Први човек америчке телевизије вредан осам милиона долара

Највећа и најгледанија америчка ТВ-мрежа, CBS, емитовала је, у главном термину једне недељне вечери, у оквиру познатог програма "60 минута", врло запажен прилог о Југославији. Био је то објективан, новинарски истанчан, добро припремљен програм. Новинар се користио детаљима из раније снимљених материјала и оним "свежим", из разговора с нашим људима. Посетио је једну породицу на Корчули - причали су му о стандарду; директор из Буја говорио му је о проблемима наше привреде, а затим је уследио део о Титу. Американци су обогатили своја сазнања о нашем преминулом председнику сценама из тренутка његовог одмора. Америка је видела Југославију у лепом светлу.

Била је то емисија познатог америчког новинара Дана Радера, човека с насловних страна највећих ревија света.

Три телевизијске куће: ABC, NBC и његова матична CBS, понудиле су му водеће место коментатора за своје најгледаније програме — вечерње вести. Наиме, преговори су почели пре неколико месеци, кад се Америка суочила с чињеницом да највеће име америчке телевизије, Кронкајт, иде у пензију. Питање ко може да га замени није било једноставно, јер Кронкајт је постао институција.

Што под теретом година (63), што због напорног свакодневног рада, Кронкајт је одлучио да се повуче и ради документарне програме.

- Као новинар, проглашавао сам пред гледаоцима сваког председника САД, од Харија Трумана наовамо — каже Кронкајт. Остаћу да представим и новог председника, а онда одлазим.

У сваком случају, Дану Радеру није било лако да се пробије у врхове америчког новинарства. Одлучила је велика гледаност његових емисија, а то је чињеница пред којом ТВ-богови ћуте.

Сваке вечери Радер ће Американцима саопштавати вести у 19:30, с најгледанијег канала CBS. Прихваћен је и изабран за тај посао, јер је понудио нова решења око концепта будуће америчке телевизије, а у Америци је ново увек боље. Дао је план развоја информативних емисија, предложио је већу комуникацију са светом и отворио америчке видике.

Новинар као он вреди осам милиона долара.

Има канцеларију у центру Њујорка, и повећи штаб секретарица које за њега раде одано и прецизно.

- Новинарски углед стекао сам као репортер с ратишта. Почео сам извештајима из Вијетнама. Био сам у Грчкој кад је почео грађански рат, такође и очевидац последњих догађаја из Авганистана. Изгледа да то нисам радио лоше. Америчка телевизија, иначе, има веома мало живих укључења у ТВ-програм, јављања с места догађаја. Техника је савремена, али то живо јављање тешко се пробија. Отворићу неколико таквих места широм земље и у свету, где ће се налазити способни новинари—дописници, који ће у случају потребе бити укључивани директно у програм. Мислим да је то права телевизија.

Слушајући овог амбициозног новинара америчке телевизије, пред ким су се тако нагло отворила велика врата славе, не можемо да не поменемо улогу коју игра срећа у новинарском позиву.

Дан Радер се 22. новембра 1963. године сасвим случајно нашао у Даласу у тренутку атентата на председника Кенедија. Послао је тада, с "лица места", "уживо", извештај о трагичном догађају. Слао је потом коментаре четири дана непрекидно, и одмах после тога добио посао код CBS-а, као извештач из Беле куће, затим као дописник из Лондона, да би се после неколико година специјализовао за "водеће" догађаје.

- Колики удео има телевизија у изборима за новог председника, и којој партији Ви припадате?

- Улога телевизије у председничким изборима је велика, а добар новинар у нас не сме да припада ниједној партији. Ја припадам само професији. Независан сам, на срећу, и зато се стално трудим да сваку кампању пратим, пре свега, професионално.

- Били сте у Југославији и заиста сте направили дивну репортажу о нашој земљи.

- Југославија је специфична земља и требало је да приступимо великим истраживањима, како бисмо је верно осликали за наше гдедиаоце. Мислим да је земља дивна, а људи изузетно срдачни и комуникативни, као да су рођени за екран. Радо разговарају и дају више него што од њих тражите. Ваља више пута долазити у Југославију и тако је боље упознати.