Ваша писма

Након сваке емисије постоје реакције. Оне долазе у виду телефонских позива, где су гледаоци заинтересовани са неки податак или информацију у вези с емитованим садржајем. Постоје и писма гледалаца, као одјек емитованог програма, који се јављају електронском поштом.  Гледаоци су најважнији део мог рада у програму и њихова мишљења и сугестије стварају програм који гледате. Напишите ми и ви своје сугестије и критике - Мира Адања-Полак

Издвајамо само нека од многобројних писама:

У Београду сам већ 25 година и кад сам први пут гледала Вашу емисију, постали сте мој идол. Обично је младима идол неки глумац или певач, а ја сам пожелела да имам ћерку као што сте Ви, са пуно поуздања, смелости и мудру на сваком кораку. Мајка сам троје деце која кад почне Ваша емисија, у глас вичу: “Немој да пропустиш да гледаш пријатељицу”. Велики поздрав -  Весна Божовић, Београд, 14. август 2008.

Мало је рећи да сам фасцинирана Вашим емисијама, још више фасцинирана Вама као личношћу. – Вукица Митић, Београд, 31. јул 2008.

Хвала вам за све емисије које сам са радошћу гледала и у њима уживала. Волела бих да су вам емисије дуже, јер сам у свакој од њих нешто научила и нашла утеху у вашим добронамерним саветима. Пуно Вас поздрављам и желим пуно успеха у даљем раду. - Десанка Ружић, Панчево, 20. јул 2008.      

Одувек ме фасцинирао ваш стил, начин на који радите свој посао, ентузијазам и енергија коју улажете. За пример је сваки ваш интервју, ваша појава и однос према госту. Једноставно сте ме одувек импресионирали - Гоце Деспотовски, Скопље, Македонија, 12. јул 2008.       

Захваљујем се на изузетно афирмативном прилогу у вези са изложбом "Народно градитељство - споменик културе данас" на Савском шеталишту на Калемегдану, јер је свако појављивање у Вашој емисији привилегија која несумњиво подиже ниво онога о чему извештавате. С поштовањем - Нада Живковић, Завод за заштиту споменика културе града Београда, 8. јул 2008.

Ову прилику користим да изразим свој лични став о вашем раду, с обзиром на то да дуги низ година пратим вас и ваш рад на пољу новинарства. Мислим да сте једна од ретких, ако не и једина особа, која свој посао обавља на професионалан начин, врло објективно и ваши интервјуи увек су занимљиви и у сваком пробуде интересовања за нека даља истраживања и учења. Многа места сам најпре открила преко Вас, а после сам имала и сама прилике да нека обиђем, што у Европи, што у Америци. Ваше приче увек успеју да повуку на нека нова места и желим вам да то и даље чините, како за мене, тако и за све оне који то исто мисле и осећају, али неће наћи времена да вам се јаве. Ви сте способна жена са неисцрпном енергијом коју несебично делите са нама. Зато вам велико хвала и пуно воље и жеље за рад са неким новим људима, који чекају на вас - Сања Растовић, Сомбор, 8. јул 2008.

Поново сам се одушевио темама које сте приказали у својој ТВ емисији. Веома су деловале на мене, као гледаоца, све те разноврсне истинитости о младим талентима из Србије и њиховим начинима да се изборе за бољу будућност. Заиста нисам увек у прилици да у време емитовања Ваших емисија будем у могућности да их гледам, па сам ево данас одлучио да у компјутеру меморишем РТС ТВ линк, преко ког ћу моћи убудуће, надам се, да погледам Ваше емисије преко интернета у време када то мени буде одговарало. Леп поздрав - гроф Tom McBAYIC, Келн и Београд, 7. jul 2008.

И ове, као и претходне године, желим да Вам упутим све честитке на још једној успешно завршеној сезони. Било је заиста одличних емисија, добрих саговорника, незаборавних снимака из света. Емисије "Ексклузивно" надмашиле су све досадашње, неке су емитоване у право време. Ко је желео, доста тога је могао да научи. Екслузивни интервју са госпођом Бајлони на мене је оставио најјачи утисак. Кажу, увек треба надмашивати самог себе. Стога Вам ја желим да у следећој сезони то и учините, ако је то могуће, јер Ви сте одавно постигли оно о чему други могу само да размишљају - Бобан, 7. јул 2008.

Често гледам Вашу емисију, и сваки пут се све више и више одушевљавам. Ваша емисија ме фасцинира и улепшава ми дан. Волео бих и да сваким даном иду Ваше емисије и никада не би било досадно гледати их. Велики поздрав, много здравља од Господа и још многа лепих емисија - Влада Вуковић, Књажевац, 7. јул 2008.

Драго ми је што постоји таква особа као што сте Ви, мислим да сте јединдтвени. Не гледам редовно Ваше емисије, али када их гледам, то радим са великим уживањем. Желим Вам свако добро и пуно среће у животу - Даца, Руско Село, 7. јул 2008.

С нестрпљењем очекујем сваку Вашу емисију и гледам је са великим интересовањем. Дивим се Вашем новинарском умјећу и знању страних језика. У Вашим емисијама је све добро, али највише волим Ваша путовања и разговоре са младим успјешним људима. Много вас воли и поздравља – Зорица, 6. јул 2008.

Гледајући Вашу последњу емисију, две реченице одјекнуле су у мени: "Уметницима је тако тешко да се пробију" и "Тешко је не припадати нигде" - Милена Томашевић, 5. јул 2008.

После одгледане сваке Ваше емисије, ја сам под утиском. Осећам да заслужујете баш и ово моје писмо у којем Вам опет кажем да Ви правите разлику и остављате траг, не само у овом времену у којем смо тренутно већ траг који ће постојати све док буде било ове наше планете. Хвала Вам на труду и раду - Весна Новичић, Смедеревска Паланка, 5. јул 2008.

Дивим се вашој енергији, упорности, резултатима вашег рада. Кад ми је тешко, кад посустанем, помисао на вашу снагу и оптимизам ме храбре - Дубравка, Смедерево, 5. јул 2008.

Ценим и поштујем ваш допринос нашем новинарству. Благо нама са вама – проф. Радмила Радовановић, Панчево, 5. јул 2008.

Ви једини привлачите пажњу свим гледаоцима емисијом и темама. Драго ми је што након толико година могу опет да Вас видим на малим екранима. Желим Вам пуно успјеха у животу и раду. Срдачан поздрав из топле Македоније - Игор Јовановски, 29. јун 2008.

Некако се увек нађем поред ТВ-а кад иду Tвоје емисије, тако да могу рећи да прилично редовно пратим Твој рад и ту имам само речи хвале и дивљења. Нека Те Бог поживи и да нам још дуго правиш омиљене емисије. Хвала Ти бескрaјно за велику помоћ коју си пружила многима и желим Tи велики успех у даљем раду. Твој одани поштовалац – Слободан Петковић, Цирих, 28. јун 2008.

Још пре извесног времена почех гледати Вашу емисију. Ја сам тинејџер и емисије тог типа ме уопште не привлаче, али, ето, Ваша је некако успела. Може се рећи да ми се свиђате као новинар - Уна, 23. јун 2008.

Недавно сам Вам писао о проблему хепатитиса C у Србији и у свету, као и о односу нашег друштва према оболелима, међу којима сам и ја. Хвала Вам велико што сте у емисији одвојили времена да укажете јавности на болест 21. века. Нама оболелима је много значило то што сте урадили, јер је то био најдужи прилог о овој опакој болести на нашим медијима. Пуно Вам хвала и будите добро. Желим Вам све најлепше - Никола Пауновић, Ужице, 23. јун 2008.

Ви сте невероватна жена, а чињеница да сте свесни своје енергије и то што је користите у добре сврхе чини Вас заиста посебном. За Вас знам одавно, али редовно пратим Ваше емисије на РТС-у од прошле године и сваки пут осетим невероватну радост што у нашој земљи постоји особа као што сте Ви. Знате шта желите и све што урадите не може да буде лоше јер без страха идете у правцу онога што осећате, па је самим тим све што Ви створите оно право, искрено, суштина, јер искрено верујете у све што радите. Мотивишете људе да чине добра дела. Хвала Вам што постојите као пример који вреди поштовати. Желим Вам све најбоље јер то заиста заслужујете. Уживам док Вас слушам и желим Вам срећу и здравље. Хвала Вам – Весна Новичић, Смедеревска Паланка, 14. јун 2008.

Драга много и одавно поштована Миро, још увек имам сузе у очима и радост у срцу због првенствено Вашег успеха да млади слепи човек и његова измучена мајка коначно добију кров над главом. Желим им много лепих тренутака у току живота. Тиме се потврђује да у овом свету има још много, много људи који имају душу. Поздрављам Вас, желим Вам добро здравље и животну радост – др Радмила Д. Одаловић, специјалиста пулмолог у пензији, Београд, 7. јун 2008.

Моја је једина жеља да вам изразим дубоко дивљење за вашу пожртвованост, хуманост и чини ми се несебичну љубав према остатку света. Данас сам чула у вашој емисији да сте некада били стјуардеса и још сте ми дражи због тога, јер сам и ја своју каријеру стјуардесе прекинула пре годину дана, додуше, бродске стјуардесе. Велики поздрав - Данијела Бизић, Панчево, 7. јун 2008.

Дуго, дуго хоћу да Вам пишем да сте дивни, позитивни, храбри, чврсто на земљи и да из Ваше емисије акумулирам позитивну енергију. Уколико Вам значи, имате моју подршку у свему што радите – Александра Лазаревић, Бијељинa, РС, БиХ, 7. јун 2008.

Желим да вам искажем дивљење. Ваш рад и теме које обрађујете за мене су оне праве и осећам њихову мистичност. То је оно што сам увек желела. Пуно вас поштујем – Љиљана Медић, Србобран, Војводина, 6. јун 2008.

Професионализам се све ређе среће у данашње време, али то се свакако не односи на Вас. Хвала Вам за свако улепшано суботње поподне – Марина Великић,  Крњешевци, 1. јун 2008.

Хвала Вам у име свих уметника који су морали да напусте земљу на Вашим одличним емисијама! Оне једине чувају културни дух Србије. С поштовањем - академски сликар Горан В. Стојиљковић, Портохели, Грчка, 30. мај 2008.

Хоћу да вам кажем да зовем личном срећом то што живим у време када пада ваш рад и деловање на РТС-у. Ваши прилози и акције су тим пре вреднији што долазе од особе која је мој, српски народ, његову културу, мане и недостатке, прихватила и поред тога што води порекло из другог, јединственог народа на овом свету - Желимир Брановић, Београд, 10. мај 2008.

Сретна сам што постоји особа као што сте ви. Прилози о Јапану ме доведу до суза, јер ми је животна жеља да доживим макар и део који сте ви доживели тамо. Свака ваша емисија ме увек потресе, јер вам се дивим, добијете оно што и тражите од гостију. Пуно среће у раду, а и здравља, жели вам ваша верна гледатељка - Лидија Амбришак, Петроварадин, 27. април 2008..

Хвала за пријатне тренутке проведене уз Вашу емисију. Смирено, културно, комплетно, одлично. Многима бисте могли водоти течај, прво лепог понашања и културе вођења емисије, облачења и држања пред камером, изговора и акцентирања речи - Стево Шукунда, Копер, 22. април 2008.

Као и увек, са невероватном лакоћом изражавања и задовољним осмехом на лицу завршавате сваку до сржи интересантну емисију. Управо сам одгледала репризу ваше емисије и још једном кажем: "Браво" Као, надам се, будући студент новинарства - желим да на питање ко ми је узор изговорим ваше име. - Маја Ненезић, Ниш, 14. април 2008.

Поштована Миро, поздрављам Вас и Вашу емисију са феноменалним прилозима и још бољим аутором и водитељем. Одушевљава ме Ваш приступ; на изузетно културан начин покушавате да добијете и извучете сваку информацију за гледаоце. Што се тиче Вашег прилога о антикварницама, наш одговор на Ваше питање о необичном предмету гласи: то је штап за качење и скидање слика са зида, или евентуално за високо окачене предмете, ауфингере и сл. Велики поздрав - Ивана Лепојевић, Београд, 7. април 2008.

Гледала сам Вашу емисију у суботу 1. марта 2008, где ми се допао Ваш интервју, као и Ваша гошћа. Нисам раније пратила Ваше емисије, али од сада сигурно хоћу. Требало би да имамо више таквих новинара као што сте Ви и Ваша саговорница из претходне емисије. Одушевила ме је прича гошће, али сматрам да и Ви имате интересантну причу из свог живота и посла. Неки добар новинар са Вама треба да направи такав интервју. Сматрам да би та емисија била једнако инересантна. Ја Вас се сећам од емисија "Београдска хроника". Прошли сте много, урадили доста емисија, обишли пуно земаља, упознали различите људе. - Весна Лазовић, Београд, 4. март 2008.

Пре свега желим да похвалим ваш рад, јер је у нашој земљи мало професионалаца као што сте ви. Пратим ваше емисије када ми обавезе према школи то дозволе, и мислим да само ваше емисије могу да помогну човеку да преброди бродолом у животу. Доскора нисам знао да се бавите и хуманитарним радом, што ме је јако обрадовало. Већ дуже време размишљам да у свом граду спроведем неку хуманитарну акцију. Нажалост, то није могуће. О томе размишљамо моја другарица и ја, али не наилазимо на подршку. Као будући студент биологије у Београду, планирам да оснујем хуманитарну организацију. Овом поруком желим да вам пожелим још успеха у раду - с поштовањем, Милош Савић, Врњачка Бања, 28. фебруар 2008.

Гледала сам пуно пута вашу емисију и одушевљена сам. Желела бих да кажем да је емисија о Немањи Стамболији била веома лепа, иако потресна. Као и што слутите, његова смрт је шокирала наш град. И данас га се многи сете уз његове омиљене песме, филмове, реченице. Лично га нисам довољно познавала, али знам једно: он је био добар човек, који је кривицом бездушника изгубио свој живот, тек кад га је почео стварати. Данас му је рођендан... Хтела сам рећи да сте том емисијом на добар начин помогли многима и упозорили на таква понашања која су Немању одвела у смрт. Овде у Апатину се у последње време десило пуно тога лошег, од дечије порнографије до саобраћајних несрећа са смртним исходима. Молим вас да подсетите јавност да таква разуздана понашања никоме не чине добро, напротив. Иако сам млада, тек тинејџерка, не подносим неправду и бол других. Волела бих да и ја на неки начин могу помоћи, али нисам сигурна да ли је то могуће. Нико не зна како је заправо овде људима и деци. Осуде се неправедно нижу. Моја жеља је да будем новинарка. Кад би неко дозволио да слободно нешто напишем, писала бих о својим суграђанима и вршњацима које "прозивају" по новинама, подсетила бих људе на то колико је тежак живот појединаца и зашто омладина чини ствари које шкоде. - Наташа Кондић, Апатин, 27. фебруар 2008.

Желим да Вам честитам на сизифовској упорности и донжуанској истрајности. Свакако да се између Вашег имена и ексклузивности може повући знак једнакости. Толико добрих прилога концентрисаних у сат времана, Ви ослобођени сваке новинарске и људске сујете, готово штреберски припремљени за сваког саговорника, прави раритет на нашој телевизији. Свако добро. Надам се да ћу Вас још дуго гледати и пратити све оно што можда никада не бих видео, чуо, осетио да није Вас - с поштовањем, Дејан Трајковић, Левосоје, Бујановац, 19. фебруар 2008.

Послије пет година, поновно гледам РТС и изненађен сам да се нисте нимало промијенили у изгледу. - Јусуф Хећимовић, Шибеник, Хрватска, 16. фебруар 2008.

Била је недеља. Слушам вас и уживам. Мој супруг улази у собу и жели да поставим сто за недељни ручак. Предлажем да то померимо после емисије. Није пристао. Искључујем ТВ. Моја породица је била задовољна, а да ли сам и ја? - с поштовањем, Божана Деспотовић, Београд, 15. фебруар 2008.

Честитам на увек квалитетном раду! - Мирјана Гвозденовић, Београд, 9. фебруар

Велико је задовољство видети принца Михаила Романова, човека племените не само крви него и духа. Ви постављате стандард (еталон), без којег бисмо остали ускраћени. Честитке!  - Ненад Перић, Београд, 2. фебруар 2008.

Ја сам Јелена Јовановић, имам 26 година и по струци сам дипломирани правник. У складу са конкурсом за стипендије Владе Марока, објављеном на сајту Министарства просвете, аплицирала сам за мастер студије (област - људска права) на државним универзитетима у Мароку. Комплетну документацију на француском језику поднела сам 30. јула Министарству просвете. Крајем септембра, контактирала сам више пута гђу Бранку Зечевић, запослену у МП, којој сам лично предала комплетну документацију. После сваког мог позива, добијала сам увек исту информацију - одговора још увек нема. Такође ми је речено да је МП у комплетној процедури само поштар, тачније, они примају документацију и прослеђују је даље Министраству спољних послова, а МСП Амбасади Марока, уз навођење да се дешавало да неке земље које расписују конкурс за доделу стипендија никада не доставе одговор кандидатима. Затражила сам одговор преко Амбасаде Марока. После извесног времена, Амбасада Марока ме је телефонским путем обавестила да је разматрање моје апликације у току и да треба да будем стрпљива, јер је процедура добијања стипендије за мастер студије компликована. Контактирала сам гђу Веру Нецевску из МСП која је о свему овоме обавестила Амбасаду Србије у Рабату (постоје писмени извештаји о свему овоме у МСП). Амбасада Марока ми је 23. новембра телефонским путем саопштила да сам примљена на мастер студије из жељене области на Правном факултету у Маракесу и да треба да сачекам писмену потврду коју мароканска агенција (преко које Влада Марока додељује стипендије) треба да достави Амбасади Марока у Београду у року од 7 дана. Поново си ме контактирали 18. децембра и саопштили да је стигао позив да се што пре појавим у Маракесу на већ поменутом факултету ради представљања. То је практично значило да ја нисам примљена на факултет, већ сам само позвана на разговор на коме ће бити одлучено да ли сам примљена или не. Нико ми ништа није гарантовао. Ако будем примљена, добићу стипендију и остати, у супротном, морам се вратити. С обзиром на чињеницу да сам то јако желела и дуго се борила за све то, одлучила сам да ризикујем и отпутујем у Маракес. Због новогодишњих празника, све авионске карте по регуларној цени биле су распродате. Први термин за који сам могла да купим карту је био 11. јануар и о томе сам обавестила Амбасаду Марока. Од њих сам добила информацију да је то прекасно и да ја морам да отпутујем раније. Министар саветник у Мароканској амбасади је контактирао Факултет у Маракесу и они су му саопштили да ја морам што хитније да дођем, јер су предавања на мастер студијама кренула 7. новембра. Месецима не достављују одговор, а онда одједном ја морам што хитније да стигнем. Уз муке и срећу, успела сам да купим авионску карту за 31. децембар. Разговор на факултету ми је био заказан за 2. јануар. Нисам била у могућности да сама резервишем хотел, ни преко туристичких агенција ни преко интернета, све је било пребукирано. Гђа Вера Нецевска је контактирала Амбасаду Србије у Рабату и замолила их да ми резервишу неки пристојан хотел од 31. јануара до 2. јануара, што су и учинили. Подразумевало се да трошкове хотела плаћам сама. По доласку на аеродром у Маракесу, пасошка контрола ме је задржала. Због чињенице да имам српски пасош, путујем сама и немам резервацију хотела код себе, били су убеђени да сам жртва трговине људима и било их је јако тешко убедити у супротно. Од стреса сам добила високу температуру. Јако исцрпљена, отишла сам 2. јануара на факултет. Разговор је био чиста формалност, после питања зашто људска права и зашто Мароко и мог одговора, саопштили су ми да сам примљена, о чему сам добила и писмену потврду. Од декана сам затражила помоћ око смештаја у студентски дом, на који сам по расписаном конкурсу имала право. Контактирао је све студентске домове у Маракесу и обавестио ме да ни у једном дому нема места за мене, све је пуно и да је требало да дођем доста раније. Смештај у домове врши се до краја октобра. Понудила сам се да платим собу. После 10 минута, пронађена ми је соба у најбољем студентском дому по цени од 100 евра месечно (месечна стипендија коју бих примала износи око 75 евра месечно). Пристала сам, платила сам собу и уселила се у дом 3. јануара. Тог поподнева контактирала сам гђу Нину Величковиц (секретар Амбасаде Србије) да се распитам у вези са обавезама око добијања дозволе и стипендије. Саопштила ми је да треба 4. јануара да дођем у Рабат у амбасаду, што сам и учинила. Са секретарицом наше амбасаде отишла сам у мароканску агенцију, где су ми саопштили да моја дозвола још није спремна, да треба да дођем за неколико дана и да су они о томе известили гђу Нину. Такође, у мароканској агенцији су ми поставили питање где сам ја досад и зашто нисам дошла још у новембру. И овај узалудни пут у Рабат био је о мом трошку. Вратила сам се у Маракес и 7. јануара кренула на предавања према распореду који ми је дао декан. За 10 дана нисам успела да одслушам ниједно предавање, нити да нађем иједног професора. Сви моји професори билису одсутни сваког дана. Декан и секретар су ме сваког дана убеђивали да ће сутрадан сигурно бити предавања. На крају се наводно испоставило да ће предавања почети тек 25. јануара. С обзиром на чињеницу да ја нисам знала да ли ћу бити примљена или не, морала сам да купим повратну карту, тако да сам имала лет за Београд 18. јануара. Покушала сам ту карту да померим за каснији датум, али није било могуће. Опет сам морала да бирам. Имала сам опцију да ми пропадне карте и останем да чекам да почну предавања на факултету на коме сви лажу, од студената до декана, или да се вратим. О свему што ми се догађа обавестила сам амбасадора Србије, који није показао да га на било који начин занима моја ситуација. У таквим околностима, једина одлука коју сам могла да донесем јесте да се вратим у Београд. С обзиром на то да је конкурс расписан на основу међународног споразума, сматрам да није смело да се догоди да будем препуштена сама себи и доживим све ово. Основни разлог зашто се вама обраћам лежи у чињеници да ја желим да спречим да се овако нешто догоди још некоме. Покушавам да нађем начин да све оне који би у будућности желели да конкуришу за ову стипендију информишем да су сва конкурсом гарантована права кандидату који испуни услове и буде примљен - једна велика лаж. С поштовањем - Јелена Јовановић, 27. јануар 2008.

Иако веома мали број наших вршњака (тинејџера) гледа Вашу емисију, бар наших другова и другарица, ми редовно уживамо у јако занимљивим интервјуима и причама, а нарочито смо одушевљене начином на који све то интерпретирате, веома професионално, а довољно опуштено да Вас издвоји од осталих новинара. Само тако наставите. Велики поздрав - Јелена и Марија, 27. јануар 2008.

Ви увек гађате право у мету! Браво! У општој еуфорији око данас завршеног АО у тенису, било је много, много прилога, емисија, дивљења, хвалоспева, а онда сам у јучерашњем издању ваше емисије одгледао прилог о томе који сте направили. Како увек у једном минуту сажмете срж ствари?! Искрено дивљење и велики поздрав. - Владимир, Београд, 27. јануар 2008.

Желим да Вам честитам на одличном дугогодишњем раду и енергији коју улажете у своју емисију. Имам 22 године и никако ми није монотоно гледати Вас. Посебно сам задовољан што Ваша емисија не познаје границе, културно мотивише и улива наду да ће српска друштвена свест коначно достићи нови ниво. Желим да наставите са радом као и до сада, не посустајте и борите се. Заиста је штета што таква блага као што сте Ви не ценимо довољно, али сте на правом путу да нас научите. Пуно среће у даљем раду, као и у приватном животу - Милош, Крагујевац, 27. јануар 2008.

Већ дуже вријеме пратим вашу емисију на РТС 1. Теме су разноврсне и интересантне. - Никола Којић, Нови Сад, 27. јануар 2008.

Тренутно сам осми разред и сад је време када треба одлучивати о даљем животу, тј. шта даље уписати. Волела бих да будем као ви, јер сте ми идол. Док су моје другарице гледале цртане филмове и разне шпанске и мексичке серије, ја сам вас гледала и веома вам се дивила. И даље сањам да будем макар мали део као ви - Марија Стојковић, Параћин, 27. јануар 2008.

Желим да вам се захвалим на емисијама посвећеним здрављу. Заиста Је здравље најбитније. Поздрав - Љиља Тодоровић, Београд, 26. јануар 2008.

То је она

Новинарка као стотину других
али није баш тако
посебна је у много чему
овако или онако.

Није баш забавна
али некако плени
или се тако чини само мени.

Понекад зна и досадна бити
а ипак њене емисије
не могу прескочити.

Док нас тако води
с краја на крај света
кад ме нешто заинтересује
и мислим да ћу сазнати више
Мира ми ускрати то
намјерно или случајно.

И биографија њена за мене је тајна
намјерно или случајно
све је некако другачије
досадна су често питања њена
на које одговоре сама даje,
али је зато чаробно присна
па зато није обична.

Као да је нечим очарана
њене емисије су ипак само њена тајна.

Пјесма је посвећена Мири Адањи-Полак, желим јој све успјехе овог света. Поздрав - Нена Маријан, Исланд, 23. јануар 2008.

Радо гледам вашу емисију на сателиту. Емисија је и поучна и занимљива. Радо бих волио да посјетите и Хрватску, јер вријеме је да и одавде поћмете обрађивати занимљивости. Поздрав - Иван Зец, Дубровник, 4. јануар 2008.

Хтела бих да похвалим Вашу емисију, она је заиста поштовања достојна, пуна је занимљивих људи, информација и из ње се заиста пуно може научити. Стварно сте супер, свака Вам част. Сваку Вашу емисију једва чекам, али ме ова последња и визуелно одушевила, првенствено због слика у студију које не само да су ми се допале већ ме одушевио и сам поглед на њих због тога што стварно обожавам сликарство. Не могу да се крећем и обилазим   изложбе, а не могу ни да имам слике у свом стану, те тиме освежим свој животни простор. Даклe, хвала Вам за дивну и садржајну емисију, као и за предиван амбијент у студију, који, молим Вас, украсите предивним сликама, те нам тако унесите бар мало боја у ионако сиву свакодневницу, моју и вероватно јо[ многих других. Дивни сте - Татјана Петровић,  Власотинце, 21. новембар 2007.

Драга Миро, једва чекам вашу емисију, јер она за мене представља право освежење. Само тако наставите, јер и даље верујем да квалитет увек побеђује. Велики поздрав - Гордана Гаврилов, Нови Сад, 19. новембар 2007.

Драга Миро, верујем да добијате пуно мејлова у којима Вас хвале. Ни моја порука се неће разликовати. Хвала Вам на необичним причама које гледамо у Вашим емисијама. Ретке су особе које свој посао обављају као Ви. У мноштву свакаквих емисија које гледамо, Ваше су заиста одмор и имају неку људску причу. Пуно поздрава и желим Вам успех који Вас сигурно неће заобићи! - Јелена Миливојевић, Смедеревска Паланка, 19. новембар 2007.

Ценим Ваш рад и оно што постижете као професионалац. Али пошто припадам "млађој" генерацији, која тек стаје на своје ноге, занима ме тајна Вашег успеха. Заправо, на који начин сте успели да добијете тако атрактивне интервјуе, да завирите тамо где нико не може. Некад није довољно само умеће, потребно је и нешто друго - Зоран Стеки, Београд, 18. новембар 2007. 

Морам да кажем да сам гледао вашу емисију, као и већина наших грађана, јер је то једина емисија која нуди квалитетан садржај и гледаоце чини eдукованијим и квалитетнијим грађанима. Веома ми је драго што сте један део емисије посветили крађи дела вајарке Олге Јеврић, чиме сте дали значајни допринос нашој култури, као и будућој генерацији људи који ће се рађати и живети овде, јер се само оно што је забележено камером и документовано - заиста и десило. Ваш допринос култури нашег народа вашим истраживачким новинарством - сигурно ће знати да цене нове генерације. У нади да ћете истажити и судбину легата академика и сликара Недељка Гвозденовића, продају слика које спадају у наше културно покретно добро приликом ликвидације банака, као и пљачку Титових сатова, срдачан поздрав од вашег верног гледаоца - Милан Цветић, 12. новембар 2007. 

Dear Mira, unfortunately it was not possible for me to follow your program over internet. The next day, I received very enthusiastic information from my colleagues. My congratulation with your success and if I may ask, could you please send me a copy on DVD of your program. From my family in Holland I got several questions if I could show to them your work. Thanks for your understanding, best regards - Gerard Faber, главни инжењер CMS проjекта у ЦЕРН-у, Швајцарска, 9. новембар 2007. 

Желим да охрабрим многе жене које су вероватно, лечећи стерилитет, чуле исто што и ја: "Вероватно нећете имати децу". Образована сам, али, као и свака жена, била сам много уплашена. Чекала сам прво дете седам година, а друго 17. Имам 45 година. Само захваљуjући животној упорности мужа и дивним лекарима, ја данас имам породицу на коју сам веома поносна. Децу не рађају билборди и кампање, већ љубав - то је моја порука. Нешто сам успут и изгубила, али шта је вредније од деце коју сам толико желела - Сања Ковачевић, Нови Сад, 9. новембар 2007. 

Спадам у оне наставнике који покушавају да користе интернет у настави. Предајем физику у ОШ Дринка Павловић. Јако ми се допала ваша емисија о ЦЕРН-у, волела бих да могу деци на часу да је прикажем, јер сем образовног, у себи има и много васпитног и охрабрујућег за наше младе. Успевам да у њима пробудим интересовање за природне науке кроз своја предавања и овакви прилози свакако могу допринети да у некога посадимо оно неопходно зрнце за будућност. С поштовањем - Рожа Михајловић, проф. физике, Београд, 5. новембар 2007.

Хвала за незаборавну "ексклузиву" о посети ЦЕРН-у. Превазишли сте - себе! Браво! Велики поздрав - породица Јелене Ступљанин, 5. новембар 2007.

Драга Миро, имам утисак да Вас познајемо јако дуго. Мислим да Вам ова чињеница довољно говори о томе колико је пријатно бити гост Мире Адање-Полак. Не улазите само пословно у животе људи са којима сарађујете већ и у срца свих оних који Вас познају. Одгледала сам емисију у миру и морам признати, одушевили сте ме по ко зна који пут. Честитам још једном и надам се сарадњи и у будућности, била би ми част. Невероватан је начин на који помажете младима. Велики поздрав и целој екипи емисије. Миро, хвала још једном и све најлепше - Сала Антонина - Теа, 29. октобар 2007.

Поштована госпођо Адања-Полак, Вашу емисију на националној телевизији недељом гледам. Ова последња учинила ме је поносном, нисам само сигурна да ли више због младог апсолвента електротехнике и писца, или због младе пијанисткиње, или због младе уметнице и њених црвених скулптура. Хвала вам што нама самима промовишете нашу највећу снагу и једину наду у будућност - наше паметне и образоване, скромне и васпитане младе људе. Ја сам просветни радник, професор сам књижевности у Техничкој школи у Пироту. У генерацији матураната која је прошле школске године завршила своју средњу школу, а којој сам ја предавала књижевност четири године, био је и наш ученик генерације, Никола Вељковић, победник Републичког такмичења из електронике, сада бруцош Електротехничког факултета у Београду. Пријемни испит положио је са максималним бројем поена и био првопласиран на ранг-листи. На матурском писменом задатку из српског језика написао је изузетан рад на тему из градива: Интелектуалац пред безумљем власти у романима "Дервиш и смрт" и "Проклета авлија". Било ми је задовољство да будем његов професор, а он и њему слични млади људи права су снага у коју верујем. Млади би требало да за старије буду инспирација, а пренети им своја знања и искуства велики је изазов. Зато сам Вашу емисију доживела као мелем. Тешко подносим ову небригу друштва за младе и отворену спремност да они најчешће буду критиковани и етикетирани као лоши. Дивно је када ти наши бисери добију прилику да их упознамо и да схватимо сву њихову умешност и надареност. Хвала Вам што дајете прилику и њима да се искажу и нама да их упознамо и да у свему изузетном што раде уживамо. - Нинослава Тошић, професор књижевности у Техничкој школи у Пироту, 29. октобар 2007.

Хвала вам на емисијама после којих се јако лепо осећам. Жао ми је што сте једини новинар који стално проналази позитивне приче и личности и даје наду људима. Било би јако корисно да предајете на неком од новинарских факултета, јер студенти од вас треба да уче. Харизма коју ви поседујете заиста је задивљујућа, а мислим да је то харизма вође. Једина моја замерка је избор намештаја, који је, за разлику од вас, толико леден и нестваран да изазива језу. Остајем у нади да ће ово друштво увидети да вас треба максимално "искористити" као узор у новинарству и почети да школује праве новинаре. - Весна Пејовић, Врбас, 29. октобар 2007.
 
Хвала на дивном програму! Интересантни гости! Интересантни прилози! Гледам Вас кад год имам могућности. Гледала сам Вас и 14. октобра пред сам крај, кад је Ваш гост била дама са шеширима! Ја бих желела да знам да ли постоји шанса за нову репризу? - Зорица Линдмарк, Шведска, 29. октобар 2007. 

Гледам вас од прве епизоде и могу вам рећи да сте ме више пута довели до суза, а и до смеха. Бавите се веома битним темама, које, ја мислим, свако занемарује. Хтела бих да вам се захвалим што уносите бар мало позитивне енергије у ову замљу! Хвала вам! - Милица Станојковић, Београд, 28. октобар 2007.

Испред клуба Мајкла Џексона, захваљујем Вам се на заиста освјежавајућем тексту о Рушки Бергман и њеном раду са Мајклом Џексоном. Велики поздрав за Вас и госпођицу Бергман! - Ненад Лиздек, Пале, БиХ, 26. октобар 2007.

Госпођо Миро, ви сте краљица. Ја се вама дивим и волела бих да постанем новинарка као што сте ви. Вашу емисију пратим редовно и највећи аплауз за њу: јако је занимљива и помаже у образовању нама млађима. Ја имам само 14 година и не разумем се баш у компјутере. Желим вам још више успеха и нова познанства са холивудским звездама, а волела бих да направите интервју са Робертом де Ниром - Јована Плавшић, Бачка Паланка, 21. октобар 2007.

Ваша прича је једна од ретких са радија коју сам запамтио и коју држим у глави скоро 16-17 година. Једно врло мудро запажање којег се овде, нажалост, нико не придржава. Да су вас слушали и послушали, мислим да је много тога могло да буде другачије. - Иван Лазаревић, Београд, 17. октобар 2007.

Само хоћу да изразим своје дивљење вашем раду и вашем људском ангажману. Посебно волим ваше интервјуе, у којима сте увек директни, али и максимално добронамерни према саговорнику. Мало је оних који умеју на такав начин да разговарају. Желим вам све најбоље и жељно ишчекујем ваше нове подухвате. Срдачан поздрав - Јован Ђорђевић, Триполи, Либија, 15. октобар 2007

I would like to congratulate you to your very interesting programs on the satelite RTV 1 za inostranstvo channel. I often watch your programs on the weekends and I always enjoy them very much. It is not because I am Polish, which corresponds so well with your family name, but due to an evident artistic craziness of your programs, in the best sense of the word. Hvala Vam puno. Best regards - Teresa Kowalska, Katowice, Poland, 14. октобар 2007.

Велико ми  је задовољство да Вам се јавим, па макар и mail-ом. Жeлим овим путем да Вам упутим све могуће комплименте за емисије које су несумњиво без конкуренције. Иако ја имам свега 25 година, одувек сам волела Ваше емисије. Желим Вам пуно успеха у даљем раду и да још дуго, дуго радите и поклањате нам ексклузивне емисије – Катарина, Нови Сад, 7. октобар 2007.

Морам да искажем своје дивљење вашем професионализму. Гледајући Ваше емисије, ми имамо (можда илузију) да ствари које нас окружују можемо мењати уз Вашу помоћ - Душица Ђуровић, Београд, 3. октобар 2007.

Шта рећи за вас него само речи хвале, све је сувишно! Ја сам 1968. годиште. Гледам вас и слушам одавно, од малих ногу, а сада сам бака једном двогодишњем дечаку коме је сутра рођендан. Само наставите тако, срдачан поздрав из још сунчаног Краљева! - Жаклина Весковић, Краљево, 26. септембар 2007.

Најбоља сте новинарка, емисије су стварно све изврсне захваљујући Вама. Гледам Вас сваке недеље и само могу рећи да наставите тако и надаље - Љубица Вучинић, Моравице, Горски котар, Хрватска, 23. септембар 2007.

Велики поздрав шаљем Вам из малог града у БИХ, одакле Вас гледам на РТС и схватам каква жена желим бити једног дана. Емисија је одлична јер одише Вашим духом, самосвијешћу и јасним порукама гледаоцима сваке доби. Дивим Вам се и треба да радите још много година јер сте квалитет (ако се тако може описати човјек), а прави људи ће то увијек препознати. Критике заиста немам, а иначе их радо дајем и себи и другима - Драгана Јелача, Нови Град, РС, 23. септембар 2007.

Верујем да пратите спортска дешавања последња три дана у нашој земљи! Зар није дивно бити део једне тако успешне и талентоване нације, а још више од тог талента, бити добар човек, бити примеран противник! Владе Дивац, огромни меца - добрица који нам је синоћ приредио један фантастични хуманитарни спектакл, и наша дивна мала беба, 20 спортских, упорних и учтивих годиница у нашем Нолету! Јединствени смо и непревазиђени, првенствено као хришћани, Богом и љубављу вођени, несебични, а онда и талентовани! Јако сам срећна зато што имамо још увек такав квалитет моћних, великих, значајних и у души и срцу добрих људи! Дивно је било пратити јуче дубл и бити део те јединствене енергије читаве једне мало чудне нације! Хвала Вам још једном за време којим сте ми даровали - Светлана Трифуновић, 23. септембар 2007.

Ја сам студент који борави у САД од 2005. године. У току протекле две и по године имао сам прилике не само да се упознам него и да дубље завирим у тајна друштва као што су језуити, масони итд. Док сам био код брата у посети на Аљасци 2005, упознао сам једну госпођу (пријатељицу мога брата) која нам је рекла да је тек после смрти свог мужа сазнала да је био масон откривши книгу "Morals and Dogma" (Albert Pike). Такође, открили смо да се исти наслов може наћи било где на интернету, али не са истим садржајем. Читајући књигу, дошли смо до очигледног закључка да масони желе да презентују другачију слику у јавности од оне која постоји у стварности (тајности). Велика већина масона и сама не зна да масони већег степена (30-33) у ствари обожавају сатану. Звучи невероватно, али књига све открива. Та иста госпођа ми је рекла да књига коју је нашла није доступна јавности и да је њен муж требало да је врати непосредно пре смрти. Зашто није? Не зна се. Као што и сами вероватно знате, да би неко постао масон, мора бити одабран. У току живота масони напредују додајући својој титули више степена. Само они који дођу до 30-32 степена знају тајне масонерије и учествују у обожавању сатане. Највиши степен је 32, а 33 је почасни. Такође сам дошао у контакт са предавањима једног еминентног професора др Волтера Веита, који је путовао свуда по свету и истражио многа тајна друштва као што су масони - Александар Поповски, САД, 9. септембар 2007.

Веома ми се свиђа емисија. Свака част - Ранок Мијат, Нови Бановци, 9. септембар 2007.

Поштована Миро, не знам где си тренутно сада, али управо сам одгледао твоју емисију "Ризик љубави". Када када си је урадила, ја сам био клинац, али гледајући је са ове временске дистанце, мислим да је емисија савршена! -  Александар Јосиповић, 28. август 2007.

Ваше емисије су сјајне! Репер по коме ја судим је моја мајка, која не пропушта ниједну Вашу емисију. Оно што се мени свиђа јесте начин на који поступате са гостима ("вербална мачета"), Ви користите "народни језик" и имам утисак да можемо у сваком тренутку да Вам се обратимо ако имамо проблем, јер сте Ви на нашој страни! Молим Вас да останете такви и да правите још емисија као што су оне из циклуса "Ексклузивно" јер су врло корисне за сазнавање лепих ствари Србије! - Селма и Драган Јеротијевић, 17. јул 2007.  

Пре свега желим да вам честитам на још једној успешно завршеној телевизијској сезони. Ви сте најбољи, тако да вам нећу пожелети да будете још бољи, јер се налазите на самом врху. - Бобан Каровић, Врњачка Бања, 10. јул 2007.

Finally I had a chance to see this in peace. What a great job! You make me look and sound much more together than I really am! Thank you so much, for me, my husband, and, of course, all our dogs and cats. BTW, three of our dogs have gone to the EU for adoption, including Chatchka and Buster, and a new one has arrived. Skipper the cat now has his own home behind Pink, and we have 4 new kittens rescued from the kafeleria... Again, special thanks for making me look so good! - Cathrine Lowther, супруга амбасадора Канаде, која лечи животиње и удомљава их у резиденцији у Београду,  7. јул 2007.

Пре свега желим да вам упутим велики и срдачан поздрав. Још као девојчица дивила сам се вашим емисијама и начину на који се бавите својим послом. Верујем да свакодневно слушате овакве похвале, али ја само желим да искажем дивљење вашој личности и позитивизму. Ја нисам у вашој бранши, али мој сте идол. Слажем се да ниједна животна прича није занемарујућа, свачији живот има тежину, ја бих о свом могла роман исписати, али пуно је тешких прича у нашем друштву, тако да сматрам да је то кап у мору. Желим вам свако добро, здравља и среће и знајте да вас обожавам и сматрам другом мајком, иако вас знам само из медија. Хвала - Слађана Јовић, Београд, Хиландарска 38, 7. јул 2007.

Одавно имам жељу да Вам напишем један мејл и захвалим се на јединој емисији која сваке недеље мој живот чини богатијим за много информација које утичу на моје образовање, погледе на свет. Ваш истраживачки рад ме фасцинира. Ја сам студент завршне године социологије и много тога сам научила од Вас. Хвала Вам. Срдачно Вам нудим своју помоћ, јер било који рад за Вас могу схватити као Божији благослов. Примите велики поздрав и да нек Вам Бог подари здравља и да нас још дуго учите и упућујете у мале али битне ствари које наш живот чине лепим, али понекад и ружним. Хвала! - Оливера Чупарић, Параћин, 6. јул 2007.

Годинама се дивим, уживам или секирам, смејем се, радујем и подржавам... гледајући и слушајући Ваше прилоге. Боже, где све нисте били, шта све нисте видели, доживели! С ким се све нисте срели, с ким разговарали и дружили. Кога открили, охрабрили, обрадовали, кога с осмехом уза зид притерали... Од прилике до прилике - и строги и топли, пуни захтева или разумевања, једнако у ромском насељу, некој резиденцији, на Менхетну или у Холивуду. Жалосна сам што Вам ништа ново нећу рећи - толико је писано и речено о Вашем знању и умећу, креативности и духовитости, шеретлуку и, надасве, о професионалном ауторитету. О свему због чега Вас цени свет, због чега су Ваше емисије празник, због чега једва чекам да чујем шпицу и угледам она врата света која сте нам отворили, да прочитам Ваше име и препознам рукопис. Сваки пут остајем искрено запитана како у једну људску посуду, која се зове глава, може стати толико узбудљивих искустава и сазнања, борбе, успеха, емоција? Све то у само један живот. Једиствен као Ваш. Са искреним дивљењем и недоумицом поводом тога како излазите на крај с толиким богатством свега онога што Ви јесте - Милан Сурјановић, 1. јул 2007.

Да, лепо се сећам једног недељног поподнева када сам на ТВ-у чула ваше речи: "све је могуће ако у то верујемо". У себи сам помислила "Америка" и насмејала се сама себи јер је деловало као сан... Али сада сам овде у Бурлингтону, држави Вермонт, коначно у далекој Америци. Готово два месеца сам овде и јако ми је лепо. И све ми и даље изгледа као сан, али ја заправо живим. Хвала вам што постојите! - Марија Попорановић, Бурлингтон, САД, 29. јун 2007.

Када нам је асистент најавио Ваше гостовање на следећем предавању, могу Вам рећи да је настала поприлична еуфорија на Факултету политичких наука. У крцатој слушаоници ћутали смо и гутали сваку Вашу реч и мислим да је већина колега после тог предавања стекла беспрекорно чисту, реалну слику о новинарству. Том приликом сам Вас питала - будући да је за мене новинарство, одмах иза породице, највеца жеља, љубав, приоритет, циљ - да ли је могуће бити баш успешан на оба ова поља и како Ви постижете да будете истовремено и баш успешан новинар и мајка и супруга и бака. Рекли сте ми само: "Лако!" Још увек се питам како. Поготово сада када сам се, на трећој години студија, осмелила да постанем и мајка. Улога је дивна, али истовремено играм и редовног студента, добру супругу и какву-такву домаћицу, а највероватније ћу ускоро морати и да потражим посао. Ових дана спремам важан испит, а истовремено Јани покушавам да скинем високу температуру, док је у паузама мучења са топломером учим да каже "мама". Запитала сам се да ли ћу у будућности отићи на дуго заказиван интервју иако ми се ћерка у међувремену разболела? Да ли ће ме и поред добро одрађеног посла и још бољег хонорара мучити савест лоше мајке? Због свега тога Вама и сличнима изражавам дубоко поштовање и дивљење са жељом, нескромном - признајем, да једном будем у прилици да учим од Вас, као шегрт или асистент широког спектра, или кафе куварица, небитно... И док Ви пијете кафу, ја ћу пити новинарство, а једнога дана бићу... е, нећу о томе. Скидам капу - Драгана Радосављевић, Београд, 28. јун 2007.

Желим да Вам честитам на фантастичним емисијама! Пратим Вас већ неколико година (пратио бих вас ја и раније него сам био много мали за такву врсту програма, мада сам и сада млад, још немам ни 18 година) и оно што Ви радите је заиста фасцинантно. Дивим се Вашем умећу, броју људи које познајете и који Вас цене. Само напред - Стефан Јовановић, Ниш, 18. јун 2007.

Одушевљен сам вашом емисијом. Данас сам је први пут гледао и вјерујте да сам се искрено одушевио. Толико од мене и опет хвала за све што радите у корист народа. - Аднан Месић , БиХ, 17. јун 2007.

Желим да Вам изразим дубоко поштовање и дивљење и да Вам пожелим пре свега много здравља и успеха како у професионалном раду, тако и у приватном животу. Ви сте изузетна жена којој се неизмерно дивим. Зрачите топлином и позитивном енергијом, што је данас ретко. Ја немам Вашу свестраност и истрајност, па утолико више уживам у емисијама које водите. Тешко се преживљава и Ваше емисије ми говоре да још има племенитих и истрајних жена као што сте Ви. То ми даје подстицај да истрајем и помогнем другима око себе.  Наставите тако и даље да нас задивљујете актуелностима и емисијама које не пропуштам. Са дубоким поштовањем и дивљењем вашој личности - Драгица Ђурић, 17. јун 2007.

Оно што Вам прво морам рећи јесте да сам одушевљен Вама као личношћу, а затим и оним што радите. Нисам сигуран да на нашим телевизијама постоји још неки сат времена у коме се објављују тако здрави ставови као у Вашој емисији. Да, толико здрави ставови, а опет толико савремени. Оно што посебно очарава јесте хуманост која се провлачи кроз сваки минут Ваше емисије. Морам да кажем да је Ваша емисија за мене јако велика инспирација. Она ме подстиче да урадим нешто оригинално, модерно, нешто што има превелику емоцију и тера ме да се у свом раду бавим јако позитивним размишљањем, баш онако како Ви то представљате у својој емисији. Такође Вам се дивим на невероватно великом кругу људи које познајете и темама које покрећете. Дивим се и помоћи коју несебично делите свим људима којима је потрага за правим вредностима неопходна. Можда је то чак и једина емисија која поставља здраве, једноставне и праве вредности у овом свету, који се стрмоглаво спушта испод свих нивоа. Јако волим што представљате углавном људе из Србије, јер и ја, као и Ви, верујем да у Србији постоји толико дивних и паметних људи који су вредни представљања. На крају, желим да Вам се захвалим на ономе што нам пружате у својим емисијама. Такође Вам желим да само наставите путем којим сте кренули, јер Ви то радите феноменално, нарочито откако су Вам емисије значајно добиле на свежини и сензуалности. Све најбоље у даљем раду! - Жарко Јовић, 10. јун 2007.

Уживам гледајући вашу емисију. Верујте, док су се други занимали емисијама о тинејџерима и њиховим проблемима, ја сам поносно упијала сваки ваш прилог, спремљен са толико професионализма, који се ретко може наћи на овим просторима... Наставите, јер нам дајете веру у ново сутра и бољу будућност. - Сандра Сејдић, Јагодина, 7. јун 2007.

Моја мама је ваш велики фан тако да и ја понекад погледам ваше емисије и генерално имам утисак да сте уложили много енергије у свој рад. Имате ексклузивне госте, али некада заиста претерате са бројем гостију, тако да често остану недоречени, а штета је да такви људи не кажу и нешто више. Комплименти за ваш ентузијазам и квалитет емисија, али молим вас да промените онај намештај, заиста ружно изгледа - Јелена Антић, Београд, 3. јун 2007.

Изражавам најдубље дивљење, према жени или професији, сасвим је свеједно. Гледала сам Вас као дете, а и сада, редовно, као мајка седморо деце. Потпуно је излишно говорити о нечему ексклузивном што сте урадили, јер је Ваш рад тотална ексклузива. Захваљујем Вам се што сте све ове године, деценије, одржали новинарство - Саша Томић, Пожаревац, 3. јун 2007.

Написати Вама поруку?! Просто сам осјетила једну нелагодност, јер моју поруку ће читати новинар свјетског гласа. Наравно, има мјеста и за радост коју писање поруке Вама причињава. Гледајући и слушајући Ваше ем