Ваша писма

Након сваке емисије постоје реакције. Оне долазе у виду телефонских позива, где су гледаоци заинтересовани са неки податак или информацију у вези с емитованим садржајем. Постоје и писма гледалаца, као одјек емитованог програма, који се јављају електронском поштом.  Гледаоци су најважнији део мог рада у програму и њихова мишљења и сугестије стварају програм који гледате. Напишите ми и ви своје сугестије и критике - Мира Адања-Полак

Издвајамо само нека од многобројних писама:

Поштована Миро, породица и ја са нестрпљењем чекамо сваку Вашу емисију. Свака Вам част и наставите тако... - Мира, Београд, 10. јул 2010.

Драга Миро, радо гледам Ваше емисије, са мамом и баком. Ретко кад пропустимо, осим ако нисмо у могућности да гледамо. Желимо Вам свако добро. - Јован Николајевић, Београд, 28. јун 2010.

Колико год је вама тешко наћи интересантну причу, толико је тешко изразити поштовање за ваш рад а да то већ неко није учинио. По цену да се поновим с неким претходником, желим да вас замолим да наставите с довођењем таквих гостију и на тај начин млађим генерацијама разбистрите мало воде у овом естрадно-криминалном животном муљу. С поштовањем - Ненад Николић, Београд, 24. мај 2010.

Желим да изразим своје дивљење за Вашу посебност и истрајност у очувању трајних животних вредности, на које смо, нажалост, готово сви заборавили и све више их занемарујемо! Цивилизација и модерно доба у којем живимо, као и наука и технологија, најчешће се, нажалост, користе у погрешне сврхе, јер дефинитивно гуше културу и традицију и уништавају породицу, која је основ сваког друштва. Због тога је све већа отуђеност међу људима! Хвала Вам што померате границе у свом послу и што не дозвољавате да праве животне вредности оду у заборав и прођу незапажено! Хвала Вам што сте другачији! Морате знати да сте заиста на правом трагу и да код много људи изазивате осећаје поштовања, одушевљења и дивљења! Након сваке Ваше емисије, боље смо расположени! Има наде! Најискреније Вам желим дуг живот, добро здравље, пуно личне и породичне среће, задовољства и успеха! Са особитим поштовањем - Зоран Новаковић, 21. мај 2010.

Поштована и мени веома драга госпођо, када сте недавно приказали руинирано старо здање у Аранђеловцу, била сам напросто шокирана. Сва она љепота, старина и историја на поду измјешана са кристалним привјесцима са лустера! А када сте рекли да сте успјели да нађете спонзора да хотел реновирају и реконструишу, рекла сам: "Дивна жено, како си добра и паметна - хвала богу да постојиш!" У овом хотелу боравила сам само једном, са својом породицом, 2000. године. Овај ми је хотел излијечио ратне ране, град, парк и природа спасили су мене и моју породицу од распада и дуго сам причала о љепоти и духу овог романтичног и једног од најстаријих хотела у Србији. Снага љепоте и дух господствене прошлости тада несрећној избјегличкој породици дали су снагу да превазиђе своје проблеме. Да није било овог хотела, не би било ни нас. Хвала Вама, хвала младом архитекти који је говорио о проблему и хвала свим оним људима који га поправљају. Аранђеловац је сретан град - јер неће изгубити старо здање. Као Мостар без старог моста, Аранђеловац би био без старог здања. - Сабира Вулић, Требиње, 10. април 2010.

Желим да Вас поздравим и поделим са Вама оно што се у мојој глави покренуло гледајући Вашу емисију од 27. марта (преко интернета). Потресла ме је прича о самохраној мајци која се годинама бори за права свог детета и за алиментацију. То само код нас може тако, нажалост. У Америци се оцу аутоматски (држава то регулише)  скида 20% плате и уплаћује мајци на рачун. Уколико отац не плаћа алиметацију, јер може да сакрије зараду (ради као приватник или за кеш), није у стању ништа да заврши од званичних докумената или дозвола за рад док не исплати дуг. Дефинитивно нешто мора да се промени у нашем закону. Драго ми је да сте бар објавили причу о томе, можда ће се нешто и покренути. Сјајни сте као и увек. Већ десет година живим у Чикагу и драго ми је што могу поново да се "дружим" са Вама и уживам у Вашој емисији. Велики поздрав. - Анита Костић Никетић, Чикаго, 28. март 2010.

Поштована Миро, када радим суботом, а углавном је тако, журим кући да стигнем да бих гледала Вашу емисију. Пуно вас поздрављам и радо гледам. - Милена Милић, Шабац, 27. март 2010.

Ваша емисија је супер. Ви сте једна невероватна жена, тражите да вам шаљемо сугестије, али вама то не треба. Код вас је све перфектно урађено, а и речено! Вас заиста треба клонирати! - Биљана Стојановић, Ниш, 5. март 2010.
 
Поштована, Ваш лични шарм, елоквенција, оригиналан стил којим одударате од сивила наше свакодневнице, Ваша духовна ширина, заслужују поштовање. Треба Вас заштитити као оригинални српски новинарски бренд. Ваше су емисије освежење за очи и уши у монотонији и неукусу ТВ понуде. Свако добро! - Душан Ђокић, Крагујевац, 4. март 2010. 

Управо сам одгледала вашу емисију, зато и желим да вам захвалим на свему што тако добро радите. Данашња емисија са г. Јустиновим ме је подсетила да сам ту емисију гледала и тада, као и сада. Према вама осећам дивљење, с поштовањем - Софија Панић, Панчево, 3. март 2010. 

Драга Миро, моја породица и ја вас годинама гледамо, просто не пропуштамо ни једну вашу емисију, сматрамо да је ваша емисија најквалитетнија по избору тема и врло хуманитарна, да није вас ми многе ствари не бисмо сазнали, пуно вам хвала што нам улепшате сваку суботу. Ваша верна гледатељка - Теодора Суботић, Нови Сад, 27. фебруар 2010.

Пратим ваш рад већ годинама, заједно са укућанима. Не могу рећи да сам одгледала све емисије (пошто ми обавезе не дозвољавају), али све оне које сам погледала биле су за сваку похвалу (наравно, сада нисам рекла ништа ново и што већ нисте чули од многих других гледалаца, зар не?).  - Душица Антић, Београд, 10. фебруар 2010.

Драга Миро, желим да вам захвалим за представљање правих тема свим људима који говоре српским и хрватским широм света. Све најбоље, Марко, 6. фебруар 2010.

Дивим вам се најискреније. Годинама пратим ваш рад и мислим да сте јединствени, а ништа ново нећу рећи ако кажем да сте прва дама нашег новинарства. Пуно вас поздрављам и желим пуно успеха у раду и труду да помогнете другима. С поштовањем - Зорица Јовановић, Сокобања, 6. фебруар 2010.

Ваша емисија побуђује изузетну пажњу и сви смо вам захвални на тако дивним садржајима које успевате увек да пронађете јер су и те како актуелни. Изузетно ценим код вас што показујете велико интересовање за уметност. Желим вам свако добро, била би ми част када бих имао прилике да вас лично упознам. - Бранислав Тошић, Пирот, 6. фебруар 2010.

Поштована, драго ми је што ми сваку суботу улепшавате, мислим да сте Ви наш бренд и захвална сам Богу што Вас Србија има и што постојите ту за нас. Желим Вам срећу у предстојећем раду и све најлепше, само тако наставите. С поштовањем - Тамара Кресовић, Зрењанин, 30. јануар 2010.

Поштована госпођо, Ваше емисије су празник за очи. Бог Вам дао здравља - Душан Миленковић, Београд, 16. децембар 2009.

Драго ми је што су границе отворене, али сам и тужна, јер већина нас нема новац ни за пасош, а за пут у "далеку" Европу и да не причамо, много нас води само голи живот и Београд нам је мисаона именица, па бих волела да неко и о томе поведе рачуна, јер није препоручљиво махати бику црвеном тканином испред очију, иако кажу да су бикови далтонисти. Ваше емисије су изузетне, увек Вас радо гледам, поздрав, мајка четворо деце - Гордана Петровић, Лоњин, Љубовија, 5. децембар 2009.

Прво бих желела да Вам кажем да (најискреније) жељно ишчекујем сваку суботу, и са њом Вашу нову емисију. Ви сте заиста особа вредна дивљења, јер сте свој таленат и положај искористили да помажете онима којима је то најпотребније. То је за сваку похвалу, и на томе Вам свака част. Поезија је заиста моја велика љубав и надахнуће, а чини ми се да као да полако вене и губи свој сјај, а самим тим има све мање њених поштовалаца. Али ја не планирам да дигнем руке од ње! Занима ме и новинарство, што је једна од опција за мој будући позив, а гледајући Вас и упознавајући Вас као особу, али и као професионалца, постајем све сигурнија у ту опцију. Пуно Вас поздрављам и желим све најбоље особи која заиста зна да препозна и цени праве вредности! - Јелена Најерица, Равни Топловац, 4. децембар 2009.

Познати сте ми одавно и одувек сам био одушевљен вашим начином рада, приступом саговорницима и  елегантним начином одевања. Увек сте крајње професионални и постављате питања која бисмо ми желели да поставимо. Ја стварно не знам шта још нисте постигли у животу. Увек сте позитивни, са тим неодољивим осмехом на лицу. Сматрам вас једном од најбољих новинара, не само на нашим просторима већ и у свету. Бог нек благослови вас и ваше најмилије! - Гоце Деспотовски, Скопље, 27. септембар 2009.

Ово није ни сугестија ни животна прича, само обичан коментар једног фана. Ако сте се некад запитали (онако како то већ чине сви истински образовани људи) где је тајна Вашег новинарског (и личног, неодвојиво) шарма, одговор је кратак - у тој тако модерној, грађанској и неопходној дозинеконвенционалности. Прва ствар на листи предуслова да би се нешто звало култура. Дакле, неконвенционалност. Ненаучљиво на факултетима и сасвим независно од положаја у друштву, титуала, диплома... - Софија Живковић, Београд, 24. септембар 2009. 

Штета је што постоји само једна Мира Адања-Полак. Да их има више, много би се више позитивних ствари дешавало у овом граду. Хвала на вашем труду. Ви сте ми једини, ипак много помогли - Нада Марковић, Београд, 5. септембар

Ваш рад помно пратим већ годинама и увек са пажњом пратим Ваше емисије; оне су феноменалне. Кад сте радили емисију у Санаду, расплакали сте ме, јер Дејана Грубанова познајем од малих ногу. Желим вам пуно здравља и још пуно емисија које су као мелем за душу. С поштовањем и искреним радошћу што имамо такве жене као што сте Ви - Драгана Лантос, Нови Кнежевац, 4. септембар 2009.

Веома радо гледам ваше прелепе емисије суботом. Могу вам рећи да их дивно радите, са пуно стила, шарма и елеганције. Заиста сте велики професионалац, а то доказују бројна признања и похвале које добијате. Наставите, молим вас, да уносите радост и нова сазнања у мој дом. Све најлепше у животу жели вам ваша верна гледатељка - Владанка Таталовић, Трст, 4. септембар 2009.

Заиста сте једна изузетна личност! У свету новинарства Ви сте за мене и моју породицу на првом месту, како код нас, тако и у иностранству. Све похвале и честитке за Ваш рад! Пуно срдачних поздрава од мене и моје породице. - Славица Васиљевић, Београд, 4. септембар 2009.

Желим само да Вам пожелим много успјеха у даљем раду и да Вам одам признање и поштовање за све досад учињено. Заиста је права ријеткост чути и видјети некога ко на тако искрен и професионалан начин извјештава о свим актуелним темама. - Тамара Милошевић, Цетиње, 18. август 2009.

Обожавам да Вас гледам, слушам и веома Вас ценим. После сваке Ваше емисије ја остајем са дубоким утиском. Хвала Вам што постојите - Јолика Корора, Нови Сад, 10. август 2009.

Немогуће је исказати дивљење и поштовање према Вама...Ваше име разоружава, а посебност и непосредност ми дају снагу да искажем своју жељу. - Јелена Никић, Београд, 8. август 2009.

Уливате поверење и ма шта год изговорили, ја Вам верујем,  не зато што сам лаковерна, већ зато што сте поверење изграђивали годинама, стрпљиво, полако и ненаметљиво. - Весна Митровић, Панчево, 8. август 2009.

Одушевљена сам Вашим интервјуом са Јованком Броз и хтела сам то и да Вам кажем. Ја сам се родила након Титове смрти, а како сам психолог и не бавим се историјом, а ни политиком, до сада нисам била упозната са свим детаљима из живота Јованке Броз. Хвала Вам што сте то променили. - Драгана Милетић, 22. јул 2009.

Овим путем желим да Вас поздравим и похвалим Ваш рад, као и да Вам кажем да сте мој узор у области новинарства. Ваше емисије, репортаже и сама енергија коју уносите у њих мене фасцинирају. - Јелена Јовић, Врање, 22. јул 2009.

Шта се о Вама може рећи, а да још није речено? Па ја Вас обожавам, то дуго траје, од Вашег појављивања на телевизији, знате већ. Ви сте једно велико срце, жена која је харизматична, неодољива, а што сте упорни и продорни, ма и младо и старо вашом натпросечном елоквентношћу и стилом остављате без даха. А колико путе сте ме расплакали... Хвала на свему - Драгана Оцокољић, Пожаревац, 21. јул 2009. 

Нећу Вам ласкати, нећу Вас лагати, ал' ћу рећи да сте ви у новинарству исто што је и Никола Тесла био у физици, ви сте савршен новинар. Музика у Вашој емисији увек ме одушеви, заиста сте одлични. - Немања Симић, Савино Село, 20. јул 2009.

Драга Миро, пратим дуго Ваше емисије и оне су ми као душевни одмор. Обично волим да лешкарим док сте у етру, а после сам као нов. Нека Ваш рад живи вечно, а Вама и редакцији желим све најбоље! - Симеон Димитријевић, Рим, 11. јул 2009.

Замолила бих Вас као аутора емисије да утичете на програмску шему РТС-а да бар један репризни термин буде у поподневним часовима, јер ми који радимо сваке суботе емисују можемо да пратимо једино у репризном термину недељом у 02:00, а признаћете - то је јако касно за неког ко има само један слобода дан, а то је недеља. - Оливера Луковић, Трстеник, 11. јул 2009.

Право је уживање пратити Ваше емисије. Свака част! Пуно успеха у даљем раду! - Милан Ђорђевић, Прокупље, 9. јул 2009.

Драга Миро, унапред сам Вам захвална на свему. - Данијела Пејић, Београд, 7. јул 2009.

Емисије су Вам фантастичне, као и Ви! - Слободанка Лазаревић, Смедерево, 6. јул 2009.

Ваше емисије су за мене празник, како за очи тако и за душу. Иако ово можда звучи ка фраза, верујте да није. Ово је искрено моје осећање, од срца. Када се деси да пропустим неку емисију, чини ми се као да сам пропустила неки леп тренутак у свом животу. Ви уносите у наше домове лепоту, хуманост и мудрост. Не бих више имала шта да додам, нити шта да предложим. Желим само да Вам се захвалим и да нас и даље радујете новим емисијама. - Весна Пауновић, Нови Сад, 21. јун 2009.

Често гледам Вашу емисију и заиста сте одлични, увек нешто ново, актуелно и што се не може видети код других. Просто сте увек аутентични. Браво! Право је уживање гледати Вас. - Наташа Савић, Београд, 16. јун 2009.

Пре свега желим да Вам се захвалим што нам пружате једну дивну емисију, реалност наших живота! Срдачно Вам се захваљујем! - Милена Микић, студент фармације, Београд, 15. јун 2009.

Хвала Вам што својом емисијом и порукама обогаћујете моје знање и дух. Све најлепше жели Вам млада глумица - Данијела Петковић, Београд, 14. јун 2009.

Посебан поздрав Вама, одушевљавају ме Ваши прилози, Ваша искреност и директна комуникација са гостима. Хвала што постојите. - Верица Павковић, Загреб, 14. јун 2009.   

Све похвале за емисију од 13. јуна, као и за све до сада. Фасцинирана сам енергијом, образовањем, начином обраћања. - Ђурђа Ристић, 13. јун. 2009.

Често гледам Ваше емисије и имам само речи хвале. Имам и једну добронамерну критику: често се дешава да не остављате довољно простора гостима да се искажу. Поздрав и пуно успеха у даљем раду. - Драгана Лековић, Тутин, 10. јун 2009.

Желео бих да похвалим Вашу емисију и да Вам дам подршку да и даље продужите истим темпом. Ваша емисија је право освежење. Велики поздрав Вама и Вашој екипи и још много успешних емисија! - Зоран Трпков, 24. мај. 2009.

Ваш рад заслужује поштовање, од Вас сам научила много лепих и корисних ствари. Ваши гости су најеминентнији стручњаци из различитих области друштвеног живота. Фасцинира ме Ваша професионалност и једноставност. Девојка која Вам пише је особа са хендикепом. Наиме, од рођења болујем од церебралне парализе. Борим се да на различите начине укажем на то да хендикеп није казна већ недостатак. Уз помоћ своје породице, пријатеља и рођака успела сам да изградим своју личност и усавршим своје способности. Учествовала сам на различитим трибинама на којима сам јасно и гласно рекла да су особе са хендикепом интелигентне, упорне, харизматичне и амбициозне. Да, наш менталитет је крут, грађани су недовољно образовани и едуковани да би разумели да љубав, пријатељство и храброст могу да победе предрасуде. Потребан је грам доброте и саосећања да би сачували осмех. На крају, многи заборављају да је Милена Марић Анштајн имала проблема са ишчашеним куковима и да је због предрасуда напустила нашу земљу, а Алберт Ајнштајн је признао да је допринос Милене Марић у његовом раду изузетан. Хвала вам што сте увек објективни и искрени. Свим срцем Вам се захваљујем што истичете праве вредности. Својим апелима доказујете да се свака жеља и сан могу остварити. Потребно је да верујемо у себе и да се боримо за оно што волимо и што нас чини срећнима. Живот је леп! - Марија Савковић, Жупски Александровац, 21. април 2009.

Већ неко време пратим Ваше емисије и могу вам рећи да садржај задржава пажњу све време. Одличан начин да прикажете људе, менталитет, једноставно то радите баш како треба и само тако наставите. Гости које бирате су управо људи којима Србија треба да се поноси, које треба да познаје, који треба да буду прави узор младим генерацијама. И тек када схватимо и уважимо те праве особине које треба да упијамо, моћи ћемо да културно напредујемо као права заједница 21. века. - Милош Јовац, Ниш, 5. април 2009.

Иако редовно гледам Ваше невероватно занимљиве емисије, никада Вам се до сада нисам обратио. Имам 22 године и сматрам да су Ваше емисије за узраст "од 7 до 77" година. Увек занимљиве, увек јединствене... - Марко Попов, Нови Сад, 4. април 2009. 

Још пола сата и почиње! Радујем се као и увек. У мојој кући се суботом и супа закувава по термину Ваше емисије. Најпре сви пред телевизор, па онда ручак. Илузорно је коментарисати Ваш рад. Све се то види и осећа. Просто зрачи са екрана. Могу само да претпоставим колико иза свега стоји труда, упорности, искуства, сналажљивости и надасве љубави према ономе што радите и према онима што Вас гледају. Посебно ценим Ваш хуманитарни рад и блискост с нашом краљевском породицом, коју афирмишете на најбољи могући начин. Нека Вам Бог подари здравље! - Драгиша Р. Миловановић, Кличевац Стигу, 4. април 2009. 
 
Задовољство које осећам после сваке Ваше емисије неописиво је. Дивни сте. Посебно ми је драго што често имате прилоге из најлепшег града на свету (изузимајући наш Београд) Париза. - Драган Ковачевић, Београд, 23. март 2009.

Гледамо Вас и много Вас волимо. Само тако наставите. Многу успех и срека на приватен и професионален план. - Ангелина Јанчева, Скопље, 22. март 2009.

Ви сте једна дивна дама која нас усрећи својом емисијом. Гледајући Вас и Вашу емисију ми који смо у дијаспори чезнемо за нашом земљом, али недељом се осећамо као да смо у својој земљи. - Јелена Цветановић, Safhauzen, 21. март 2009.

Када би у овој земљи било више таквих као што је Мира Адања-Полак, ова земља не би била тамо где је сада. - Драган Фишћаг, Долово, Панчево, 21. март 2009.  

Ваша емисија и “Квадратура круга” богате и наше суботње поподне. Хвала Вам и бићемо уз Вас! Поздрав и све најбоље. - Даница Симоновић, Белобреска, Румунија, 21. март 2009. 
 
Поштована госпођо Миро, поздрављам Вас с огромним поштовањем и дивљењем за све што сте нас научили! Ваша ученица - Неда Козомара, Брчко, БиХ, 18. март 2009.

Родитељи су ми пре много година као малој девојцици први пут причали о Вама. Након пар емисија, схватила сам суштину Ваше поруке, директно или индиректно изречене. Ваше забринуто лице после сваке тужне приче... памтим. Последњи пут сам Вашу емисију гледала пре три године, када сте извештавали из Лос Анђелеса о 40 година прославе ресторана г. Дан Тане. Затим сам отпутовала... далеко! Често Вас се сетим јер се питам да ли је то могла бити случајност да тачно у касно поподне саслушам Вашу причу пре мог одласка. Моја животна прича обојена је мојом наивношћу, жељом, надом и има један врло специфицан развој. Понела сам са собом кофер оптимизма и искрености који је мимо моје контроле освајала дуга и спора неизвесност! Успомене и сећања из мог Београда као милиони расутих капљица које свакодневно покушавам да сачувам од заборава. Верујте ми, свакога јутра, поднева и вечери желим да осетим дивни мирис реке Саве, жагор деце у парку, мирис покошене траве, јесењу кишу, снег, маглу, драга лица! Зажмурим и пружим десну руку, окренувши длан ка небу и као у најлепшој бајци за трен једним покретом принесем их, јако, јако близу срца. Увек су ту јако близу, плаве, и још једне светлоплаве, и још једне зелене очи. Обећала сам им да ћу брзо доци и нисам досла. Нисам, стварно нисам знала да се одлази брзо, а враћа јако споро. Увек у мислима са њима, са свима, тако близу али малчице далеко! Био је ово само почетак моје животне приче, негде далеко... тако далеко. Ветрови јаки дувају, али успевам да одолим и само могу саму себе да подигнем и охрабрим јер, претпостављате, милионски град, али ја сам... ја сам ипак само сама. Пишем и, знате, плачем, моје сузе сливају се на мој лап-топ који је много пута до сада имао моје сузе на својим типкама. Погледам Ваше лице у екрану, осмехујете се и то је лепо. Радује ме сусрет с Вама и зато што носите оптимизам, Београд, дух и шарм. Срдачан поздрав из Лос Ангелеса! Све најлепше у животу и каријери жели вам - Душанка Бојић, Лос Анђелес, 12. март 2009.

Често гледам ваше емисије и једном речју - невероватне су. Новинар који је у свакој својој емисији битан исто колико и гост, исто колико и тема, без обзира на то колико су и гости и теме одлични. Свака част. - Саша Јовановић, Чачак, 12. март 2009. 

Само желим да Вам се захвалим на овим предивним емисијама које нам несебично пружате, едукујете и враћате осмехе на лица. - Александра Марковић, Нови Сад, 12. март 2009. 


Сјано изгледате, диван сте водитељ и сјајна жена, посјетите некада и Никшић. Поздрав - Славко, Никшић, 9. март 2009.
 
Вашим дјелима и остварењима нема се шта ни додати а ни одузети, све је урађено с пуним срцем. Сједећи испред ТВ-а и гледајући Ваше емисије корисно потрошим вријеме. Хвала и поздрав из Беча - Ранко Андрић, Беч, 7. март 2009.

Успевате и да развеселите, али и да расплачете гледаоце, све то у само једној емисији и то за неких 45 минута, без реклама, а о гостима и да не говоримо. Свака част! То је велики успех! - Бранкица Симић, Ниш, 3. март 2009.

Пуно поздрава из Словеније! Ја сам Хрватица рођена у Јањеву на Косову, а живим у Словенији. Желим Вас само похвалит за Ваш рад, Ви се бавите стварним животом и желим Вам још пуно, пуно таквих емисија! - Цицилија Доминкович, Велење, 2. март 2009.

Немам никаку сугестију, нити примедбу. Имам тек 19 година, али морам да признам да вам је емисија невероватна. Свака вам част и све најбоље, стварно сте убедљиво најбољи новинар на   просторима Србије и бивше Југославије. Одушевљавате ме својим ексклузивама. - Данин Драгосавац, 28. фебруар 2009. 
 
Управо сам видела вашу најаву за следећу емисију о Јапану. Веома сам срећна већ сад због оног што ћете приказати. Велики сам обожавалац Јапана, а имам огромну жељу и да га посетим. За ваш рад осим хвале немам коментар. Пуно среће у раду и животу. Ваша верна гледатељка. - Лидија Амбришак, Петроварадин, 28. фебруар 2009.   

Свака Ваша емисија привлачи пажњу, и то је довољно. Мислим да је лепо што тако трајете дуго - Јелена Глумац, Земун, 28. фебруар 2009.

Одушевила ме је прича у филму о Мирослављевом јеванђељу где се Ви помињете да сте једини помогли у презентовању фототипског издања. - Оливера Милуновић, Винча, Београд, 27. фебруар 2009.

Моје име и презиме је Владо Киза. Рођен сам 30. 9. 1981. године у Јајцу (БиХ), живео сам 14 година у Шипову (Република Српска), одакле сам услед ратних сукоба доселио у Нови Сад, тачније у Ветерник. На програму сам хемодијализе већ три године и девет мјесеци (од 3. 5. 2005. године)! Уврштен сам на листу чекања за трансплантацију бубрега и у Новом Саду и у Београду. Очекујем усвајање савременијег жакона о преузимању органа (од пацијената са клиничком смрћу) и њиховој (грубо речено) уградњи онима као што сам ја и многи други. Дјелимично сам гледао вашу емисију у којој је гостовао проф. др Рајко Хрвачевић (иначе, мој лични лекар) и много сам се обрадовао кад сам сазнао да је тај преко потребан закон коначно у скупштинској процедури. То је како мени лично тако и, сигуран сам, многим другим особама са специфицним здравственим стањем услед престанка рада бубрега, више него огроман мотив за даљу нимало лаку борбу за решавање нимало безазленог проблема. Веома ми је жао што од почетка до краја нисам одгледао део ваше емисије у којој је гостовао проф. др Рајко Хрвачевић. На нивоу цијеле државе има око 4000 особа, можда и више,  које су на програму хемодијализе. Усвајањем закона, требало би да се тај број знатно смањи. Желео бих да вам се искрено и од свег срца захвалим због тога што сте у својим емисији посветили пажњу великом здравственом проблему који мучи како лично мене тако и многе друге. Учинили сте једно велико и хумано дјело. Јос једном, велико хвала, искрено и од срца! - Владо Киза, Ветерник, 23. фебруар 2009.

Поштована госпођо Миро, Ви сте једноставно неодољиви и мили. Редовно Вас гледам и свака част за то што радите. Питала бих да ли сте направили до сада емисију о "Македонској Светој гори" тј. "Матка" поред Скопља. Радо бих Вам препоручила да, ако сте у могућности, то направите. - Мики М, Скопље, 14. фебруар 2009.

Поштована госпођо Адања, Ваше емисије су супер и одличне, сваку гледам са великом пажњом, али када стигнем, гледам и репризе. Пуно поздрава! - Владимир Јовановић, Бачко Градиште, 14. фебруар 2009.

Пратим Ваше емисије и желим да Вам се захвалим што сте омогућили свима нама да упознамо све те дивне људе који, свако на свој начин, улепшаваjу овај дивни свет. Желим да Вам путеви увек буду отворени, а Ви ћете увек неког наћи да нам га представите. С поштовањем - Слађана Трбојевић, Београд, 14. фебруар 2009. 

Прво бих Вам се захвалила што нам улепшавате сваки викенд својом емисијом. Ви просто зрачите својом енергијом и отвореношћу према гледаоцима. Свака емисија обухвата и светска и домаћа збивања која једино од Вас можемо чути. Пажљиво су одабрана и строго дозирана тако да обичном човеку буду  занимљива, а уједно и едукативна. Вашу емисију ћемо гледати докле год је буде било. - Ана Ђорђевић, Смедеревска Паланка, 13. фебруар 2009.

Поштована госпођо Полак, желим Вам рећи да са нестрпљењем очекујем Ваше репортаже и увек гледам репризе, ма када оне биле. Данас захваљујући компјутерима могу погледати оно што нисам могла тог дана, тако да сам задовољна. Могу Вам рећи да сте моја омиљена новинарка и да увек дајете све од себе да нам дочарате оно о чему је реч у тој емисији. Ви сте једна јака и способна жена и ја се Вама стварно дивим због свега што радите. Хвала Богу што ваше програме имамо и ми у Македонији па сам у могућности да их гледам. По професији сам психолог, радим у једној основној школи, а некада давно не знам где, прочитала сам да сте и Ви психолог и то ме чини још срећнијом и буди још веће интересовање за Ваш рад. Хвала Вам од срца. Пуно поздрава из Македоније! Давно је било кад сам учила српски језик, а ипак га нисам заборавила и са задовољством причам на српском језику. Још једном хвала и све најбоље! - Маргарита Гашевска, Тетово, Македонија, 8. фебруар 2009.

Поштована госпођо Полак, зовем се Драгана Војводић. Завршила сам Филолошки факултет, чешки, енглески и руски језик. Завршила сам и школу за самосталне и стручне преводиоце Србије (за енглески језик). Положила сам испите на мастер студијама из чешког језика и тренутно пишем завршни рад. Имам 32 године и, наравно, нисам запослена. Писала сам свим министарствима, министрима, фирмама и наилазила сам на одговор да моје знање никоме није потребно. Кажу, светска криза, људе отпуштају, нема посла. Можда бих и поверовала у то да нисам отишла у банку, да платим рачуне, и чула како се "Цица" супер убацила преко везе, са средњом фризерском, да ради на шалтеру (ја сам завршила средњу економску), да су људи који раде у министарствима, осталим државним институцијама и добростојећим фирмама добили посао преко странке или везе, да су једва завршили средње школе и, наравно, касније купили факултете, да су огласи које објављују министарства и фирме намештени и да на тим радним местима већ седи неко и сл. Ово Вам пишем зато што ускоро треба да одбраним мастер рад, па ме интересује да ли и ја као и многи школовани људи треба да разговарам са родитељима око свог одласка из земље у бели свет због посла, јер ми је перспектива никаква? Могу једино да радим као обична секретарица, да ме израбљују око превођења, које, наравно, не плате, да сањам када ћу моћи да купим стан и да одговарам на питања када ћу да се удам. Ако је тако, очигледно је да ми ништа друго и не преостаје него да одем, а то желим и осталим школованим људима да ураде. И после се питамо зашто нам држава пропада. - Драгана Војводић, Београд, 7. фебруар 2009. 

Пре свега желим да вам се захвалим на дивним емисијама. Када сам била девојчица, желела сам да будем новинарка управо због вас и ваших емисија. Прошла емисија је била изванредна, били сте јако храбри када сте ушли у операциону салу. Надам се да ће неко помоћи тим људима, а лекарима омогућити боље услове за рад. Пуно Вас поздрављам и још једном хвала. - Наташа Ољача, Бањалука, 7. фебруар 2009.

Ваше емисије су веома интересантне, верујем да ће још дуго трајати. - Катица де Јонг, Амстердам, 4. фебруар 2009.

Све похвале за емисију. Ви сте бар за мене нејбоља новинарка у Србији, а и шире. Ваше емисије су више него занимљиве и, што је најбитније, имају смисао. Приказују људе који су успешни у свом животу или су некада то били и управо они су ми узор и дају ми више самопоуздања и воље да се борим за успех у школовању. Желим вам пуно среће у даљем раду - Јулија Јеремић, 29. јануар 2009.

Хвала на свему што сте нам приказали. После сваке емисије, осећам се лепше и богатије. Ваше емисије су као лек. - Ана Ракић, Крагујевац, 28. јануар 2009.

Желим пре свега да Вам се захвалим на Вашим предивним емисијама које приказујете. Оне у мени буде велику позитивну енергију која ме вуче да идем даље и да се са лакоћом пробијам кроз живот. Мени само није јасно како успевате да завирите на сва она места која су забрањена за снимање и за приказивање јавности уопште? Заиста Вам се дивим. Пуно поздрава и све најбоље у даљем раду! - Милош Михајловић, Алексинац, 26. јануар 2009.

Ваше емисије су пуне занимљивости и много тога се може научити из њих. Вама желим упутити све похвале за рад и захвалност што сте нам приуштили да погледамо такву емисију. Пратим вашу емисију редовно преко сателитског програма и све похвале за вас и ваш рад. Ваш верни гледалац - Ален Митровић, Сарајево, 18. јануар 2009.  

Право је задовољство гледати ваше емисије, толико испуњене богатим садржајем, изузетно занимљивим и актуелним темама, хуманошћу која толико људима недостаје у данашњем суровом времену. Мислим да није прошла ниједна емисија да нисам плакала. Толико је позитивног набоја у вама и енергије којом зрачите да једва чекамо суботу да видимо нешто лепо, тужно, егзотично, далеке крајеве света, познате и непознате људе који вама имају шта да кажу, а нама остаје да уживамо. Будите и даље тако дивни, предани послу, а ми знамо да ви то чините због нас. Обелодањујете истину, ма колико сурова била. Са великим поштовањем поздрав од ваше верне гледатељке - Љиљана Којић, Сивац, 17. јануар 2009.        

Ваше су емисије заиста добре, као што су занимљиви и ваши гости. Волела бих (то је само мој предлог) да једна тема у вашој емисији будете и ви сами, као и све оно што вас чини таквом какви сте. - Соња, Београд, 17. јануар 2009.

Драга госпођо Миро, много лепих жеља и речи Вам је упућено, придружила бих се. Много здравља, среће, љубави и емисија које Ви радите! - Ангелина Врачар, Врбас, 9. јануар 2009.

Поштована госпођо Адања-Полак, пишем вам са посла, јер је у канцеларији темперетура ипак подношљива, око 16 степени тренутно, за разлику од моје породичне куће у малом лепом граду Зрењанину, где смо божићно вече провели, као и многи, многи наши суграђани, без грејања... док су нас са ТВ-а уредно обавештавали да су нам радијатори топли. Мене у суштини разлог за све ово и не занима.. Занима ме шта треба да се деси па да неко у овој земљи поднесе оставку? Ситуација је под контролом, говоре нам насмејана, ведра и лепа лица водитељки, а Зрењанин није чак ни међу угроженим градовима н(којих такође није мало!). Како је тек тим угроженим градовима када је овако неугроженим Зрењанинцима! Сви индивидуални потрошачи у Банату остали су  без гаса. Куће у Зрењанину и у околним селима су хладне, а то је цифра од више десетина хиљада домаћинстава, а нико нас није чак ни споменуо. Можда нисмо ни заслужили. Тако нам и треба. Надам се да вам је у студију топло, видимо се у вашој емисији, 10. јануара. Све најлепше вам желим у Новој години! - Биљана Вуковић, Београд, 8. јануар 2009.

Поштована госпођо Полак, гледам Вас још као дете, кад сте радили у Београдској хроници, а и данас пратим Ваше емисије. Могу Вам рећи да сте изузетна особа, а и прави професионалац у свом послу. Ретки су такви људи у данашње време. Само наставите тако и једва чекам наредну суботу да видим којег новог госта сте изабрали. Желим Вам пуно пре свега здравља, среће и љубави у Новој 2009. години и само тако наставите. Велики поздрав! - Милена Дастевска-Малохоџић, Куманово, Македонија, 4 јануар 2009.

Желим да Вам се захвалим што постојите, Ви и Ваша емисија! Дајете ми наду да ће некад нешто бити боље, да ће сви почети да ваљано обављају своје послове, као што то Ви, са пуно ентузијазма, професионализма, и што је најбитније, са пуно љубави, обављате! - Јелена Поповић, Рашка, 3. јануар 2009.

Трудим се да пратим ваше емисије колико могу и то ми успева делимично већ годинама, још из времена док сам живео у нашем родном Београду. Ова данашња емисија, тј. репортажа, била ми је некако још дража, одушевио ме је ваш приступ и однос према г. Ђорђу, његовој професији - цвећу, успеху, радном месту, колегама... једноставно сте тамо где се најмање надам, избором тема, поднебља, временских и културних разлика. Свака секунда ваших репортажа оправдано захтева моју пуну пажњу и дивљење. Не сумњам да ће тако бити и у будућности. Срдачан поздрав - Срђан Вуксановић, Штутгарт, Немачка, 3. јануар 2009. 

Управо сам одгледала емисију 3. јануара с г. Ђорђем Вардом  и желим да Вам искажем дивљење што сте, на Вама својствен начин, пропратили рад и успех овог Србина. Задивљена сам његовим радом, а овакав успех га није могао заобићи. После сваке Ваше емисије, добијем инспирацију, креативнија сам у свом послу, па Вам желим да у Новој години само тако наставите и да Вас здравље добро служи. - Јелена Ђорђевић, Ниш, 3. јануар 2009.

Желим да вам се захвалим што постојите ви и ваша емисија! Дајете ми наду да ће некад нешто бити боље, да ће сви почети ваљано да обављају своје послове као што ви обављате свој: са пуно ентузијазма, професионално и, што је најбитније, са пуно љубави! Данашња емисија са г. Вардом ме је одушевила! Нема потребе да објашњавам зашто! Важно је, значи, да много волимо то што радимо, па се и ја надам да ће из моје љубави према медицини понићи један добар доктор. Велики поздрав - Јелена Поповић, Рашка, 3. јануар 2009.

• Новогодишње честитке
• Ваша писма из 2008. године
• Ваша писма из 2007. године