Poslednja runda demokrata

 01.08.1980
Autor: Mira Adanja-Polak, "Amerikanci"

"Medison Skver Garden", veliki pokriveni stadion u Njujorku, poznat je u svetu po atraktivnim sportskim manifestacijama, a najviše po boksu. Ovih dana bio je domaćin okršaju američkih demokrata. U ringu su Edvard Kenedi i Džimi Karter, sadašnji predsednik SAD, dva popularna političara u trci za nominaciju u svojoj stranci.

Konopci su zamenjeni crvenim stolicama, na podu je crveni tepih, a za govornicom se ređaju predstavnici oba izborna štaba. Već prvog dana kongresa, kad su se delegati u većini izjasnili za ustaljeni način glasanja, a ne za nov znatno liberalniji za koji se zalagao Kenedi, senator Masačusetsa povukao je nominaciju za predsednika. Poznavaoci prilika tvrde da je Kenedi to uradio zato što je mlad, i može se kandidovati na idućim izborima. Odmah posle poraza čestitao je Karteru, i tako postao dostojanstveni junak Demokratske stranke kojoj je dao iluziju jedinstva.

"Medison Skver Garden" primio je 3.331 delegata, i još više pratilaca. Očito Njujork će dobro zaraditi, kao i na Demokratskoj konvenciji 1976, kad je prihod bio dvadeset šest miliona dolara, i ova metropola spašena bankrotstva.

U ovom političkom spektaklu svako vidi svoj biznis. Na primer, hotel "Statler" uložio je pet miliona dolara za renoviranje. Edvard Koč, gradonačelnik Njujorka, kaže nam da je grad preduzeo sve da bude čist, miran i gostoljubiv. Veli: ovo je retkost da ljudi dolaze u Njujork da mu nešto daju.

"Medison Skver Garden" postao je nakratko centar — u centru sveta. Demokrati su izabrali ovaj grad zato što su u njemu Karter i njegove pristalice prošlog puta pobedili. Pored "teške" politike, začinjene politikantskim izjavama — ima i niz banalnih, ali neizbežnih poteza, kao što je zahtev kongresnog štaba da obezbedi dovoljno radnika da urede grad, udalje prostitutke i ukloni đubre s ulica.

Auditorijum "Medison Skver Garden"-a je impresivan. Za govornicom se priča, u publici se igraju karte – zabava na tipično američki način! Pres-centar je u "Šeraton"-u, gužva kakva se jedva može zamisliti, jer četrnaest hiljada novinara izveštava za svoje listove, radio i TV-staniice. Registrovano je više od pet stotina TV-ekipa. Stvari se očito ne događaju unutra — već napolju. Svak traži neki "biser" iz kuloara, svaki novinar ima ponekog ko ima "ekskluzivnu« informaciju. Srećem četu ljudi koji se u Americi profesionalno bave govorništvom. Svako od njih za svoj govor dobija od hiljadu do tri hiljade dolara. Mogu da govore "na svaku temu". Kisindžer, recimo, za svaki govor debija petnaestak hiljada dolara, dok je Regan prošle godine za istupanje pred raznim skupovima naplatio četiri stotine hiljada dolara.

Najvažniji je štab demokrata, koji je "vrhovna komanda" ovog zabavnog parka. U njemu su "pratioci" koji vide šansu u tome da pobedi "njihov" čovek. Tako se ceo jedan kraj iz Džordžije i Plejnsa preselio u Belu kuću pre četiri godine…

Sve podseća na pijacu: trguje se ljudima, preporukama, zakazuju se sastanci, menjaju se firme, cirkuliše novac. Naravno, na Kongresu se vodi i ona ozbiljna, "prava" politika. Ali, to je skriveno od očiju delegata, iza kulisa, u hotelskim i drugim sobama. Te odluke se serviraju Kongresu i — usvajaju.

Uoči kongresa Demokratske stranke, dva imena su uznemiravala Ameriku: "Alen" i Bil. Prvo ime se odnosi na uragan koji divlja na jugu SAD, a drugo — to je Bil, brat predsednika Džimija Kartera, koji je primio dve stotine dvadeset hiljada dolara od Libije, a da još nije objasnio šta je za taj novac trebalo da učini. Družio se s Libijcima, dolazili su mu u goste, dva puta je išao njima, da bi na kraju ljudi iz Bele kuće upoterbili "Bilijevu vezu" za pokušaj oslobađanja američkih talaca u Teheranu!

Neprijatna epizoda s Bilijem primorala je starijeg brata da održi, sad već istorijsku, konferenciju za štampu, na kojoj je pokazao maksimalnu sposobnost samokontrole, veštinu ubeđivanja i emotivne veze s nacijom. Videti predsednika gotovo suznih očiju kako daje odgovore na pitanja novinara, i za najvećeg demokrata (koji je možda i hteo da ga optuži za neopreznost, nekritičnost, toleranciju prema bratu) bio je mučan prizor. Nacija je saosećala s Džimijem Karterom i prihvatila njegova objašnjenja. Tog ponedeljka uveče, pred licem svoje nacije i Demokratske stranke, Karter je odbranio čast svog položaja i svoje porodice, a verovatno i svoju političku budućnost. Ta konferencija za štampu donekle je označila kraj snažne kampanje senatora Kenedija i njegovih pristalica.

Vodeći komentator TV-mreže ABC, Sander Vanoker, u svojoj dvadesetogodišnjoj karijeri je već viđao ovakve gužve. Poučen iskustvom unapred određenih situacija, daje mi savet, kao mladoj koleginici, da samo slušam i gledam — i da sve to tumačim "po ličnom nahođenju".

Prvi savetnik Kenedijevih, Daten — u slobodnom vremenu jedan od savetnika bogatog šeika koji raspolaže naftom — koji uzima nekoliko hiljada dolara za savet, besplatno nam kaže: "Nema sumnje da će Karter dobiti nominaciju svoje stranke, ali neće dobiti na izborima 4. novembra. Sledeći predsednik SAD će biti Ronald Regan".

Ostavite komentar

Error! This email is not valid.