Poslednji kabare u Parizu – 5. januar 2008.

 30.12.2007
Autor: Mira Adanja-Polak

Subota, 14:15, Prvi program RTS-a

Kabarei u Parizu polako nestaju, ali jedan, na Monmartru, opstaje. Njegov zaštitni znak je Mišu (Mishu), koji je uvek u plavom odelu sa velikim naočarima koje mu pokrivaju veći deo lica. Mnogo se smeje. Svi ga već  dugo vide kao nacionalno dobro. Dodeljena mu je i Legija časti za ono što je učinio za siromašne.

Kabare nosi njegovo ime i nalazi se u strmoj uličici Monmartra. Prostor je mali i skučen da jedva možete da se okrenete, sednete ili stojite, ali je zato ovo mesto decenijama puno, a ulaz negde oko ponoći morate obezbediti unapred.

Mišua sam tražila godinama, ali van scene ga je bilo nemoguće nagovoriti na bilo kakav intervju. Konačno, on je pred kamerama i moj je domaćin. Pokazuje mi svoje malo carstvo.

U kabareu nastupaju „transformersi“ – tako sebe nazivaju. Ne kažu za sebe da su transvestiti, iako muškarci na sceni nose ženske haljine imitirajući poznate zvezde šou-biznisa. Pred nama su Dalila, Brižit Bardo, Tina Tarner, Šer.

Gosti dobijaju i večeru, stisnuti jedni uz druge, i otvorenih usta posmatraju verovatno poslednji kabare ove vrste u svetu. Učesnici ovog spektakla nisu više mladi. U sat i po spektakla presvlače se u različite likove, pevaju, igraju, služe goste, peru sudove i zasmejavaju posetioce. Nakon predstave, sve pospreme i isprate goste, a tek pred jutro odlaze svojim kućama.

Ostavite komentar

Error! This email is not valid.