Марта и Џон Апдајк о браку

Брачни пар "Парова" говори о себи, браку и схватањима две генерације

Једино што се поклопило с мојом представом о писцу "Парова" била је његова убедљива лежерност, јер је на разговор дошао са својом супругом и са сатом закашњења.

И Марти и Џону Апдајку ово је други брак. Живе у Бостону, са седмеро деце. Четири детета су из Џоновог првог, а три Мартина детета из њеног претходног брака.

Вас двоје сте поново у браку. Верујете ли у овај брак заједничког живљења? У књизи која је у Југославији наишла на велико допадање говорили сте о браку као о некој оживелој институцији?

- Да, ово је имој други брак - почиње Џон Апдајк. У првом сам био веома дуго, двадесет година. Имао сам два лепа брака. Потичем из дела Америке где живе радни људи. То је појас који обухвата прехрамбену индустрију, а мој роман о којем сада говоримо је о људима из Нове Енглеске. То је део Америке који је пун традиционализма у односима. Мојој личности одговара брак. Потребан ми је миран породични кутак, радује ме све што жена за мене чини, све њене пажње ме усрећују и тако остварујем онај нужни мир у себи неопходан да бих писао.

Како сте изабрали "малу средину"?

- Ја описујем слитуације у малим местима. Па, рекао сам Вам да потичем из малог места. Проблеми мојих јунака су проблеми људи који живе у тим типичним срединама, а верујте, Нова Енглеска је једна типична средина.

Јесу ли то истинита казивања?

Никад не бих написао књигу о ономе што се није догодило. Све што се догађа у "Паровима" збивало се око мене, јер роман је део моје личности.

Шта је морално и аморално у љубави?

— У љубави је све дозвољено док никога не вређате — одговара Марта, гледајући супруга. Не мислим да су "Парови" аморални. Све оно што је истинито и животно многе вређа, а чињеница што се писац усуђује да све што зна и види и напише, многе доводи до беса. Многи људи због незадовољства беже у неверство, стварајући илузије да је туђе боље и вредније. Везана сам за књигу мога мужа и за онај аспект књиге који говори о деци, која у кошмару брачних и ванбрачних односа покушавају да не сметају и да у дечје игре не улазе оптерећени размирицама међу ванбрачним партнерима. А деца, у ствари, увек пројектују односе из своје околине. Ја јесам традиционалист и присталица одређеног облика заједничког живота. Уосталом, шта ја то Вама причам? Ја сам за брак.

— Аморално је у љубави кад један експлоатише другог — каже Џон. Искоришћавање није само материјално, економско, оно може да буде и емоционално. Кад говорим о емоционалној експлоатацији и злоупотреби, онда причам о аморалности у љубави.

- Иако је прошло доста година откад сам писао "Парове", сећам се времена које сам провео с њима. Било је то две године писања, живео сам њихов живот, али је за мене остао као најшокантнији онај део кад моји "парови" на забави сазнају да је убијен председник Кенеди. Они не прекидају забаву, јер у својој глади за задовољствима заобилазе људску обавезу да одају пошту мртвом председнику. Све је то објашњено тиме што је моја генерација била доста незаинтересована за политичка збивања, по страни многих догађаја.

- Ја разумем америчку породицу — каже Марта. Досадно је седети код куће по цео дан, с децом, и чекати "њега". Из такве досаде се и рађају најнеобичније варијанте брачног неверства. Машта се увек труди да надокнади и задовољи глад за нежношћу и љубављу. Ја се борим за уставни амандман који би требало да обезбеди једнака права за мушкарца и жену. Тај амандман још није прошао у свим државама. Жене Америке у њега верују и њему се надају.

Господине Апдајк, све жене које сте описали у књизи су без запослења и професије. Једина им је обавеза да рађају децу, иду у цркву и буду одане својим мужевима. Да ли се у томе огледа и Ваш став према женама?

- Имате право: све жене у књизи су без занимања. То је тако било. Не знам колико данас "Парови" осликавају Америку, али кад сам их писао, верујте, тако је било. Мој роман је везан за предграђа и за период кад се жена осамостаљивала. Кад би деца била изведена на пут, она више није знала шта да ради. Тада је схватила да, једноставно, за себе ништа није учинила. То је књига о мојој генерацији.

Каква је била Ваша генерација?

- Она се венчавала по сваку цену. Сви су се женили и удавали, били заокупљени мишљу да изроде што више малих Американаца. Када су произвели то што су хтели, почео је лов на задовољства. Сада је настао "рај после пилуле", то је оно дуго очекивано блаженство које су донела безбедна контрацептивна средства. С њима су стигли досада у односима, досада у сексу и љубави. Све оно што је шокантно у "Паровима" наивно је за данашњу генерацију. Знам да моја генерација није имала избора.