Vaša pisma iz 2009. godine

 31.12.2009
Autor: Mira Adanja-Polak

    Poštovana gospođo, Vaše emisije su praznik za oči. Bog Vam dao zdravlja – Dušan Milenković, Beograd, 16. decembar 2009.

    Drago mi je što su granice otvorene, ali sam i tužna, jer većina nas nema novac ni za pasoš, a za put u "daleku" Evropu i da ne pričamo, mnogo nas vodi samo goli život i Beograd nam je misaona imenica, pa bih volela da neko i o tome povede računa, jer nije preporučljivo mahati biku crvenom tkaninom ispred očiju, iako kažu da su bikovi daltonisti. Vaše emisije su izuzetne, uvek Vas rado gledam, pozdrav, majka četvoro dece – Gordana Petrović, Lonjin, Ljubovija, 5. decembar 2009.

    Prvo bih želela da Vam kažem da (najiskrenije) željno iščekujem svaku subotu, i sa njom Vašu novu emisiju. Vi ste zaista osoba vredna divljenja, jer ste svoj talenat i položaj iskoristili da pomažete onima kojima je to najpotrebnije. To je za svaku pohvalu, i na tome Vam svaka čast. Poezija je zaista moja velika ljubav i nadahnuće, a čini mi se da kao da polako vene i gubi svoj sjaj, a samim tim ima sve manje njenih poštovalaca. Ali ja ne planiram da dignem ruke od nje! Zanima me i novinarstvo, što je jedna od opcija za moj budući poziv, a gledajući Vas i upoznavajući Vas kao osobu, ali i kao profesionalca, postajem sve sigurnija u tu opciju. Puno Vas pozdravljam i želim sve najbolje osobi koja zaista zna da prepozna i ceni prave vrednosti! – Jelena Najerica, Ravni Toplovac, 4. decembar 2009.

    Reči su dela u Vašim namerama da ih kroz priču trasplantirate u svest ljudi stvarajući realnu sliku o događajima i delima običnih ili talentovanih ljudi. Vi ste graditelj humanog i prozračnog sveta i cveta koji se sa nadom bori da bude vidljiv i priznat kod istih i drugačijih. Pozdrav i podrška je najmanje što mogu poslati u ovom trenutku vremena koji je manji od Vas i Vaših dela. I reči su dela. – Slobodan Ničić, Novi Sad, 4. novembar 2009.

    Poznati ste mi odavno i oduvek sam bio oduševljen vašim načinom rada, pristupom sagovornicima i  elegantnim načinom odevanja. Uvek ste krajnje profesionalni i postavljate pitanja koja bismo mi želeli da postavimo. Ja stvarno ne znam šta još niste postigli u životu. Uvek ste pozitivni, sa tim neodoljivim osmehom na licu. Smatram vas jednom od najboljih novinara, ne samo na našim prostorima već i u svetu. Bog nek blagoslovi vas i vaše najmilije! – Goce Despotovski, Skoplje, 27. septembar 2009.

    Ovo nije ni sugestija ni životna priča, samo običan komentar jednog fana. Ako ste se nekad zapitali (onako kako to već čine svi istinski obrazovani ljudi) gde je tajna Vašeg novinarskog (i ličnog, neodvojivo) šarma, odgovor je kratak – u toj tako modernoj, građanskoj i neophodnoj dozinekonvencionalnosti. Prva stvar na listi preduslova da bi se nešto zvalo kultura. Dakle, nekonvencionalnost. Nenaučljivo na fakultetima i sasvim nezavisno od položaja u društvu, tituala, diploma… – Sofija Živković, Beograd, 24. septembar 2009. 

    Šteta je što postoji samo jedna Mira Adanja-Polak. Da ih ima više, mnogo bi se više pozitivnih stvari dešavalo u ovom gradu. Hvala na vašem trudu. Vi ste mi jedini, ipak mnogo pomogli – Nada Marković, Beograd, 5. septembar

    Vaš rad pomno pratim već godinama i uvek sa pažnjom pratim Vaše emisije; one su fenomenalne. Kad ste radili emisiju u Sanadu, rasplakali ste me, jer Dejana Grubanova poznajem od malih nogu. Želim vam puno zdravlja i još puno emisija koje su kao melem za dušu. S poštovanjem i iskrenim radošću što imamo takve žene kao što ste Vi – Dragana Lantos, Novi Kneževac, 4. septembar 2009.

    Veoma rado gledam vaše prelepe emisije subotom. Mogu vam reći da ih divno radite, sa puno stila, šarma i elegancije. Zaista ste veliki profesionalac, a to dokazuju brojna priznanja i pohvale koje dobijate. Nastavite, molim vas, da unosite radost i nova saznanja u moj dom. Sve najlepše u životu želi vam vaša verna gledateljka – Vladanka Tatalović, Trst, 4. septembar 2009.

    Zaista ste jedna izuzetna ličnost! U svetu novinarstva Vi ste za mene i moju porodicu na prvom mestu, kako kod nas, tako i u inostranstvu. Sve pohvale i čestitke za Vaš rad! Puno srdačnih pozdrava od mene i moje porodice. – Slavica Vasiljević, Beograd, 4. septembar 2009.

    Želim samo da Vam poželim mnogo uspjeha u daljem radu i da Vam odam priznanje i poštovanje za sve dosad učinjeno. Zaista je prava rijetkost čuti i vidjeti nekoga ko na tako iskren i profesionalan način izvještava o svim aktuelnim temama. – Tamara Milošević, Cetinje, 18. avgust 2009.

    Obožavam da Vas gledam, slušam i veoma Vas cenim. Posle svake Vaše emisije ja ostajem sa dubokim utiskom. Hvala Vam što postojite – Jolika Korora, Novi Sad, 10. avgust 2009.

    Nemoguće je iskazati divljenje i poštovanje prema Vama…Vaše ime razoružava, a posebnost i neposrednost mi daju snagu da iskažem svoju želju. – Jelena Nikić, Beograd, 8. avgust 2009.

    Ulivate poverenje i ma šta god izgovorili, ja Vam verujem,  ne zato što sam lakoverna, već zato što ste poverenje izgrađivali godinama, strpljivo, polako i nenametljivo. – Vesna Mitrović, Pančevo, 8. avgust 2009.

    Oduševljena sam Vašim intervjuom sa Jovankom Broz i htela sam to i da Vam kažem. Ja sam se rodila nakon Titove smrti, a kako sam psiholog i ne bavim se istorijom, a ni politikom, do sada nisam bila upoznata sa svim detaljima iz života Jovanke Broz. Hvala Vam što ste to promenili. – Dragana Miletić, 22. jul 2009.

    Ovim putem želim da Vas pozdravim i pohvalim Vaš rad, kao i da Vam kažem da ste moj uzor u oblasti novinarstva. Vaše emisije, reportaže i sama energija koju unosite u njih mene fasciniraju. – Jelena Jović, Vranje, 22. jul 2009.

    Šta se o Vama može reći, a da još nije rečeno? Pa ja Vas obožavam, to dugo traje, od Vašeg pojavljivanja na televiziji, znate već. Vi ste jedno veliko srce, žena koja je harizmatična, neodoljiva, a što ste uporni i prodorni, ma i mlado i staro vašom natprosečnom elokventnošću i stilom ostavljate bez daha. A koliko pute ste me rasplakali… Hvala na svemu – Dragana Ocokoljić, Požarevac, 21. jul 2009. 

    Neću Vam laskati, neću Vas lagati, al’ ću reći da ste vi u novinarstvu isto što je i Nikola Tesla bio u fizici, vi ste savršen novinar. Muzika u Vašoj emisiji uvek me oduševi, zaista ste odlični. – Nemanja Simić, Savino Selo, 20. jul 2009.

    Draga Miro, pratim dugo Vaše emisije i one su mi kao duševni odmor. Obično volim da leškarim dok ste u etru, a posle sam kao nov. Neka Vaš rad živi večno, a Vama i redakciji želim sve najbolje! – Simeon Dimitrijević, Rim, 11. jul 2009.

    Zamolila bih Vas kao autora emisije da utičete na programsku šemu RTS-a da bar jedan reprizni termin bude u popodnevnim časovima, jer mi koji radimo svake subote emisuju možemo da pratimo jedino u repriznom terminu nedeljom u 02:00, a priznaćete – to je jako kasno za nekog ko ima samo jedan sloboda dan, a to je nedelja. – Olivera Luković, Trstenik, 11. jul 2009.

    Pravo je uživanje pratiti Vaše emisije. Svaka čast! Puno uspeha u daljem radu! – Milan Đorđević, Prokuplje, 9. jul 2009.

    Draga Miro, unapred sam Vam zahvalna na svemu. – Danijela Pejić, Beograd, 7. jul 2009.

    Emisije su Vam fantastične, kao i Vi! – Slobodanka Lazarević, Smederevo, 6. jul 2009.

    Moram Vam reći samo ovo – Vas bi zaista trebalo k l o n i r a t i pa bi onda ovaj svet bio mnogo mnogo lepši – sa toliko Mira Adanja Polak! – Slavica Petrović, Beograd – 5. jul 2009.

    Vaše emisije su za mene praznik, kako za oči tako i za dušu. Iako ovo možda zvuči ka fraza, verujte da nije. Ovo je iskreno moje osećanje, od srca. Kada se desi da propustim neku emisiju, čini mi se kao da sam propustila neki lep trenutak u svom životu. Vi unosite u naše domove lepotu, humanost i mudrost. Ne bih više imala šta da dodam, niti šta da predložim. Želim samo da Vam se zahvalim i da nas i dalje radujete novim emisijama. – Vesna Paunović, Novi Sad, 21. jun 2009.

    Često gledam Vašu emisiju i zaista ste odlični, uvek nešto novo, aktuelno i što se ne može videti kod drugih. Prosto ste uvek autentični. Bravo! Pravo je uživanje gledati Vas. – Nataša Savić, Beograd, 16. jun 2009.

    Pre svega želim da Vam se zahvalim što nam pružate jednu divnu emisiju, realnost naših života! Srdačno Vam se zahvaljujem! – Milena Mikić, student farmacije, Beograd, 15. jun 2009.

    Hvala Vam što svojom emisijom i porukama obogaćujete moje znanje i duh. Sve najlepše želi Vam mlada glumica – Danijela Petković, Beograd, 14. jun 2009.

    Poseban pozdrav Vama, oduševljavaju me Vaši prilozi, Vaša iskrenost i direktna komunikacija sa gostima. Hvala što postojite. – Verica Pavković, Zagreb, 14. jun 2009.   

    Sve pohvale za emisiju od 13. juna, kao i za sve do sada. Fascinirana sam energijom, obrazovanjem, načinom obraćanja. – Đurđa Ristić, 13. jun. 2009.

    Vaš rad je za poštovanje i ugled mladima. Redovno pratim vaše emisije i želim Vam još mnogo dobrih. Možda bi bilo zanimljivo da u emisiji progovorite koju reč o ljudima oko 50 godina, tj. u najproduktivnijem dobu, koji su u ovo nesrećno vreme privatizacija ostali bez posla i prepušteni su sami sebi. Tu je mnogo sudbina i priča običnih ljudi koji se jednostavno po novim merilima "nisu snašli", a do juče su se njihove porodice, pa i država, oslanjale na njih. Mislim da ovi ljudi nisu sami sebi problem, već, zbog masovnosti, moraju da budu problem koji ova država mora sistemski i planirano da rešava. Osećanje beznađa i beskorisnosti može da savlada čoveka. Nesrećan pojedinac je i nesrećna porodica i na kraju i nesrećno društvo. Puno toplih ženskih pozdrava iz Pirota – Tatjana Karanović, Pirot, 12. jun 2009.

    Često gledam Vaše emisije i imam samo reči hvale. Imam i jednu dobronamernu kritiku: često se dešava da ne ostavljate dovoljno prostora gostima da se iskažu. Pozdrav i puno uspeha u daljem radu. – Dragana Leković, Tutin, 10. jun 2009.

    Želeo bih da pohvalim Vašu emisiju i da Vam dam podršku da i dalje produžite istim tempom. Vaša emisija je pravo osveženje. Veliki pozdrav Vama i Vašoj ekipi i još mnogo uspešnih emisija! – Zoran Trpkov, 24. maj. 2009.

    Vaš rad zaslužuje poštovanje, od Vas sam naučila mnogo lepih i korisnih stvari. Vaši gosti su najeminentniji stručnjaci iz različitih oblasti društvenog života. Fascinira me Vaša profesionalnost i jednostavnost. Devojka koja Vam piše je osoba sa hendikepom. Naime, od rođenja bolujem od cerebralne paralize. Borim se da na različite načine ukažem na to da hendikep nije kazna već nedostatak. Uz pomoć svoje porodice, prijatelja i rođaka uspela sam da izgradim svoju ličnost i usavršim svoje sposobnosti. Učestvovala sam na različitim tribinama na kojima sam jasno i glasno rekla da su osobe sa hendikepom inteligentne, uporne, harizmatične i ambiciozne. Da, naš mentalitet je krut, građani su nedovoljno obrazovani i edukovani da bi razumeli da ljubav, prijateljstvo i hrabrost mogu da pobede predrasude. Potreban je gram dobrote i saosećanja da bi sačuvali osmeh. Na kraju, mnogi zaboravljaju da je Milena Marić Anštajn imala problema sa iščašenim kukovima i da je zbog predrasuda napustila našu zemlju, a Albert Ajnštajn je priznao da je doprinos Milene Marić u njegovom radu izuzetan. Hvala vam što ste uvek objektivni i iskreni. Svim srcem Vam se zahvaljujem što ističete prave vrednosti. Svojim apelima dokazujete da se svaka želja i san mogu ostvariti. Potrebno je da verujemo u sebe i da se borimo za ono što volimo i što nas čini srećnima. Život je lep! – Marija Savković, Župski Aleksandrovac, 21. april 2009.

    Već neko vreme pratim Vaše emisije i mogu vam reći da sadržaj zadržava pažnju sve vreme. Odličan način da prikažete ljude, mentalitet, jednostavno to radite baš kako treba i samo tako nastavite. Gosti koje birate su upravo ljudi kojima Srbija treba da se ponosi, koje treba da poznaje, koji treba da budu pravi uzor mladim generacijama. I tek kada shvatimo i uvažimo te prave osobine koje treba da upijamo, moći ćemo da kulturno napredujemo kao prava zajednica 21. veka. – Miloš Jovac, Niš, 5. april 2009.

    Iako redovno gledam Vaše neverovatno zanimljive emisije, nikada Vam se do sada nisam obratio. Imam 22 godine i smatram da su Vaše emisije za uzrast "od 7 do 77" godina. Uvek zanimljive, uvek jedinstvene… – Marko Popov, Novi Sad, 4. april 2009. 

    Još pola sata i počinje! Radujem se kao i uvek. U mojoj kući se subotom i supa zakuvava po terminu Vaše emisije. Najpre svi pred televizor, pa onda ručak. Iluzorno je komentarisati Vaš rad. Sve se to vidi i oseća. Prosto zrači sa ekrana. Mogu samo da pretpostavim koliko iza svega stoji truda, upornosti, iskustva, snalažljivosti i nadasve ljubavi prema onome što radite i prema onima što Vas gledaju. Posebno cenim Vaš humanitarni rad i bliskost s našom kraljevskom porodicom, koju afirmišete na najbolji mogući način. Neka Vam Bog podari zdravlje! – Dragiša R. Milovanović, Kličevac Stigu, 4. april 2009. 
     
    Zadovoljstvo koje osećam posle svake Vaše emisije neopisivo je. Divni ste. Posebno mi je drago što često imate priloge iz najlepšeg grada na svetu (izuzimajući naš Beograd) Pariza. – Dragan Kovačević, Beograd, 23. mart 2009.

    Gledamo Vas i mnogo Vas volimo. Samo tako nastavite. Mnogu uspeh i sreka na privaten i profesionalen plan. – Angelina Jančeva, Skoplje, 22. mart 2009.

    Vi ste jedna divna dama koja nas usreći svojom emisijom. Gledajući Vas i Vašu emisiju mi koji smo u dijaspori čeznemo za našom zemljom, ali nedeljom se osećamo kao da smo u svojoj zemlji. – Jelena Cvetanović, Safhauzen, 21. mart 2009.

    Kada bi u ovoj zemlji bilo više takvih kao što je Mira Adanja-Polak, ova zemlja ne bi bila tamo gde je sada. – Dragan Fišćag, Dolovo, Pančevo, 21. mart 2009.  

    Vaša emisija i “Kvadratura kruga” bogate i naše subotnje popodne. Hvala Vam i bićemo uz Vas! Pozdrav i sve najbolje. – Danica Simonović, Belobreska, Rumunija, 21. mart 2009. 
     
    Poštovana gospođo Miro, pozdravljam Vas s ogromnim poštovanjem i divljenjem za sve što ste nas naučili! Vaša učenica – Neda Kozomara, Brčko, BiH, 18. mart 2009.

    Roditelji su mi pre mnogo godina kao maloj devojcici prvi put pričali o Vama. Nakon par emisija, shvatila sam suštinu Vaše poruke, direktno ili indirektno izrečene. Vaše zabrinuto lice posle svake tužne priče… pamtim. Poslednji put sam Vašu emisiju gledala pre tri godine, kada ste izveštavali iz Los Anđelesa o 40 godina proslave restorana g. Dan Tane. Zatim sam otputovala… daleko! Često Vas se setim jer se pitam da li je to mogla biti slučajnost da tačno u kasno popodne saslušam Vašu priču pre mog odlaska. Moja životna priča obojena je mojom naivnošću, željom, nadom i ima jedan vrlo specifican razvoj. Ponela sam sa sobom kofer optimizma i iskrenosti koji je mimo moje kontrole osvajala duga i spora neizvesnost! Uspomene i sećanja iz mog Beograda kao milioni rasutih kapljica koje svakodnevno pokušavam da sačuvam od zaborava. Verujte mi, svakoga jutra, podneva i večeri želim da osetim divni miris reke Save, žagor dece u parku, miris pokošene trave, jesenju kišu, sneg, maglu, draga lica! Zažmurim i pružim desnu ruku, okrenuvši dlan ka nebu i kao u najlepšoj bajci za tren jednim pokretom prinesem ih, jako, jako blizu srca. Uvek su tu jako blizu, plave, i još jedne svetloplave, i još jedne zelene oči. Obećala sam im da ću brzo doci i nisam dosla. Nisam, stvarno nisam znala da se odlazi brzo, a vraća jako sporo. Uvek u mislima sa njima, sa svima, tako blizu ali malčice daleko! Bio je ovo samo početak moje životne priče, negde daleko… tako daleko. Vetrovi jaki duvaju, ali uspevam da odolim i samo mogu samu sebe da podignem i ohrabrim jer, pretpostavljate, milionski grad, ali ja sam… ja sam ipak samo sama. Pišem i, znate, plačem, moje suze slivaju se na moj lap-top koji je mnogo puta do sada imao moje suze na svojim tipkama. Pogledam Vaše lice u ekranu, osmehujete se i to je lepo. Raduje me susret s Vama i zato što nosite optimizam, Beograd, duh i šarm. Srdačan pozdrav iz Los Angelesa! Sve najlepše u životu i karijeri želi vam – Dušanka Bojić, Los Anđeles, 12. mart 2009.

    Često gledam vaše emisije i jednom rečju – neverovatne su. Novinar koji je u svakoj svojoj emisiji bitan isto koliko i gost, isto koliko i tema, bez obzira na to koliko su i gosti i teme odlični. Svaka čast. – Saša Jovanović, Čačak, 12. mart 2009. 

    Samo želim da Vam se zahvalim na ovim predivnim emisijama koje nam nesebično pružate, edukujete i vraćate osmehe na lica. – Aleksandra Marković, Novi Sad, 12. mart 2009. 

    Sjano izgledate, divan ste voditelj i sjajna žena, posjetite nekada i Nikšić. Pozdrav – Slavko, Nikšić, 9. mart 2009.
     
    Vašim djelima i ostvarenjima nema se šta ni dodati a ni oduzeti, sve je urađeno s punim srcem. Sjedeći ispred TV-a i gledajući Vaše emisije korisno potrošim vrijeme. Hvala i pozdrav iz Beča – Ranko Andrić, Beč, 7. mart 2009.

    Uspevate i da razveselite, ali i da rasplačete gledaoce, sve to u samo jednoj emisiji i to za nekih 45 minuta, bez reklama, a o gostima i da ne govorimo. Svaka čast! To je veliki uspeh! – Brankica Simić, Niš, 3. mart 2009.

    Puno pozdrava iz Slovenije! Ja sam Hrvatica rođena u Janjevu na Kosovu, a živim u Sloveniji. Želim Vas samo pohvalit za Vaš rad, Vi se bavite stvarnim životom i želim Vam još puno, puno takvih emisija! – Cicilija Dominkovič, Velenje, 2. mart 2009.

    Nemam nikaku sugestiju, niti primedbu. Imam tek 19 godina, ali moram da priznam da vam je emisija neverovatna. Svaka vam čast i sve najbolje, stvarno ste ubedljivo najbolji novinar na   prostorima Srbije i bivše Jugoslavije. Oduševljavate me svojim ekskluzivama. – Danin Dragosavac, 28. februar 2009. 
     
    Upravo sam videla vašu najavu za sledeću emisiju o Japanu. Veoma sam srećna već sad zbog onog što ćete prikazati. Veliki sam obožavalac Japana, a imam ogromnu želju i da ga posetim. Za vaš rad osim hvale nemam komentar. Puno sreće u radu i životu. Vaša verna gledateljka. – Lidija Ambrišak, Petrovaradin, 28. februar 2009.   

    Svaka Vaša emisija privlači pažnju, i to je dovoljno. Mislim da je lepo što tako trajete dugo – Jelena Glumac, Zemun, 28. februar 2009.

    Oduševila me je priča u filmu o Miroslavljevom jevanđelju gde se Vi pominjete da ste jedini pomogli u prezentovanju fototipskog izdanja. – Olivera Milunović, Vinča, Beograd, 27. februar 2009.

    Moje ime i prezime je Vlado Kiza. Rođen sam 30. 9. 1981. godine u Jajcu (BiH), živeo sam 14 godina u Šipovu (Republika Srpska), odakle sam usled ratnih sukoba doselio u Novi Sad, tačnije u Veternik. Na programu sam hemodijalize već tri godine i devet mjeseci (od 3. 5. 2005. godine)! Uvršten sam na listu čekanja za transplantaciju bubrega i u Novom Sadu i u Beogradu. Očekujem usvajanje savremenijeg žakona o preuzimanju organa (od pacijenata sa kliničkom smrću) i njihovoj (grubo rečeno) ugradnji onima kao što sam ja i mnogi drugi. Djelimično sam gledao vašu emisiju u kojoj je gostovao prof. dr Rajko Hrvačević (inače, moj lični lekar) i mnogo sam se obradovao kad sam saznao da je taj preko potreban zakon konačno u skupštinskoj proceduri. To je kako meni lično tako i, siguran sam, mnogim drugim osobama sa specificnim zdravstvenim stanjem usled prestanka rada bubrega, više nego ogroman motiv za dalju nimalo laku borbu za rešavanje nimalo bezazlenog problema. Veoma mi je žao što od početka do kraja nisam odgledao deo vaše emisije u kojoj je gostovao prof. dr Rajko Hrvačević. Na nivou cijele države ima oko 4000 osoba, možda i više,  koje su na programu hemodijalize. Usvajanjem zakona, trebalo bi da se taj broj znatno smanji. Želeo bih da vam se iskreno i od sveg srca zahvalim zbog toga što ste u svojim emisiji posvetili pažnju velikom zdravstvenom problemu koji muči kako lično mene tako i mnoge druge. Učinili ste jedno veliko i humano djelo. Jos jednom, veliko hvala, iskreno i od srca! – Vlado Kiza, Veternik, 23. februar 2009.

    Poštovana gospođo Miro, Vi ste jednostavno neodoljivi i mili. Redovno Vas gledam i svaka čast za to što radite. Pitala bih da li ste napravili do sada emisiju o "Makedonskoj Svetoj gori" tj. "Matka" pored Skoplja. Rado bih Vam preporučila da, ako ste u mogućnosti, to napravite. – Miki M, Skoplje, 14. februar 2009.

    Poštovana gospođo Adanja, Vaše emisije su super i odlične, svaku gledam sa velikom pažnjom, ali kada stignem, gledam i reprize. Puno pozdrava! – Vladimir Jovanović, Bačko Gradište, 14. februar 2009.

    Pratim Vaše emisije i želim da Vam se zahvalim što ste omogućili svima nama da upoznamo sve te divne ljude koji, svako na svoj način, ulepšavaju ovaj divni svet. Želim da Vam putevi uvek budu otvoreni, a Vi ćete uvek nekog naći da nam ga predstavite. S poštovanjem – Slađana Trbojević, Beograd, 14. februar 2009. 

    Prvo bih Vam se zahvalila što nam ulepšavate svaki vikend svojom emisijom. Vi prosto zračite svojom energijom i otvorenošću prema gledaocima. Svaka emisija obuhvata i svetska i domaća zbivanja koja jedino od Vas možemo čuti. Pažljivo su odabrana i strogo dozirana tako da običnom čoveku budu  zanimljiva, a ujedno i edukativna. Vašu emisiju ćemo gledati dokle god je bude bilo. – Ana Đorđević, Smederevska Palanka, 13. februar 2009.

    Poštovana gospođo Polak, želim Vam reći da sa nestrpljenjem očekujem Vaše reportaže i uvek gledam reprize, ma kada one bile. Danas zahvaljujući kompjuterima mogu pogledati ono što nisam mogla tog dana, tako da sam zadovoljna. Mogu Vam reći da ste moja omiljena novinarka i da uvek dajete sve od sebe da nam dočarate ono o čemu je reč u toj emisiji. Vi ste jedna jaka i sposobna žena i ja se Vama stvarno divim zbog svega što radite. Hvala Bogu što vaše programe imamo i mi u Makedoniji pa sam u mogućnosti da ih gledam. Po profesiji sam psiholog, radim u jednoj osnovnoj školi, a nekada davno ne znam gde, pročitala sam da ste i Vi psiholog i to me čini još srećnijom i budi još veće interesovanje za Vaš rad. Hvala Vam od srca. Puno pozdrava iz Makedonije! Davno je bilo kad sam učila srpski jezik, a ipak ga nisam zaboravila i sa zadovoljstvom pričam na srpskom jeziku. Još jednom hvala i sve najbolje! – Margarita Gaševska, Tetovo, Makedonija, 8. februar 2009.

    Poštovana gospođo Polak, zovem se Dragana Vojvodić. Završila sam Filološki fakultet, češki, engleski i ruski jezik. Završila sam i školu za samostalne i stručne prevodioce Srbije (za engleski jezik). Položila sam ispite na master studijama iz češkog jezika i trenutno pišem završni rad. Imam 32 godine i, naravno, nisam zaposlena. Pisala sam svim ministarstvima, ministrima, firmama i nailazila sam na odgovor da moje znanje nikome nije potrebno. Kažu, svetska kriza, ljude otpuštaju, nema posla. Možda bih i poverovala u to da nisam otišla u banku, da platim račune, i čula kako se "Cica" super ubacila preko veze, sa srednjom frizerskom, da radi na šalteru (ja sam završila srednju ekonomsku), da su ljudi koji rade u ministarstvima, ostalim državnim institucijama i dobrostojećim firmama dobili posao preko stranke ili veze, da su jedva završili srednje škole i, naravno, kasnije kupili fakultete, da su oglasi koje objavljuju ministarstva i firme namešteni i da na tim radnim mestima već sedi neko i sl. Ovo Vam pišem zato što uskoro treba da odbranim master rad, pa me interesuje da li i ja kao i mnogi školovani ljudi treba da razgovaram sa roditeljima oko svog odlaska iz zemlje u beli svet zbog posla, jer mi je perspektiva nikakva? Mogu jedino da radim kao obična sekretarica, da me izrabljuju oko prevođenja, koje, naravno, ne plate, da sanjam kada ću moći da kupim stan i da odgovaram na pitanja kada ću da se udam. Ako je tako, očigledno je da mi ništa drugo i ne preostaje nego da odem, a to želim i ostalim školovanim ljudima da urade. I posle se pitamo zašto nam država propada. – Dragana Vojvodić, Beograd, 7. februar 2009. 

    Pre svega želim da vam se zahvalim na divnim emisijama. Kada sam bila devojčica, želela sam da budem novinarka upravo zbog vas i vaših emisija. Prošla emisija je bila izvanredna, bili ste jako hrabri kada ste ušli u operacionu salu. Nadam se da će neko pomoći tim ljudima, a lekarima omogućiti bolje uslove za rad. Puno Vas pozdravljam i još jednom hvala. – Nataša Oljača, Banjaluka, 7. februar 2009.

    Vaše emisije su veoma interesantne, verujem da će još dugo trajati. – Katica de Jong, Amsterdam, 4. februar 2009.

    Sve pohvale za emisiju. Vi ste bar za mene nejbolja novinarka u Srbiji, a i šire. Vaše emisije su više nego zanimljive i, što je najbitnije, imaju smisao. Prikazuju ljude koji su uspešni u svom životu ili su nekada to bili i upravo oni su mi uzor i daju mi više samopouzdanja i volje da se borim za uspeh u školovanju. Želim vam puno sreće u daljem radu – Julija Jeremić, 29. januar 2009.

    Hvala na svemu što ste nam prikazali. Posle svake emisije, osećam se lepše i bogatije. Vaše emisije su kao lek. – Ana Rakić, Kragujevac, 28. januar 2009.

    Želim pre svega da Vam se zahvalim na Vašim predivnim emisijama koje prikazujete. One u meni bude veliku pozitivnu energiju koja me vuče da idem dalje i da se sa lakoćom probijam kroz život. Meni samo nije jasno kako uspevate da zavirite na sva ona mesta koja su zabranjena za snimanje i za prikazivanje javnosti uopšte? Zaista Vam se divim. Puno pozdrava i sve najbolje u daljem radu! – Miloš Mihajlović, Aleksinac, 26. januar 2009.

    Vaše emisije su pune zanimljivosti i mnogo toga se može naučiti iz njih. Vama želim uputiti sve pohvale za rad i zahvalnost što ste nam priuštili da pogledamo takvu emisiju. Pratim vašu emisiju redovno preko satelitskog programa i sve pohvale za vas i vaš rad. Vaš verni gledalac – Alen Mitrović, Sarajevo, 18. januar 2009.  

    Pravo je zadovoljstvo gledati vaše emisije, toliko ispunjene bogatim sadržajem, izuzetno zanimljivim i aktuelnim temama, humanošću koja toliko ljudima nedostaje u današnjem surovom vremenu. Mislim da nije prošla nijedna emisija da nisam plakala. Toliko je pozitivnog naboja u vama i energije kojom zračite da jedva čekamo subotu da vidimo nešto lepo, tužno, egzotično, daleke krajeve sveta, poznate i nepoznate ljude koji vama imaju šta da kažu, a nama ostaje da uživamo. Budite i dalje tako divni, predani poslu, a mi znamo da vi to činite zbog nas. Obelodanjujete istinu, ma koliko surova bila. Sa velikim poštovanjem pozdrav od vaše verne gledateljke – Ljiljana Kojić, Sivac, 17. januar 2009.        

    Vaše su emisije zaista dobre, kao što su zanimljivi i vaši gosti. Volela bih (to je samo moj predlog) da jedna tema u vašoj emisiji budete i vi sami, kao i sve ono što vas čini takvom kakvi ste. – Sonja, Beograd, 17. januar 2009.

    Draga gospođo Miro, mnogo lepih želja i reči Vam je upućeno, pridružila bih se. Mnogo zdravlja, sreće, ljubavi i emisija koje Vi radite! – Angelina Vračar, Vrbas, 9. januar 2009.

    Poštovana gospođo Adanja-Polak, pišem vam sa posla, jer je u kancelariji temperetura ipak podnošljiva, oko 16 stepeni trenutno, za razliku od moje porodične kuće u malom lepom gradu Zrenjaninu, gde smo božićno veče proveli, kao i mnogi, mnogi naši sugrađani, bez grejanja… dok su nas sa TV-a uredno obaveštavali da su nam radijatori topli. Mene u suštini razlog za sve ovo i ne zanima.. Zanima me šta treba da se desi pa da neko u ovoj zemlji podnese ostavku? Situacija je pod kontrolom, govore nam nasmejana, vedra i lepa lica voditeljki, a Zrenjanin nije čak ni među ugroženim gradovima n(kojih takođe nije malo!). Kako je tek tim ugroženim gradovima kada je ovako neugroženim Zrenjanincima! Svi individualni potrošači u Banatu ostali su  bez gasa. Kuće u Zrenjaninu i u okolnim selima su hladne, a to je cifra od više desetina hiljada domaćinstava, a niko nas nije čak ni spomenuo. Možda nismo ni zaslužili. Tako nam i treba. Nadam se da vam je u studiju toplo, vidimo se u vašoj emisiji, 10. januara. Sve najlepše vam želim u Novoj godini! – Biljana Vuković, Beograd, 8. januar 2009.

    Poštovana gospođo Polak, gledam Vas još kao dete, kad ste radili u Beogradskoj hronici, a i danas pratim Vaše emisije. Mogu Vam reći da ste izuzetna osoba, a i pravi profesionalac u svom poslu. Retki su takvi ljudi u današnje vreme. Samo nastavite tako i jedva čekam narednu subotu da vidim kojeg novog gosta ste izabrali. Želim Vam puno pre svega zdravlja, sreće i ljubavi u Novoj 2009. godini i samo tako nastavite. Veliki pozdrav! – Milena Dastevska-Malohodžić, Kumanovo, Makedonija, 4 januar 2009.

    Želim da Vam se zahvalim što postojite, Vi i Vaša emisija! Dajete mi nadu da će nekad nešto biti bolje, da će svi početi da valjano obavljaju svoje poslove, kao što to Vi, sa puno entuzijazma, profesionalizma, i što je najbitnije, sa puno ljubavi, obavljate! – Jelena Popović, Raška, 3. januar 2009.

    Trudim se da pratim vaše emisije koliko mogu i to mi uspeva delimično već godinama, još iz vremena dok sam živeo u našem rodnom Beogradu. Ova današnja emisija, tj. reportaža, bila mi je nekako još draža, oduševio me je vaš pristup i odnos prema g. Đorđu, njegovoj profesiji – cveću, uspehu, radnom mestu, kolegama… jednostavno ste tamo gde se najmanje nadam, izborom tema, podneblja, vremenskih i kulturnih razlika. Svaka sekunda vaših reportaža opravdano zahteva moju punu pažnju i divljenje. Ne sumnjam da će tako biti i u budućnosti. Srdačan pozdrav – Srđan Vuksanović, Štutgart, Nemačka, 3. januar 2009. 

    Upravo sam odgledala emisiju 3. januara s g. Đorđem Vardom  i želim da Vam iskažem divljenje što ste, na Vama svojstven način, propratili rad i uspeh ovog Srbina. Zadivljena sam njegovim radom, a ovakav uspeh ga nije mogao zaobići. Posle svake Vaše emisije, dobijem inspiraciju, kreativnija sam u svom poslu, pa Vam želim da u Novoj godini samo tako nastavite i da Vas zdravlje dobro služi. – Jelena Đorđević, Niš, 3. januar 2009.

    Želim da vam se zahvalim što postojite vi i vaša emisija! Dajete mi nadu da će nekad nešto biti bolje, da će svi početi valjano da obavljaju svoje poslove kao što vi obavljate svoj: sa puno entuzijazma, profesionalno i, što je najbitnije, sa puno ljubavi! Današnja emisija sa g. Vardom me je oduševila! Nema potrebe da objašnjavam zašto! Važno je, znači, da mnogo volimo to što radimo, pa se i ja nadam da će iz moje ljubavi prema medicini ponići jedan dobar doktor. Veliki pozdrav – Jelena Popović, Raška, 3. januar 2009.

    Ostavite komentar

    Error! This email is not valid.