Најважнија улога Роналда Регана

Сјај и раскош Булевара сумрака у Лос Анђелесу преселио се ових дана у Вашингтон. Шешир одаје Тексашане који су дошли тек да се види да је четрдесети председник САД дошао са Запада. Стручњаци за спектакле више и не могу да нађу посао у Холивуду, јер ни богата Америка не производи тако често мамутске, скупе филмове. Сада су ти људи дошли овамо да своје умеће докажу за ову највећу манифестацију свих времена, јер је инаугурација председника Регана највећи "догађај сезоне".

Дуж Авеније Пеинсилванија, свуда трибине. Њихова монтажа почела је још пре месец, а сада је ова привремена грађевина готово заклонила Белу кућу, у којој више ни Картер не станује, јер од лупњаве и радова не може да спава.

За Регана, с уваженим гостима, на отвореном простору трибине били су уграђени најбољи клима-уређаји. У зградама дуж Пенсилванија-авеније нико не сме да буде док парада траје.

Организатори овог скупа су и политичари, али међу њима је више оних који се забављањем других баве као бизнисом. Један од најважнијих учесника у овој паради је власник "Дизни-света", у Орланду на Флориди, и власник "Дизниленда" из Калифорније.

Инаугурација се, без обзира на развој технологије, одвија увек исто: нови председник изговара исти текст као и Џорџ Вашингтон.

Главна церемонија је у згради Конгреса на Капитолу, где се претходни председник са супругом само појави да би предао дужност.

Не ваља заборавити да је Реган први председник САД који је дошао из богате Калифорније, и да је све своје глумачке квалитете употребио да од свог наименовања направи спектакл. За ову прилику ангажовао је своје колеге, међу којима и Френк Синатру, који је у Капитал-центру одржао концерт за осамнаест хиљада људи.

Капитал-центар је велики амфитеатар у којем се одвија већина великих спортских манифестација, и било је заиста неопход¬но у таквом амбијенту видети људе одевене у најскупоценија и најсвечанија одела. За ову прилику, посебни центри у граду за изнајмљивање фракова и вечерњих одела узимали су и по четрдесет пет долара.

Синатри није много наудила кампања пред инауграцију да је, наводно, у вези с подземљем, мафијом, и што је, како се наводи, био пријатељ с неколико председника Америке.

Да не буде забуне: свим догађајима у граду могли су да присуствују они који су "позвани", али су морали улазницу да плате. Тако је улазница за Синатрин концерт стајала двеста педесет долара, а пиће се посебно плаћало. Улаз на један од осам балова коштао је око сто долара, а ако сте на баловима желели да имате и место, за четири места у ложи цена је била хиљаду долара (уз то се добијала и боца америчког шампањца).

Велики концерт у "Кемедн-центру" био је догађај који заслужује пажњу. Наступио је прослављени балетски играч Михаил Баришњиков, оперске арије певала је Мерлин Хорн, а свирао је и Национални симфонијски оркестар.

Да би се све то организовало, Роналд Реган и његов потпредседник Буш лично су одлазили на разговор с уметницима. Елизабет Тејлор, супруга члана Конгреса, била је домаћица једног од вашингтонских балова. Улоге су имали Чарлтон Хестон, Пет Бун, Реј Чарлс, браћа Осмонд, а музику за игру свирали су оркестри Глена Милера, Хенрија Џејмса, Каунта Бејзија.

Уметници — "либерали", као што су Пол Њумен, Роберт Редфорд, Хенрфи Фонда, Џоан Вудворд, Џејн Фонда, нису били позвани.

Вашингтон не памти такву хладноћу. Али, то није сметало да се многли окупе под ведрим небом, пред спомеником Линколну. Нема тога што богати Американац неће урадити да би се на лествици друштвеног угледа попео бар степеницу више. Инаугурација је била и прилика да се Американци подсете историје свога народа — али на себи својствен начин. На пример, да је амерички председник Виљем Тафт, с краја прошлог века, имао сто педесет килограма: био је веома штедљив и забранио је да се у време инаугурације одржава бал. Било је толико хладно, а због штедње није се ложило па су се ћурке на трпези смрзле, а канаринци донесени за ову прилику с топлог југа су угинули. Виљем Хенри Харисон, такође један од председника САД, одржао је на инаугурацији најдужи говор, такође на једној таквој "минус" — температури. Појавио се само у сакоу, добио је запаљење плућа, умро после месец — и тако најкраће од четрдесет председника био у Белој кући.

Када је Кенеди изабран, Вашингтон је захватила таква вејавица да нико није на време стигао на бал. А Картер је своје балове назвао "народним забавама", јер је улазница стајала само двадесет пет долара. Пут од Капитола до Беле куће Картер је са супругом Розалин и кћерком Еми прешао ходајући.

Картерови су се иселили пре два дана из Беле куће. Селидба је била, као и свуда, велика мора — шеснаест камиона је пренело све ствари у Џорџију. Онда су се возачи камиона из Калифорније срели с возачима камиона који исељавају Картера — али међусобно нису проговорили ни реч!

Радна места у Белој кући се сваког дана попуњавају понеким новим именом за које нико раније није чуо. Републиканци се између себе не слажу, кошкају се, и то тако што либерални републиканци мрзе оне конзервативне, и тако што источни естаблишмент, с атлантске обале Америке, мисли да власт мора њима да припадне и не прихвата то што кроз Вашингтон дефилује нова врста људи.