Лоренс Иглбергер: "Јалта комплекс" је глупост!

Лоренс Иглбергер, донедавно амерички амбасадор у Југославији, свакако је дипломат од каријере. У овом свом послу ишао је с једног одговорног места, у америчком Стејт департменту, на друго, још значајније. Прославио се као политичар, као стратег оштрог ума и још оштријег језика. Службовао је на Куби, у Хондурасу (једном раније, 1961. године), и ту се задржао четири године. Радио је као саветниик у НАТО-пакту, био је члан Комитета за националну безбедност, да би постао и десна рука Хенрија Кисинџера, прослављеног државног секретара. Као амбасадор своје земље у Југославији, био је запажена фигура, а при повратку у САД, почеле су све новине, радио и телевизија да објављују комбинације које нова Реганова администрација има с овим дипломатом. Сада Иглбергер говори с позиција државног секретара САД за Европу. Канцеларија му гледа на "Линколнов меморијал", али не верујем да икад стигне да ужива у пејзажима Вашингтона, у трци с вечито нераспакованим коферима. Интервју је био заказан за седам, једног понедељка, пред сам пут Иглбергера за Мадрид, где је требало да сретне свог шефа Александера Хејга.

Господине Иглбергер, америчко-совјетски односи су поново у центру пажње. Многи мисле да од преговора САД и СССР-а зависи судбина Европе. Шта Ви мислите?

Нема сумње, предмет расправе, не кажем преговора, САД ти СССР имају велики утицај на све. Али, мислим да би било погрешно сматрати да би ако САД и СССР реше своје проблеме, нестали проблеми свих осталих. Признајем, без сваке сумње, да постоје озбиљни проблеми ове две земље и да ће они морати да се реше, али ће то мало потрајати. И даље ће постојати нерешени проблеми између наше две земље. Важно је како ће САД и СССР прихватити чињеницу да је то такмичарски однос.

Целе екипе научника баве се истраживањем односа две велике силе. Они кажу да би било веома, веома лоше ако би СССР и САД нашле заједнички језик. У том случају, кажу они, две силе би поделиле свет.

Да, чуо сам то. То је "Јалта комплекс". То су глупости. САД не признају сфере утицаја. Да смо желели да тако решимо проблеме, то смо могли да учинимо пре много година. Никога не би требало да брине да ће САД и СССР поделити свет између себе. Да је то наш приступ, то смо могли одавно да средимо са Совјетским Савезом, али ми не сматрамо да је то начин на који би требало да решавамо проблеме.

Ви сте недавно били у Европи, због нуклеарног наоружања. Разговарали сте са савезницима Америке. Постоје два мишљења: једно је да све базе за нуклеарно оружје буду у Европи (а то значи: уз ризик уништења околине); а друго је да ваши савезници желе да буду заштићени од стране САД, али, исто тако, хоће да оружје буде у Америци. Колико знам, једина особа, и то жена, Маргарет Тачер, рекла је да нема ништа против да те базе буду у Енглеској. Господине Иглбергер, каква је била крајња одлука?

Није било "крајње" одлуке. Сада говоримо о томе да кад је НАТО прво одлучио да, како ми то зовемо, "модернизује" то оружје, НАТО је такође одлучио да иде двема стазама: прво, да почне с модернизацијом, и друго, да настави преговоре са Совјетима о нуклеарном наоружању. Дакле, још имамо процес на две стазе, а разлог мог доласка у Европу пре око седмице био је: разговори о контроли наоружања, и како да се организујемо да бисмо могли да у једном тренутку дођемо до разговора са Совјетским Савезом о тој теми. Маргарет Тачер није једина која је прихватила то оружје у својој земљи. Прихватила је и Савезна Република Немачка, а и друге земље су такође ту укључене. Нисам сигуран, на основу последњих анализа, колико ће трајати и модернизација и кретање ка преговорима са Совјетима, али што се тиче модернизације, ми се држимо рока, и ја мислим, у крајњој анализи, да ћемо имати и извесну модернизацију оружја и преговоре са Совјетима о тој теми. Али, требало би да запамтите да је разлог што се те снаге модернизују тај што Совјети имају велику, велику предност у том истом нуклеарном наоружању, које је управљено према Западној Европи, и имају толико много више тог нуклеарног наоружања него заједница НАТО у Европи, које би могло да одговори на напад Совјетског Савеза. Становиште НАТО-а је да мора да буде равнотеже, јер у овом часу равнотеже нема.

Можете ли ми дати било какве коментаре о писању ваших новина о противречној личности Александера Хејга, државног секретара САД? Хоће ли Бела кућа подносити његове "несташлуке"?

Реган не би никад именовао Александера Хејга да није знао какав је и да није желео да ради као јак секретар иностраних послова. Мислим да је оно што се догодило последњих неколико седмица преувеличано. Свему томе дата је много већа важност него што је потребно, и то мене уопште не брине. Ја мислим да ће Хејг показати да изузетно добро познаје спољну политику. Он је веома ефикасан секретар за иностране послове, и не бринем за њега.

Али, он је много независнији него што је био чак и Кисинџер! Веома је чврст и тешко је утицати на његове одлуке, мишљење. Он је јака личност.

Хејг има чврсто мишљење о разним темама, али он такође схвата да је само секретар за спољне послове, а да је Реган председник. Хејг је одан свом председнику, и ја мислим да је цела ствар преувеличана, да ће се смирити — а он ће доказати да је ефикасан секретар за иностране послове. Он и председник ће наставити да се добро слажу.

Да ли, можда, Хејг посвећује више бриге Европи, јер је дуго био у НАТО-у?

Мислим да је тачно да он боље него било ко у овој згради (Стејт департмент), и можда боље него већина људи у Вашингтону, разуме проблеме Европе, и нарочито западно-европске савезнике и односе с њима. Не бих рекао да он фаворизује једно на рачун другога. Био је на Блиском истоку, бавио се проблемом Јужне Африке. Ја мислим да се он свиме једнако бави. При повратку с Блиског истока, био је у Европи, и видео се с извесним бројем западно-европских лидера.

Постоји ли утврђени план понашања САД у случају да СССР интервенише у Пољској?

О Пољској не бих желео да говорим, јер морамо сачекати да видимо како ће се развијати та ситуација. Ми смо врло јасно рекли какав је наш став: верујемо да пољски народ мора слободно да решава своје унутрашње тешкоће, на основу његових сопствених одлука, и да нико не би требало да интервенише у тој земљи. То је наш став, и ми смо такође јасно рекли да, ако неко прекрши пољски суверенитет, то би узроковало озбиљне међународне проблеме током многих следећих година. Не бих желео више да улазим у детаље. Мислим да морате да претпоставите како ћемо радити с одговорношћу, али да ћемо свакако предузимати акције, у зависности од ситуације.

Док сте били амбасадор у Југославији, нема сумње да су односи Југославије и САД били на врхунцу. Сада изгледа као да се ништа не збива. Као да све стоји?

То може да буде и најбољи могућни однос, кад су односи чврсти, сигурни, и кад се не збива много узбудљивих ствари. Ја мислим да су наши односи с Југославијом... добро сте употребили реч, чврсти. У нашој прошлости било је време кад су односи ишли узлазном, али и силазном линијом, и мислим да је у нашим билатералним односима важно да кренемо одатле, према чврстим односима пријатељства и разумевања. А кад се у нечему не слажемо, као што ће се неизбежно догађати, да то буде тако да разумемо разлоге неслагања и нађемо начин за прихватање тих разлика. Мислим да су односи с Југославијом добри и да ће такви и остати. А ако нема узбуђења — онда то само доказује да су односи добри.

Прича се да Америка чека, сви чекају да виде како ће Југославија преживети "годину". Колико је систем стабилан, и да ће тек после тога Америка коначно да се оријентише. Ви знате да је Југославија под притиском двеју страна: с бугарске стране је притисак, има притиска са Запада. Шта Ви мислите о томе?

Пре свега, нема политике или одлуке или било шта што ова влада намерава да учини или чини у смислу: "Чекај да видиш како ће се ствари одвијати у Југославији"! То није истина. Ми желимо добре односе с Југославијом. Ми говоримо већ четрдесет година да желимо независну, несврстану, суверену Југославију, да ћемо подржавати југословенски територијални интегритет. То смо говорили и говорили, и то је врло значајно, и то и мислимо. Знамо да је смрт председника Тита била тешка за Југославију, али Југославија је одмах показала да је то био догађај који уме да савлада, настављајући да буде јака. Ми не сумњамо у будућност Југославије, и немамо сумње у врсту односа које желимо с Југославијом. Тако да ја знам да су људи у Вашингтону уверени у способност Југославије да изађе с проблемима на крај. А проблеми ће се јављати. Ми смо сигурни у способност Југославије да одржи свој интегритет и способност да модернизује и да настави економски развој. Не бринемо да се то неће остварити.