну акцију. Нажалост, то није могуће. О томе размишљамо моја другарица и ја, али не наилазимо на подршку. Као будући студент биологије у Београду, планирам да оснујем хуманитарну организацију. Овом поруком желим да вам пожелим још успеха у раду - с поштовањем, Милош Савић, Врњачка Бања, 28. фебруар 2008.
Гледала сам пуно пута вашу емисију и одушевљена сам. Желела бих да кажем да је емисија о Немањи Стамболији била веома лепа, иако потресна. Као и што слутите, његова смрт је шокирала наш град. И данас га се многи сете уз његове омиљене песме, филмове, реченице. Лично га нисам довољно познавала, али знам једно: он је био добар човек, који је кривицом бездушника изгубио свој живот, тек кад га је почео стварати. Данас му је рођендан... Хтела сам рећи да сте том емисијом на добар начин помогли многима и упозорили на таква понашања која су Немању одвела у смрт. Овде у Апатину се у последње време десило пуно тога лошег, од дечије порнографије до саобраћајних несрећа са смртним исходима. Молим вас да подсетите јавност да таква разуздана понашања никоме не чине добро, напротив. Иако сам млада, тек тинејџерка, не подносим неправду и бол других. Волела бих да и ја на неки начин могу помоћи, али нисам сигурна да ли је то могуће. Нико не зна како је заправо овде људима и деци. Осуде се неправедно нижу. Моја жеља је да будем новинарка. Кад би неко дозволио да слободно нешто напишем, писала бих о својим суграђанима и вршњацима које "прозивају" по новинама, подсетила бих људе на то колико је тежак живот појединаца и зашто омладина чини ствари које шкоде. - Наташа Кондић, Апатин, 27. фебруар 2008.
Желим да Вам честитам на сизифовској упорности и донжуанској истрајности. Свакако да се између Вашег имена и ексклузивности може повући знак једнакости. Толико добрих прилога концентрисаних у сат времана, Ви ослобођени сваке новинарске и људске сујете, готово штреберски припремљени за сваког саговорника, прави раритет на нашој телевизији. Свако добро. Надам се да ћу Вас још дуго гледати и пратити све оно што можда никада не бих видео, чуо, осетио да није Вас - с поштовањем, Дејан Трајковић, Левосоје, Бујановац, 19. фебруар 2008.
Послије пет година, поновно гледам РТС и изненађен сам да се нисте нимало промијенили у изгледу. - Јусуф Хећимовић, Шибеник, Хрватска, 16. фебруар 2008.
Била је недеља. Слушам вас и уживам. Мој супруг улази у собу и жели да поставим сто за недељни ручак. Предлажем да то померимо после емисије. Није пристао. Искључујем ТВ. Моја породица је била задовољна, а да ли сам и ја? - с поштовањем, Божана Деспотовић, Београд, 15. фебруар 2008.
Честитам на увек квалитетном раду! - Мирјана Гвозденовић, Београд, 9. фебруар
Велико је задовољство видети принца Михаила Романова, човека племените не само крви него и духа. Ви постављате стандард (еталон), без којег бисмо остали ускраћени. Честитке! - Ненад Перић, Београд, 2. фебруар 2008.
Ја сам Јелена Јовановић, имам 26 година и по струци сам дипломирани правник. У складу са конкурсом за стипендије Владе Марока, објављеном на сајту Министарства просвете, аплицирала сам за мастер студије (област - људска права) на државним универзитетима у Мароку. Комплетну документацију на француском језику поднела сам 30. јула Министарству просвете. Крајем септембра, контактирала сам више пута гђу Бранку Зечевић, запослену у МП, којој сам лично предала комплетну документацију. После сваког мог позива, добијала сам увек исту информацију - одговора још увек нема. Такође ми је речено да је МП у комплетној процедури само поштар, тачније, они примају документацију и прослеђују је даље Министраству спољних послова, а МСП Амбасади Марока, уз навођење да се дешавало да неке земље које расписују конкурс за доделу стипендија никада не доставе одговор кандидатима. Затражила сам одговор преко Амбасаде Марока. После извесног времена, Амбасада Марока ме је телефонским путем обавестила да је разматрање моје апликације у току и да треба да будем стрпљива, јер је процедура добијања стипендије за мастер студије компликована. Контактирала сам гђу Веру Нецевску из МСП која је о свему овоме обавестила Амбасаду Србије у Рабату (постоје писмени извештаји о свему овоме у МСП). Амбасада Марока ми је 23. новембра телефонским путем саопштила да сам примљена на мастер студије из жељене области на Правном факултету у Маракесу и да треба да сачекам писмену потврду коју мароканска агенција (преко које Влада Марока додељује стипендије) треба да достави Амбасади Марока у Београду у року од 7 дана. Поново си ме контактирали 18. децембра и саопштили да је стигао позив да се што пре појавим у Маракесу на већ поменутом факултету ради представљања. То је практично значило да ја нисам примљена на факултет, већ сам само позвана на разговор на коме ће бити одлучено да ли сам примљена или не. Нико ми ништа није гарантовао. Ако будем примљена, добићу стипендију и остати, у супротном, морам се вратити. С обзиром на чињеницу да сам то јако желела и дуго се борила за све то, одлучила сам да ризикујем и отпутујем у Маракес. Због новогодишњих празника, све авионске карте по регуларној цени биле су распродате. Први термин за који сам могла да купим карту је био 11. јануар и о томе сам обавестила Амбасаду Марока. Од њих сам добила информацију да је то прекасно и да ја морам да отпутујем раније. Министар саветник у Мароканској амбасади је контактирао Факултет у Маракесу и они су му саопштили да ја морам што хитније да дођем, јер су предавања на мастер студијама кренула 7. новембра. Месецима не достављују одговор, а онда одједном ја морам што хитније да стигнем. Уз муке и срећу, успела сам да купим авионску карту за 31. децембар. Разговор на факултету ми је био заказан за 2. јануар. Нисам била у могућности да сама резервишем хотел, ни преко туристичких агенција ни преко интернета, све је било пребукирано. Гђа Вера Нецевска је контактирала Амбасаду Србије у Рабату и замолила их да ми резервишу неки пристојан хотел од 31. јануара до 2. јануара, што су и учинили. Подразумевало се да трошкове хотела плаћам сама. По доласку на аеродром у Маракесу, пасошка контрола ме је задржала. Због чињенице да имам српски пасош, путујем сама и немам резервацију хотела код себе, били су убеђени да сам жртва трговине људима и било их је јако тешко убедити у супротно. Од стреса сам добила високу температуру. Јако исцрпљена, отишла сам 2. јануара на факултет. Разговор је био чиста формалност, после питања зашто људска права и зашто Мароко и мог одговора, саопштили су ми да сам примљена, о чему сам добила и писмену потврду. Од декана сам затражила помоћ око смештаја у студентски дом, на који сам по расписаном конкурсу имала право. Контактирао је све студентске домове у Маракесу и обавестио ме да ни у једном дому нема места за мене, све је пуно и да је требало да дођем доста раније. Смештај у домове врши се до краја октобра. Понудила сам се да платим собу. После 10 минута, пронађена ми је соба у најбољем студентском дому по цени од 100 евра месечно (месечна стипендија коју бих примала износи око 75 евра месечно). Пристала сам, платила сам собу и уселила се у дом 3. јануара. Тог поподнева контактирала сам гђу Нину Величковиц (секретар Амбасаде Србије) да се распитам у вези са обавезама око добијања дозволе и стипендије. Саопштила ми је да треба 4. јануара да дођем у Рабат у амбасаду, што сам и учинила. Са секретарицом наше амбасаде отишла сам у мароканску агенцију, где су ми саопштили да моја дозвола још није спремна, да треба да дођем за неколико дана и да су они о томе известили гђу Нину. Такође, у мароканској агенцији су ми поставили питање где сам ја досад и зашто нисам дошла још у новембру. И овај узалудни пут у Рабат био је о мом трошку. Вратила сам се у Маракес и 7. јануара кренула на предавања према распореду који ми је дао декан. За 10 дана нисам успела да одслушам ниједно предавање, нити да нађем иједног професора. Сви моји професори билису одсутни сваког дана. Декан и секретар су ме сваког дана убеђивали да ће сутрадан сигурно бити предавања. На крају се наводно испоставило да ће предавања почети тек 25. јануара. С обзиром на чињеницу да ја нисам знала да ли ћу бити примљена или не, морала сам да купим повратну карту, тако да сам имала лет за Београд 18. јануара. Покушала сам ту карту да померим за каснији датум, али није било могуће. Опет сам морала да бирам. Имала сам опцију да ми пропадне карте и останем да чекам да почну предавања на факултету на коме сви лажу, од студената до декана, или да се вратим. О свему што ми се догађа обавестила сам амбасадора Србије, који није показао да га на било који начин занима моја ситуација. У таквим околностима, једина одлука коју сам могла да донесем јесте да се вратим у Београд. С обзиром на то да је конкурс расписан на основу међународног споразума, сматрам да није смело да се догоди да будем препуштена сама себи и доживим све ово. Основни разлог зашто се вама обраћам лежи у чињеници да ја желим да спречим да се овако нешто догоди још некоме. Покушавам да нађем начин да све оне који би у будућности желели да конкуришу за ову стипендију информишем да су сва конкурсом гарантована права кандидату који испуни услове и буде примљен - једна велика лаж. С поштовањем - Јелена Јовановић, 27. јануар 2008.
Иако веома мали број наших вршњака (тинејџера) гледа Вашу емисију, бар наших другова и другарица, ми редовно уживамо у јако занимљивим интервјуима и причама, а нарочито смо одушевљене начином на који све то интерпретирате, веома професионално, а довољно опуштено да Вас издвоји од осталих новинара. Само тако наставите. Велики поздрав - Јелена и Марија, 27. јануар 2008.
Ви увек гађате право у мету! Браво! У општој еуфорији око данас завршеног АО у тенису, било је много, много прилога, емисија, дивљења, хвалоспева, а онда сам у јучерашњем издању ваше емисије одгледао прилог о томе који сте направили. Како увек у једном минуту сажмете срж ствари?! Искрено дивљење и велики поздрав. - Владимир, Београд, 27. јануар 2008.
Желим да Вам честитам на одличном дугогодишњем раду и енергији коју улажете у своју емисију. Имам 22 године и никако ми није монотоно гледати Вас. Посебно сам задовољан што Ваша емисија не познаје границе, културно мотивише и улива наду да ће српска друштвена свест коначно достићи нови ниво. Желим да наставите са радом као и до сада, не посустајте и борите се. Заиста је штета што таква блага као што сте Ви не ценимо довољно, али сте на правом путу да нас научите. Пуно среће у даљем раду, као и у приватном животу - Милош, Крагујевац, 27. јануар 2008.
Већ дуже вријеме пратим вашу емисију на РТС 1. Теме су разноврсне и интересантне. - Никола Којић, Нови Сад, 27. јануар 2008.
Тренутно сам осми разред и сад је време када треба одлучивати о даљем животу, тј. шта даље уписати. Волела бих да будем као ви, јер сте ми идол. Док су моје другарице гледале цртане филмове и разне шпанске и мексичке серије, ја сам вас гледала и веома вам се дивила. И даље сањам да будем макар мали део као ви - Марија Стојковић, Параћин, 27. јануар 2008.
Желим да вам се захвалим на емисијама посвећеним здрављу. Заиста Је здравље најбитније. Поздрав - Љиља Тодоровић, Београд, 26. јануар 2008.
То је она
Новинарка као стотину других
али није баш тако
посебна је у много чему
овако или онако.
Није баш забавна
али некако плени
или се тако чини само мени.
Понекад зна и досадна бити
а ипак њене емисије
не могу прескочити.
Док нас тако води
с краја на крај света
кад ме нешто заинтересује
и мислим да ћу сазнати више
Мира ми ускрати то
намјерно или случајно.
И биографија њена за мене је тајна
намјерно или случајно
све је некако другачије
досадна су често питања њена
на које одговоре сама даje,
али је зато чаробно присна
па зато није обична.
Као да је нечим очарана
њене емисије су ипак само њена тајна.
Пјесма је посвећена Мири Адањи-Полак, желим јој све успјехе овог света. Поздрав - Нена Маријан, Исланд, 23. јануар 2008.
Радо гледам вашу емисију на сателиту. Емисија је и поучна и занимљива. Радо бих волио да посјетите и Хрватску, јер вријеме је да и одавде поћмете обрађивати занимљивости. Поздрав - Иван Зец, Дубровник, 4. јануар 2008.
