Рокфелер, најбогатији човек света, ради...

Стари Џон Рокфелер је, као "pater familias", одредио да један од синова буде политичар. Тако је Нелсон Рокфелер израстао у кандидата за председника у време Голдвотера; био је и гувернер државе Њујорк и потпредседник Сједињених Америчких Држава кад је Форд био председник.

Његов брат, Дејвид Рокфелер, наш саговорник, никад није могао да преболи што није ушао у политичке комбинације породице, јер је њему поверен бизнис, економија и новац "Чејсменхетен" банке. И тако је дошло до чудног споја. Дејвид Рокфелер је веома често улагао новац тамо где је био и интерес Стејт департмента. Није крио велиику жељу да постане министар иностраних послова, али му то није сметало да са својих банкарских позиција установи Тројни савез и боље разумевање три силе: САД, Јапана и Западне Европе. У том савезу, чланови су били Картер, Бжежински и Буш. Сви су данас водеће личности политичког живота Америке. У садашњим председничким изборима "Рокфелеров човек" је Буш, који је ових дана именован за потпредседника, ако републиканци добију изборе.

"Чејсменхетен-банка" је прва америчка банка која је после рата почела да сарађује с Југославијом и која је показала интересовање за привреду Југославије. Ова сарадња траје више од тридесет година. Тим поводом је Дејвид Рокфелер недавно поново посетио нашу земљу.

Господине Рокфелер, како гледате на тренутну ситуацију у Сједињеним Америчким Државама?

Свет се сада умногоме разликује од првих послератних година. Прошли су дани кад је Америка могла да буде војни полицајац, морални проповедник свету и једини арсенал демократије, као и комадић просперитета на иначе немирној земаљској кугли. Све нације, мање или више, зависе једна од друге. У оваквој међусобној зависности Сједињене Државе су само једна нација суочена с несигурном деценијом. Суочени смо с енергетском кризом, инфлацијом, рецесијом. Ове америчке бриге подносе и друге нације, јер енергија је основ свих наших интереса. Ми данас зависимо од увоза како бисмо испунили половину наших потреба за нафтом. Сносимо велику одговорност за велику зависност од нафте. Ипак, учињен је неки напредак у конзервирању енергија, и ја сам уверен да се може учинити још више. Правилна оријентација Сједињених Америчких Држава је да одмах енергично почну истраживања домаћег тржишта.

Наша велика брига је блиско повезана с проналажењем енергије. То је инфла­ција. Срећом, неке од корака који су неопходни да се инфлација исправи пре­узела је Савезна дирекција за резерве. Али, инфлација има за собом петнаест година »залиха«, и не може се брзо зауставити.

Срели сте се с Титом на састанку банкара света. Тада сте с њим разговарали...

Увек сам био импресиониран председником Титом као вођом комплексне државе у немирном свету и далековидим међународним државником. Моје колеге у "Чејсменхетен-банци" и ја били смо дубоко дирнути вешћу о његовој смрти. Он је био велики ратни лидер, који је основао нову Југославију у духу братства и јединства. Председник Тито дао је огроман допринос миру у свету, што ће трајати у будућности. За своју улогу ствараоца покрета несврстаних, он је свуда заслужио поштовање људи, али ће се дубоко осећати недостатак његове храбрости и руковођења, иако је председник Тито отишао, независност, стабилност и просперитет Југославије служиће као живо сведочанство о њему.

Банка на чијем се челу Ви налазите, "Чејсменхетен", једна је од највећих у свету. Како гледате на улогу банака и новца у светским догађајима?

Моје мишљење о прошлој деценији комерцијалног банкарства заснива се на проширеној међународној перспективи, већој агресивности на тржишту банкарских услуга, повећаним иновацијама у банкарским аранжманима и технологији подршке, као и сталним високим стандардима интегритета и одговорности. Верујем да ће се овакав тренд наставити и у осамдесетим годинама.

С појачањем економске међузависности, а верујем да ће се она појачати, доћи ће и до повећаног ослањања на међународни биланс. Успешне комерцијалне банке повећаће своје познавање и осетљивост за страна тржишта. У сваком случају, далековидост и руковођење биће од првостепене важности за напредак у свету банкарства у којем влада велика конкуренција.

Веома сте често на путу. Да ли уопште и стижете да се одморите и да имате оно што се зове приватан живот?

Велики део времена проводим на путовању по САД и великом броју других земаља, али ја уживам у путовању. Путовања можда у банкарству имају неупоредиво важнију улогу него у било ком другом послу. Ја мислим да у овом послу главни клијенти очекују да познају најодговорнију особу из своје банке, а то сам ја, па зато својим клијентима долазим "на ноге".

На путовањима у иностранству покушавам да посетим између осам и четрнаест земаља за четрнаест дана, а тада посећујем владине и банкарске функционере. Четрнаест земаља за четрнаест дана тачно казују колико ми је програм оптерећен. Идем сопственим авионом, а како је лет сувише дуг, да би пилот летео непрестано, онда се заустављамо између два одредишта и тада бирам град с добрим рестораном и у њему проводим ноћ. Моја супруга и ја покушавамо да викенде сачувамо од мојих послова и тада уживам у пределима, доброј храни и дивним старим споменицима.

Живот је само један; реците нам како да из тог једног живота човек извуче највише задовољства?

Да би се од живота највише добило, човек мора да има здраво веровање у вредности и награде које даје рад. Поштен рад је за мене средство којим заслужујемо своје место у свету. Мој лични труд и труд моје породице умногоме су допринели нашем смислу за самопоштовање. Ово кажем зато што се рад сваког од нас награђује само према ономе како га други вреднују или колико наш рад иде у нечију корист. Сваки човек мора да изгради сопствене критеријуме за самопоштовање. Уколико се придржавамо етике рада тако да смо самима себи довољни и да смо задовољили унутрашње потребе, онда можемо да кажемо да смо у животу успели. Тада се може говорити о богатству живота, и само тако се у овом једном животу може остварити његова суштина.