Vaša pisma

Nakon svake emisije postoje reakcije. One dolaze u vidu telefonskih poziva, gde su gledaoci zainteresovani sa neki podatak ili informaciju u vezi s emitovanim sadržajem. Postoje i pisma gledalaca, kao odjek emitovanog programa, koji se javljaju elektronskom poštom.  Gledaoci su najvažniji deo mog rada u programu i njihova mišljenja i sugestije stvaraju program koji gledate. Napišite mi i vi svoje sugestije i kritike - Mira Adanja-Polak

Izdvajamo samo neka od mnogobrojnih pisama:

U Beogradu sam već 25 godina i kad sam prvi put gledala Vašu emisiju, postali ste moj idol. Obično je mladima idol neki glumac ili pevač, a ja sam poželela da imam ćerku kao što ste Vi, sa puno pouzdanja, smelosti i mudru na svakom koraku. Majka sam troje dece koja kad počne Vaša emisija, u glas viču: “Nemoj da propustiš da gledaš prijateljicu”. Veliki pozdrav -  Vesna Božović, Beograd, 14. avgust 2008.

Malo je reći da sam fascinirana Vašim emisijama, još više fascinirana Vama kao ličnošću. – Vukica Mitić, Beograd, 31. jul 2008.

Hvala vam za sve emisije koje sam sa radošću gledala i u njima uživala. Volela bih da su vam emisije duže, jer sam u svakoj od njih nešto naučila i našla utehu u vašim dobronamernim savetima. Puno Vas pozdravljam i želim puno uspeha u daljem radu. - Desanka Ružić, Pančevo, 20. jul 2008.      

Oduvek me fascinirao vaš stil, način na koji radite svoj posao, entuzijazam i energija koju ulažete. Za primer je svaki vaš intervju, vaša pojava i odnos prema gostu. Jednostavno ste me oduvek impresionirali - Goce Despotovski, Skoplje, Makedonija, 12. jul 2008.       

Zahvaljujem se na izuzetno afirmativnom prilogu u vezi sa izložbom "Narodno graditeljstvo - spomenik kulture danas" na Savskom šetalištu na Kalemegdanu, jer je svako pojavljivanje u Vašoj emisiji privilegija koja nesumnjivo podiže nivo onoga o čemu izveštavate. S poštovanjem - Nada Živković, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, 8. jul 2008.

Ovu priliku koristim da izrazim svoj lični stav o vašem radu, s obzirom na to da dugi niz godina pratim vas i vaš rad na polju novinarstva. Mislim da ste jedna od retkih, ako ne i jedina osoba, koja svoj posao obavlja na profesionalan način, vrlo objektivno i vaši intervjui uvek su zanimljivi i u svakom probude interesovanja za neka dalja istraživanja i učenja. Mnoga mesta sam najpre otkrila preko Vas, a posle sam imala i sama prilike da neka obiđem, što u Evropi, što u Americi. Vaše priče uvek uspeju da povuku na neka nova mesta i želim vam da to i dalje činite, kako za mene, tako i za sve one koji to isto misle i osećaju, ali neće naći vremena da vam se jave. Vi ste sposobna žena sa neiscrpnom energijom koju nesebično delite sa nama. Zato vam veliko hvala i puno volje i želje za rad sa nekim novim ljudima, koji čekaju na vas - Sanja Rastović, Sombor, 8. jul 2008.

Ponovo sam se oduševio temama koje ste prikazali u svojoj TV emisiji. Veoma su delovale na mene, kao gledaoca, sve te raznovrsne istinitosti o mladim talentima iz Srbije i njihovim načinima da se izbore za bolju budućnost. Zaista nisam uvek u prilici da u vreme emitovanja Vaših emisija budem u mogućnosti da ih gledam, pa sam evo danas odlučio da u kompjuteru memorišem RTS TV link, preko kog ću moći ubuduće, nadam se, da pogledam Vaše emisije preko interneta u vreme kada to meni bude odgovaralo. Lep pozdrav - grof Tom McBAYIC, Keln i Beograd, 7. jul 2008.

I ove, kao i prethodne godine, želim da Vam uputim sve čestitke na još jednoj uspešno završenoj sezoni. Bilo je zaista odličnih emisija, dobrih sagovornika, nezaboravnih snimaka iz sveta. Emisije "Ekskluzivno" nadmašile su sve dosadašnje, neke su emitovane u pravo vreme. Ko je želeo, dosta toga je mogao da nauči. Eksluzivni intervju sa gospođom Bajloni na mene je ostavio najjači utisak. Kažu, uvek treba nadmašivati samog sebe. Stoga Vam ja želim da u sledećoj sezoni to i učinite, ako je to moguće, jer Vi ste odavno postigli ono o čemu drugi mogu samo da razmišljaju - Boban, 7. jul 2008.

Često gledam Vašu emisiju, i svaki put se sve više i više oduševljavam. Vaša emisija me fascinira i ulepšava mi dan. Voleo bih i da svakim danom idu Vaše emisije i nikada ne bi bilo dosadno gledati ih. Veliki pozdrav, mnogo zdravlja od Gospoda i još mnoga lepih emisija - Vlada Vuković, Knjaževac, 7. jul 2008.

Drago mi je što postoji takva osoba kao što ste Vi, mislim da ste jedindtveni. Ne gledam redovno Vaše emisije, ali kada ih gledam, to radim sa velikim uživanjem. Želim Vam svako dobro i puno sreće u životu - Daca, Rusko Selo, 7. jul 2008.

S nestrpljenjem očekujem svaku Vašu emisiju i gledam je sa velikim interesovanjem. Divim se Vašem novinarskom umjeću i znanju stranih jezika. U Vašim emisijama je sve dobro, ali najviše volim Vaša putovanja i razgovore sa mladim uspješnim ljudima. Mnogo vas voli i pozdravlja – Zorica, 6. jul 2008.

Gledajući Vašu poslednju emisiju, dve rečenice odjeknule su u meni: "Umetnicima je tako teško da se probiju" i "Teško je ne pripadati nigde" - Milena Tomašević, 5. jul 2008.

Posle odgledane svake Vaše emisije, ja sam pod utiskom. Osećam da zaslužujete baš i ovo moje pismo u kojem Vam opet kažem da Vi pravite razliku i ostavljate trag, ne samo u ovom vremenu u kojem smo trenutno već trag koji će postojati sve dok bude bilo ove naše planete. Hvala Vam na trudu i radu - Vesna Novičić, Smederevska Palanka, 5. jul 2008.

Divim se vašoj energiji, upornosti, rezultatima vašeg rada. Kad mi je teško, kad posustanem, pomisao na vašu snagu i optimizam me hrabre - Dubravka, Smederevo, 5. jul 2008.

Cenim i poštujem vaš doprinos našem novinarstvu. Blago nama sa vama – prof. Radmila Radovanović, Pančevo, 5. jul 2008.

Vi jedini privlačite pažnju svim gledaocima emisijom i temama. Drago mi je što nakon toliko godina mogu opet da Vas vidim na malim ekranima. Želim Vam puno uspjeha u životu i radu. Srdačan pozdrav iz tople Makedonije - Igor Jovanovski, 29. jun 2008.

Nekako se uvek nađem pored TV-a kad idu Tvoje emisije, tako da mogu reći da prilično redovno pratim Tvoj rad i tu imam samo reči hvale i divljenja. Neka Te Bog poživi i da nam još dugo praviš omiljene emisije. Hvala Ti beskrajno za veliku pomoć koju si pružila mnogima i želim Ti veliki uspeh u daljem radu. Tvoj odani poštovalac – Slobodan Petković, Cirih, 28. jun 2008.

Još pre izvesnog vremena počeh gledati Vašu emisiju. Ja sam tinejdžer i emisije tog tipa me uopšte ne privlače, ali, eto, Vaša je nekako uspela. Može se reći da mi se sviđate kao novinar - Una, 23. jun 2008.

Nedavno sam Vam pisao o problemu hepatitisa C u Srbiji i u svetu, kao i o odnosu našeg društva prema obolelima, među kojima sam i ja. Hvala Vam veliko što ste u emisiji odvojili vremena da ukažete javnosti na bolest 21. veka. Nama obolelima je mnogo značilo to što ste uradili, jer je to bio najduži prilog o ovoj opakoj bolesti na našim medijima. Puno Vam hvala i budite dobro. Želim Vam sve najlepše - Nikola Paunović, Užice, 23. jun 2008.

Vi ste neverovatna žena, a činjenica da ste svesni svoje energije i to što je koristite u dobre svrhe čini Vas zaista posebnom. Za Vas znam odavno, ali redovno pratim Vaše emisije na RTS-u od prošle godine i svaki put osetim neverovatnu radost što u našoj zemlji postoji osoba kao što ste Vi. Znate šta želite i sve što uradite ne može da bude loše jer bez straha idete u pravcu onoga što osećate, pa je samim tim sve što Vi stvorite ono pravo, iskreno, suština, jer iskreno verujete u sve što radite. Motivišete ljude da čine dobra dela. Hvala Vam što postojite kao primer koji vredi poštovati. Želim Vam sve najbolje jer to zaista zaslužujete. Uživam dok Vas slušam i želim Vam sreću i zdravlje. Hvala Vam – Vesna Novičić, Smederevska Palanka, 14. jun 2008.

Draga mnogo i odavno poštovana Miro, još uvek imam suze u očima i radost u srcu zbog prvenstveno Vašeg uspeha da mladi slepi čovek i njegova izmučena majka konačno dobiju krov nad glavom. Želim im mnogo lepih trenutaka u toku života. Time se potvrđuje da u ovom svetu ima još mnogo, mnogo ljudi koji imaju dušu. Pozdravljam Vas, želim Vam dobro zdravlje i životnu radost – dr Radmila D. Odalović, specijalista pulmolog u penziji, Beograd, 7. jun 2008.

Moja je jedina želja da vam izrazim duboko divljenje za vašu požrtvovanost, humanost i čini mi se nesebičnu ljubav prema ostatku sveta. Danas sam čula u vašoj emisiji da ste nekada bili stjuardesa i još ste mi draži zbog toga, jer sam i ja svoju karijeru stjuardese prekinula pre godinu dana, doduše, brodske stjuardese. Veliki pozdrav - Danijela Bizić, Pančevo, 7. jun 2008.

Dugo, dugo hoću da Vam pišem da ste divni, pozitivni, hrabri, čvrsto na zemlji i da iz Vaše emisije akumuliram pozitivnu energiju. Ukoliko Vam znači, imate moju podršku u svemu što radite – Aleksandra Lazarević, Bijeljina, RS, BiH, 7. jun 2008.

Želim da vam iskažem divljenje. Vaš rad i teme koje obrađujete za mene su one prave i osećam njihovu mističnost. To je ono što sam uvek želela. Puno vas poštujem – Ljiljana Medić, Srbobran, Vojvodina, 6. jun 2008.

Profesionalizam se sve ređe sreće u današnje vreme, ali to se svakako ne odnosi na Vas. Hvala Vam za svako ulepšano subotnje popodne – Marina Velikić,  Krnješevci, 1. jun 2008.

Hvala Vam u ime svih umetnika koji su morali da napuste zemlju na Vašim odličnim emisijama! One jedine čuvaju kulturni duh Srbije. S poštovanjem - akademski slikar Goran V. Stojiljković, Portoheli, Grčka, 30. maj 2008.

Hoću da vam kažem da zovem ličnom srećom to što živim u vreme kada pada vaš rad i delovanje na RTS-u. Vaši prilozi i akcije su tim pre vredniji što dolaze od osobe koja je moj, srpski narod, njegovu kulturu, mane i nedostatke, prihvatila i pored toga što vodi poreklo iz drugog, jedinstvenog naroda na ovom svetu - Želimir Branović, Beograd, 10. maj 2008.

Sretna sam što postoji osoba kao što ste vi. Prilozi o Japanu me dovedu do suza, jer mi je životna želja da doživim makar i deo koji ste vi doživeli tamo. Svaka vaša emisija me uvek potrese, jer vam se divim, dobijete ono što i tražite od gostiju. Puno sreće u radu, a i zdravlja, želi vam vaša verna gledateljka - Lidija Ambrišak, Petrovaradin, 27. april 2008..

Hvala za prijatne trenutke provedene uz Vašu emisiju. Smireno, kulturno, kompletno, odlično. Mnogima biste mogli vodoti tečaj, prvo lepog ponašanja i kulture vođenja emisije, oblačenja i držanja pred kamerom, izgovora i akcentiranja reči - Stevo Šukunda, Koper, 22. april 2008.

Kao i uvek, sa neverovatnom lakoćom izražavanja i zadovoljnim osmehom na licu završavate svaku do srži interesantnu emisiju. Upravo sam odgledala reprizu vaše emisije i još jednom kažem: "Bravo" Kao, nadam se, budući student novinarstva - želim da na pitanje ko mi je uzor izgovorim vaše ime. - Maja Nenezić, Niš, 14. april 2008.

Poštovana Miro, pozdravljam Vas i Vašu emisiju sa fenomenalnim prilozima i još boljim autorom i voditeljem. Oduševljava me Vaš pristup; na izuzetno kulturan način pokušavate da dobijete i izvučete svaku informaciju za gledaoce. Što se tiče Vašeg priloga o antikvarnicama, naš odgovor na Vaše pitanje o neobičnom predmetu glasi: to je štap za kačenje i skidanje slika sa zida, ili eventualno za visoko okačene predmete, aufingere i sl. Veliki pozdrav - Ivana Lepojević, Beograd, 7. april 2008.

Gledala sam Vašu emisiju u subotu 1. marta 2008, gde mi se dopao Vaš intervju, kao i Vaša gošća. Nisam ranije pratila Vaše emisije, ali od sada sigurno hoću. Trebalo bi da imamo više takvih novinara kao što ste Vi i Vaša sagovornica iz prethodne emisije. Oduševila me je priča gošće, ali smatram da i Vi imate interesantnu priču iz svog života i posla. Neki dobar novinar sa Vama treba da napravi takav intervju. Smatram da bi ta emisija bila jednako ineresantna. Ja Vas se sećam od emisija "Beogradska hronika". Prošli ste mnogo, uradili dosta emisija, obišli puno zemalja, upoznali različite ljude. - Vesna Lazović, Beograd, 4. mart 2008.

Pre svega želim da pohvalim vaš rad, jer je u našoj zemlji malo profesionalaca kao što ste vi. Pratim vaše emisije kada mi obaveze prema školi to dozvole, i mislim da samo vaše emisije mogu da pomognu čoveku da prebrodi brodolom u životu. Doskora nisam znao da se bavite i humanitarnim radom, što me je jako obradovalo. Već duže vreme razmišljam da u svom gradu sprovedem neku humanitarnu akciju. Nažalost, to nije moguće. O tome razmišljamo moja drugarica i ja, ali ne nailazimo na podršku. Kao budući student biologije u Beogradu, planiram da osnujem humanitarnu organizaciju. Ovom porukom želim da vam poželim još uspeha u radu - s poštovanjem, Miloš Savić, Vrnjačka Banja, 28. februar 2008.

Gledala sam puno puta vašu emisiju i oduševljena sam. Želela bih da kažem da je emisija o Nemanji Stamboliji bila veoma lepa, iako potresna. Kao i što slutite, njegova smrt je šokirala naš grad. I danas ga se mnogi sete uz njegove omiljene pesme, filmove, rečenice. Lično ga nisam dovoljno poznavala, ali znam jedno: on je bio dobar čovek, koji je krivicom bezdušnika izgubio svoj život, tek kad ga je počeo stvarati. Danas mu je rođendan... Htela sam reći da ste tom emisijom na dobar način pomogli mnogima i upozorili na takva ponašanja koja su Nemanju odvela u smrt. Ovde u Apatinu se u poslednje vreme desilo puno toga lošeg, od dečije pornografije do saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodima. Molim vas da podsetite javnost da takva razuzdana ponašanja nikome ne čine dobro, naprotiv. Iako sam mlada, tek tinejdžerka, ne podnosim nepravdu i bol drugih. Volela bih da i ja na neki način mogu pomoći, ali nisam sigurna da li je to moguće. Niko ne zna kako je zapravo ovde ljudima i deci. Osude se nepravedno nižu. Moja želja je da budem novinarka. Kad bi neko dozvolio da slobodno nešto napišem, pisala bih o svojim sugrađanima i vršnjacima koje "prozivaju" po novinama, podsetila bih ljude na to koliko je težak život pojedinaca i zašto omladina čini stvari koje škode. - Nataša Kondić, Apatin, 27. februar 2008.

Želim da Vam čestitam na sizifovskoj upornosti i donžuanskoj istrajnosti. Svakako da se između Vašeg imena i ekskluzivnosti može povući znak jednakosti. Toliko dobrih priloga koncentrisanih u sat vremana, Vi oslobođeni svake novinarske i ljudske sujete, gotovo štreberski pripremljeni za svakog sagovornika, pravi raritet na našoj televiziji. Svako dobro. Nadam se da ću Vas još dugo gledati i pratiti sve ono što možda nikada ne bih video, čuo, osetio da nije Vas - s poštovanjem, Dejan Trajković, Levosoje, Bujanovac, 19. februar 2008.

Poslije pet godina, ponovno gledam RTS i iznenađen sam da se niste nimalo promijenili u izgledu. - Jusuf Hećimović, Šibenik, Hrvatska, 16. februar 2008.

Bila je nedelja. Slušam vas i uživam. Moj suprug ulazi u sobu i želi da postavim sto za nedeljni ručak. Predlažem da to pomerimo posle emisije. Nije pristao. Isključujem TV. Moja porodica je bila zadovoljna, a da li sam i ja? - s poštovanjem, Božana Despotović, Beograd, 15. februar 2008.

Čestitam na uvek kvalitetnom radu! - Mirjana Gvozdenović, Beograd, 9. februar

Veliko je zadovoljstvo videti princa Mihaila Romanova, čoveka plemenite ne samo krvi nego i duha. Vi postavljate standard (etalon), bez kojeg bismo ostali uskraćeni. Čestitke!  - Nenad Perić, Beograd, 2. februar 2008.

Ja sam Jelena Jovanović, imam 26 godina i po struci sam diplomirani pravnik. U skladu sa konkursom za stipendije Vlade Maroka, objavljenom na sajtu Ministarstva prosvete, aplicirala sam za master studije (oblast - ljudska prava) na državnim univerzitetima u Maroku. Kompletnu dokumentaciju na francuskom jeziku podnela sam 30. jula Ministarstvu prosvete. Krajem septembra, kontaktirala sam više puta gđu Branku Zečević, zaposlenu u MP, kojoj sam lično predala kompletnu dokumentaciju. Posle svakog mog poziva, dobijala sam uvek istu informaciju - odgovora još uvek nema. Takođe mi je rečeno da je MP u kompletnoj proceduri samo poštar, tačnije, oni primaju dokumentaciju i prosleđuju je dalje Ministrastvu spoljnih poslova, a MSP Ambasadi Maroka, uz navođenje da se dešavalo da neke zemlje koje raspisuju konkurs za dodelu stipendija nikada ne dostave odgovor kandidatima. Zatražila sam odgovor preko Ambasade Maroka. Posle izvesnog vremena, Ambasada Maroka me je telefonskim putem obavestila da je razmatranje moje aplikacije u toku i da treba da budem strpljiva, jer je procedura dobijanja stipendije za master studije komplikovana. Kontaktirala sam gđu Veru Necevsku iz MSP koja je o svemu ovome obavestila Ambasadu Srbije u Rabatu (postoje pismeni izveštaji o svemu ovome u MSP). Ambasada Maroka mi je 23. novembra telefonskim putem saopštila da sam primljena na master studije iz željene oblasti na Pravnom fakultetu u Marakesu i da treba da sačekam pismenu potvrdu koju marokanska agencija (preko koje Vlada Maroka dodeljuje stipendije) treba da dostavi Ambasadi Maroka u Beogradu u roku od 7 dana. Ponovo si me kontaktirali 18. decembra i saopštili da je stigao poziv da se što pre pojavim u Marakesu na već pomenutom fakultetu radi predstavljanja. To je praktično značilo da ja nisam primljena na fakultet, već sam samo pozvana na razgovor na kome će biti odlučeno da li sam primljena ili ne. Niko mi ništa nije garantovao. Ako budem primljena, dobiću stipendiju i ostati, u suprotnom, moram se vratiti. S obzirom na činjenicu da sam to jako želela i dugo se borila za sve to, odlučila sam da rizikujem i otputujem u Marakes. Zbog novogodišnjih praznika, sve avionske karte po regularnoj ceni bile su rasprodate. Prvi termin za koji sam mogla da kupim kartu je bio 11. januar i o tome sam obavestila Ambasadu Maroka. Od njih sam dobila informaciju da je to prekasno i da ja moram da otputujem ranije. Ministar savetnik u Marokanskoj ambasadi je kontaktirao Fakultet u Marakesu i oni su mu saopštili da ja moram što hitnije da dođem, jer su predavanja na master studijama krenula 7. novembra. Mesecima ne dostavljuju odgovor, a onda odjednom ja moram što hitnije da stignem. Uz muke i sreću, uspela sam da kupim avionsku kartu za 31. decembar. Razgovor na fakultetu mi je bio zakazan za 2. januar. Nisam bila u mogućnosti da sama rezervišem hotel, ni preko turističkih agencija ni preko interneta, sve je bilo prebukirano. Gđa Vera Necevska je kontaktirala Ambasadu Srbije u Rabatu i zamolila ih da mi rezervišu neki pristojan hotel od 31. januara do 2. januara, što su i učinili. Podrazumevalo se da troškove hotela plaćam sama. Po dolasku na aerodrom u Marakesu, pasoška kontrola me je zadržala. Zbog činjenice da imam srpski pasoš, putujem sama i nemam rezervaciju hotela kod sebe, bili su ubeđeni da sam žrtva trgovine ljudima i bilo ih je jako teško ubediti u suprotno. Od stresa sam dobila visoku temperaturu. Jako iscrpljena, otišla sam 2. januara na fakultet. Razgovor je bio čista formalnost, posle pitanja zašto ljudska prava i zašto Maroko i mog odgovora, saopštili su mi da sam primljena, o čemu sam dobila i pismenu potvrdu. Od dekana sam zatražila pomoć oko smeštaja u studentski dom, na koji sam po raspisanom konkursu imala pravo. Kontaktirao je sve studentske domove u Marakesu i obavestio me da ni u jednom domu nema mesta za mene, sve je puno i da je trebalo da dođem dosta ranije. Smeštaj u domove vrši se do kraja oktobra. Ponudila sam se da platim sobu. Posle 10 minuta, pronađena mi je soba u najboljem studentskom domu po ceni od 100 evra mesečno (mesečna stipendija koju bih primala iznosi oko 75 evra mesečno). Pristala sam, platila sam sobu i uselila se u dom 3. januara. Tog popodneva kontaktirala sam gđu Ninu Veličkovic (sekretar Ambasade Srbije) da se raspitam u vezi sa obavezama oko dobijanja dozvole i stipendije. Saopštila mi je da treba 4. januara da dođem u Rabat u ambasadu, što sam i učinila. Sa sekretaricom naše ambasade otišla sam u marokansku agenciju, gde su mi saopštili da moja dozvola još nije spremna, da treba da dođem za nekoliko dana i da su oni o tome izvestili gđu Ninu. Takođe, u marokanskoj agenciji su mi postavili pitanje gde sam ja dosad i zašto nisam došla još u novembru. I ovaj uzaludni put u Rabat bio je o mom trošku. Vratila sam se u Marakes i 7. januara krenula na predavanja prema rasporedu koji mi je dao dekan. Za 10 dana nisam uspela da odslušam nijedno predavanje, niti da nađem ijednog profesora. Svi moji profesori bilisu odsutni svakog dana. Dekan i sekretar su me svakog dana ubeđivali da će sutradan sigurno biti predavanja. Na kraju se navodno ispostavilo da će predavanja početi tek 25. januara. S obzirom na činjenicu da ja nisam znala da li ću biti primljena ili ne, morala sam da kupim povratnu kartu, tako da sam imala let za Beograd 18. januara. Pokušala sam tu kartu da pomerim za kasniji datum, ali nije bilo moguće. Opet sam morala da biram. Imala sam opciju da mi propadne karte i ostanem da čekam da počnu predavanja na fakultetu na kome svi lažu, od studenata do dekana, ili da se vratim. O svemu što mi se događa obavestila sam ambasadora Srbije, koji nije pokazao da ga na bilo koji način zanima moja situacija. U takvim okolnostima, jedina odluka koju sam mogla da donesem jeste da se vratim u Beograd. S obzirom na to da je konkurs raspisan na osnovu međunarodnog sporazuma, smatram da nije smelo da se dogodi da budem prepuštena sama sebi i doživim sve ovo. Osnovni razlog zašto se vama obraćam leži u činjenici da ja želim da sprečim da se ovako nešto dogodi još nekome. Pokušavam da nađem način da sve one koji bi u budućnosti želeli da konkurišu za ovu stipendiju informišem da su sva konkursom garantovana prava kandidatu koji ispuni uslove i bude primljen - jedna velika laž. S poštovanjem - Jelena Jovanović, 27. januar 2008.

Iako veoma mali broj naših vršnjaka (tinejdžera) gleda Vašu emisiju, bar naših drugova i drugarica, mi redovno uživamo u jako zanimljivim intervjuima i pričama, a naročito smo oduševljene načinom na koji sve to interpretirate, veoma profesionalno, a dovoljno opušteno da Vas izdvoji od ostalih novinara. Samo tako nastavite. Veliki pozdrav - Jelena i Marija, 27. januar 2008.

Vi uvek gađate pravo u metu! Bravo! U opštoj euforiji oko danas završenog AO u tenisu, bilo je mnogo, mnogo priloga, emisija, divljenja, hvalospeva, a onda sam u jučerašnjem izdanju vaše emisije odgledao prilog o tome koji ste napravili. Kako uvek u jednom minutu sažmete srž stvari?! Iskreno divljenje i veliki pozdrav. - Vladimir, Beograd, 27. januar 2008.

Želim da Vam čestitam na odličnom dugogodišnjem radu i energiji koju ulažete u svoju emisiju. Imam 22 godine i nikako mi nije monotono gledati Vas. Posebno sam zadovoljan što Vaša emisija ne poznaje granice, kulturno motiviše i uliva nadu da će srpska društvena svest konačno dostići novi nivo. Želim da nastavite sa radom kao i do sada, ne posustajte i borite se. Zaista je šteta što takva blaga kao što ste Vi ne cenimo dovoljno, ali ste na pravom putu da nas naučite. Puno sreće u daljem radu, kao i u privatnom životu - Miloš, Kragujevac, 27. januar 2008.

Već duže vrijeme pratim vašu emisiju na RTS 1. Teme su raznovrsne i interesantne. - Nikola Kojić, Novi Sad, 27. januar 2008.

Trenutno sam osmi razred i sad je vreme kada treba odlučivati o daljem životu, tj. šta dalje upisati. Volela bih da budem kao vi, jer ste mi idol. Dok su moje drugarice gledale crtane filmove i razne španske i meksičke serije, ja sam vas gledala i veoma vam se divila. I dalje sanjam da budem makar mali deo kao vi - Marija Stojković, Paraćin, 27. januar 2008.

Želim da vam se zahvalim na emisijama posvećenim zdravlju. Zaista Je zdravlje najbitnije. Pozdrav - Ljilja Todorović, Beograd, 26. januar 2008.

To je ona

Novinarka kao stotinu drugih
ali nije baš tako
posebna je u mnogo čemu
ovako ili onako.

Nije baš zabavna
ali nekako pleni
ili se tako čini samo meni.

Ponekad zna i dosadna biti
a ipak njene emisije
ne mogu preskočiti.

Dok nas tako vodi
s kraja na kraj sveta
kad me nešto zainteresuje
i mislim da ću saznati više
Mira mi uskrati to
namjerno ili slučajno.

I biografija njena za mene je tajna
namjerno ili slučajno
sve je nekako drugačije
dosadna su često pitanja njena
na koje odgovore sama daje,
ali je zato čarobno prisna
pa zato nije obična.

Kao da je nečim očarana
njene emisije su ipak samo njena tajna.

Pjesma je posvećena Miri Adanji-Polak, želim joj sve uspjehe ovog sveta. Pozdrav - Nena Marijan, Island, 23. januar 2008.

Rado gledam vašu emisiju na satelitu. Emisija je i poučna i zanimljiva. Rado bih volio da posjetite i Hrvatsku, jer vrijeme je da i odavde poćmete obrađivati zanimljivosti. Pozdrav - Ivan Zec, Dubrovnik, 4. januar 2008.

Htela bih da pohvalim Vašu emisiju, ona je zaista poštovanja dostojna, puna je zanimljivih ljudi, informacija i iz nje se zaista puno može naučiti. Stvarno ste super, svaka Vam čast. Svaku Vašu emisiju jedva čekam, ali me ova poslednja i vizuelno oduševila, prvenstveno zbog slika u studiju koje ne samo da su mi se dopale već me oduševio i sam pogled na njih zbog toga što stvarno obožavam slikarstvo. Ne mogu da se krećem i obilazim   izložbe, a ne mogu ni da imam slike u svom stanu, te time osvežim svoj životni prostor. Dakle, hvala Vam za divnu i sadržajnu emisiju, kao i za predivan ambijent u studiju, koji, molim Vas, ukrasite predivnim slikama, te nam tako unesite bar malo boja u ionako sivu svakodnevnicu, moju i verovatno jo[ mnogih drugih. Divni ste - Tatjana Petrović,  Vlasotince, 21. novembar 2007.

Draga Miro, jedva čekam vašu emisiju, jer ona za mene predstavlja pravo osveženje. Samo tako nastavite, jer i dalje verujem da kvalitet uvek pobeđuje. Veliki pozdrav - Gordana Gavrilov, Novi Sad, 19. novembar 2007.

Draga Miro, verujem da dobijate puno mejlova u kojima Vas hvale. Ni moja poruka se neće razlikovati. Hvala Vam na neobičnim pričama koje gledamo u Vašim emisijama. Retke su osobe koje svoj posao obavljaju kao Vi. U mnoštvu svakakvih emisija koje gledamo, Vaše su zaista odmor i imaju neku ljudsku priču. Puno pozdrava i želim Vam uspeh koji Vas sigurno neće zaobići! - Jelena Milivojević, Smederevska Palanka, 19. novembar 2007.

Cenim Vaš rad i ono što postižete kao profesionalac. Ali pošto pripadam "mlađoj" generaciji, koja tek staje na svoje noge, zanima me tajna Vašeg uspeha. Zapravo, na koji način ste uspeli da dobijete tako atraktivne intervjue, da zavirite tamo gde niko ne može. Nekad nije dovoljno samo umeće, potrebno je i nešto drugo - Zoran Steki, Beograd, 18. novembar 2007. 

Moram da kažem da sam gledao vašu emisiju, kao i većina naših građana, jer je to jedina emisija koja nudi kvalitetan sadržaj i gledaoce čini edukovanijim i kvalitetnijim građanima. Veoma mi je drago što ste jedan deo emisije posvetili krađi dela vajarke Olge Jevrić, čime ste dali značajni doprinos našoj kulturi, kao i budućoj generaciji ljudi koji će se rađati i živeti ovde, jer se samo ono što je zabeleženo kamerom i dokumentovano - zaista i desilo. Vaš doprinos kulturi našeg naroda vašim istraživačkim novinarstvom - sigurno će znati da cene nove generacije. U nadi da ćete istažiti i sudbinu legata akademika i slikara Nedeljka Gvozdenovića, prodaju slika koje spadaju u naše kulturno pokretno dobro prilikom likvidacije banaka, kao i pljačku Titovih satova, srdačan pozdrav od vašeg vernog gledaoca - Milan Cvetić, 12. novembar 2007. 

Dear Mira, unfortunately it was not possible for me to follow your program over internet. The next day, I received very enthusiastic information from my colleagues. My congratulation with your success and if I may ask, could you please send me a copy on DVD of your program. From my family in Holland I got several questions if I could show to them your work. Thanks for your understanding, best regards - Gerard Faber, glavni inženjer CMS projekta u CERN-u, Švajcarska, 9. novembar 2007. 

Želim da ohrabrim mnoge žene koje su verovatno, lečeći sterilitet, čule isto što i ja: "Verovatno nećete imati decu". Obrazovana sam, ali, kao i svaka žena, bila sam mnogo uplašena. Čekala sam prvo dete sedam godina, a drugo 17. Imam 45 godina. Samo zahvaljujući životnoj upornosti muža i divnim lekarima, ja danas imam porodicu na koju sam veoma ponosna. Decu ne rađaju bilbordi i kampanje, već ljubav - to je moja poruka. Nešto sam usput i izgubila, ali šta je vrednije od dece koju sam toliko želela - Sanja Kovačević, Novi Sad, 9. novembar 2007. 

Spadam u one nastavnike koji pokušavaju da koriste internet u nastavi. Predajem fiziku u OŠ Drinka Pavlović. Jako mi se dopala vaša emisija o CERN-u, volela bih da mogu deci na času da je prikažem, jer sem obrazovnog, u sebi ima i mnogo vaspitnog i ohrabrujućeg za naše mlade. Uspevam da u njima probudim interesovanje za prirodne nauke kroz svoja predavanja i ovakvi prilozi svakako mogu doprineti da u nekoga posadimo ono neophodno zrnce za budućnost. S poštovanjem - Roža Mihajlović, prof. fizike, Beograd, 5. novembar 2007.

Hvala za nezaboravnu "ekskluzivu" o poseti CERN-u. Prevazišli ste - sebe! Bravo! Veliki pozdrav - porodica Jelene Stupljanin, 5. novembar 2007.

Draga Miro, imam utisak da Vas poznajemo jako dugo. Mislim da Vam ova činjenica dovoljno govori o tome koliko je prijatno biti gost Mire Adanje-Polak. Ne ulazite samo poslovno u živote ljudi sa kojima sarađujete već i u srca svih onih koji Vas poznaju. Odgledala sam emisiju u miru i moram priznati, oduševili ste me po ko zna koji put. Čestitam još jednom i nadam se saradnji i u budućnosti, bila bi mi čast. Neverovatan je način na koji pomažete mladima. Veliki pozdrav i celoj ekipi emisije. Miro, hvala još jednom i sve najlepše - Sala Antonina - Tea, 29. oktobar 2007.

Poštovana gospođo Adanja-Polak, Vašu emisiju na nacionalnoj televiziji nedeljom gledam. Ova poslednja učinila me je ponosnom, nisam samo sigurna da li više zbog mladog apsolventa elektrotehnike i pisca, ili zbog mlade pijanistkinje, ili zbog mlade umetnice i njenih crvenih skulptura. Hvala vam što nama samima promovišete našu najveću snagu i jedinu nadu u budućnost - naše pametne i obrazovane, skromne i vaspitane mlade ljude. Ja sam prosvetni radnik, profesor sam književnosti u Tehničkoj školi u Pirotu. U generaciji maturanata koja je prošle školske godine završila svoju srednju školu, a kojoj sam ja predavala književnost četiri godine, bio je i naš učenik generacije, Nikola Veljković, pobednik Republičkog takmičenja iz elektronike, sada brucoš Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Prijemni ispit položio je sa maksimalnim brojem poena i bio prvoplasiran na rang-listi. Na maturskom pismenom zadatku iz srpskog jezika napisao je izuzetan rad na temu iz gradiva: Intelektualac pred bezumljem vlasti u romanima "Derviš i smrt" i "Prokleta avlija". Bilo mi je zadovoljstvo da budem njegov profesor, a on i njemu slični mladi ljudi prava su snaga u koju verujem. Mladi bi trebalo da za starije budu inspiracija, a preneti im svoja znanja i iskustva veliki je izazov. Zato sam Vašu emisiju doživela kao melem. Teško podnosim ovu nebrigu društva za mlade i otvorenu spremnost da oni najčešće budu kritikovani i etiketirani kao loši. Divno je kada ti naši biseri dobiju priliku da ih upoznamo i da shvatimo svu njihovu umešnost i nadarenost. Hvala Vam što dajete priliku i njima da se iskažu i nama da ih upoznamo i da u svemu izuzetnom što rade uživamo. - Ninoslava Tošić, profesor književnosti u Tehničkoj školi u Pirotu, 29. oktobar 2007.

Hvala vam na emisijama posle kojih se jako lepo osećam. Žao mi je što ste jedini novinar koji stalno pronalazi pozitivne priče i ličnosti i daje nadu ljudima. Bilo bi jako korisno da predajete na nekom od novinarskih fakulteta, jer studenti od vas treba da uče. Harizma koju vi posedujete zaista je zadivljujuća, a mislim da je to harizma vođe. Jedina moja zamerka je izbor nameštaja, koji je, za razliku od vas, toliko leden i nestvaran da izaziva jezu. Ostajem u nadi da će ovo društvo uvideti da vas treba maksimalno "iskoristiti" kao uzor u novinarstvu i početi da školuje prave novinare. - Vesna Pejović, Vrbas, 29. oktobar 2007.
 
Hvala na divnom programu! Interesantni gosti! Interesantni prilozi! Gledam Vas kad god imam mogućnosti. Gledala sam Vas i 14. oktobra pred sam kraj, kad je Vaš gost bila dama sa šeširima! Ja bih želela da znam da li postoji šansa za novu reprizu? - Zorica Lindmark, Švedska, 29. oktobar 2007. 

Gledam vas od prve epizode i mogu vam reći da ste me više puta doveli do suza, a i do smeha. Bavite se veoma bitnim temama, koje, ja mislim, svako zanemaruje. Htela bih da vam se zahvalim što unosite bar malo pozitivne energije u ovu zamlju! Hvala vam! - Milica Stanojković, Beograd, 28. oktobar 2007.

Ispred kluba Majkla Džeksona, zahvaljujem Vam se na zaista osvježavajućem tekstu o Ruški Bergman i njenom radu sa Majklom Džeksonom. Veliki pozdrav za Vas i gospođicu Bergman! - Nenad Lizdek, Pale, BiH, 26. oktobar 2007.

Gospođo Miro, vi ste kraljica. Ja se vama divim i volela bih da postanem novinarka kao što ste vi. Vašu emisiju pratim redovno i najveći aplauz za nju: jako je zanimljiva i pomaže u obrazovanju nama mlađima. Ja imam samo 14 godina i ne razumem se baš u kompjutere. Želim vam još više uspeha i nova poznanstva sa holivudskim zvezdama, a volela bih da napravite intervju sa Robertom de Nirom - Jovana Plavšić, Bačka Palanka, 21. oktobar 2007.

Vaša priča je jedna od retkih sa radija koju sam zapamtio i koju držim u glavi skoro 16-17 godina. Jedno vrlo mudro zapažanje kojeg se ovde, nažalost, niko ne pridržava. Da su vas slušali i poslušali, mislim da je mnogo toga moglo da bude drugačije. - Ivan Lazarević, Beograd, 17. oktobar 2007.

Samo hoću da izrazim svoje divljenje vašem radu i vašem ljudskom angažmanu. Posebno volim vaše intervjue, u kojima ste uvek direktni, ali i maksimalno dobronamerni prema sagovorniku. Malo je onih koji umeju na takav način da razgovaraju. Želim vam sve najbolje i željno iščekujem vaše nove poduhvate. Srdačan pozdrav - Jovan Đorđević, Tripoli, Libija, 15. oktobar 2007

I would like to congratulate you to your very interesting programs on the satelite RTV 1 za inostranstvo channel. I often watch your programs on the weekends and I always enjoy them very much. It is not because I am Polish, which corresponds so well with your family name, but due to an evident artistic craziness of your programs, in the best sense of the word. Hvala Vam puno. Best regards - Teresa Kowalska, Katowice, Poland, 14. oktobar 2007.

Veliko mi  je zadovoljstvo da Vam se javim, pa makar i mail-om. Želim ovim putem da Vam uputim sve moguće komplimente za emisije koje su nesumnjivo bez konkurencije. Iako ja imam svega 25 godina, oduvek sam volela Vaše emisije. Želim Vam puno uspeha u daljem radu i da još dugo, dugo radite i poklanjate nam ekskluzivne emisije – Katarina, Novi Sad, 7. oktobar 2007.

Moram da iskažem svoje divljenje vašem profesionalizmu. Gledajući Vaše emisije, mi imamo (možda iluziju) da stvari koje nas okružuju možemo menjati uz Vašu pomoć - Dušica Đurović, Beograd, 3. oktobar 2007.

Šta reći za vas nego samo reči hvale, sve je suvišno! Ja sam 1968. godište. Gledam vas i slušam odavno, od malih nogu, a sada sam baka jednom dvogodišnjem dečaku kome je sutra rođendan. Samo nastavite tako, srdačan pozdrav iz još sunčanog Kraljeva! - Žaklina Vesković, Kraljevo, 26. septembar 2007.

Najbolja ste novinarka, emisije su stvarno sve izvrsne zahvaljujući Vama. Gledam Vas svake nedelje i samo mogu reći da nastavite tako i nadalje - Ljubica Vučinić, Moravice, Gorski kotar, Hrvatska, 23. septembar 2007.

Veliki pozdrav šaljem Vam iz malog grada u BIH, odakle Vas gledam na RTS i shvatam kakva žena želim biti jednog dana. Emisija je odlična jer odiše Vašim duhom, samosviješću i jasnim porukama gledaocima svake dobi. Divim Vam se i treba da radite još mnogo godina jer ste kvalitet (ako se tako može opisati čovjek), a pravi ljudi će to uvijek prepoznati. Kritike zaista nemam, a inače ih rado dajem i sebi i drugima - Dragana Jelača, Novi Grad, RS, 23. septembar 2007.

Verujem da pratite sportska dešavanja poslednja tri dana u našoj zemlji! Zar nije divno biti deo jedne tako uspešne i talentovane nacije, a još više od tog talenta, biti dobar čovek, biti primeran protivnik! Vlade Divac, ogromni meca - dobrica koji nam je sinoć priredio jedan fantastični humanitarni spektakl, i naša divna mala beba, 20 sportskih, upornih i učtivih godinica u našem Noletu! Jedinstveni smo i neprevaziđeni, prvenstveno kao hrišćani, Bogom i ljubavlju vođeni, nesebični, a onda i talentovani! Jako sam srećna zato što imamo još uvek takav kvalitet moćnih, velikih, značajnih i u duši i srcu dobrih ljudi! Divno je bilo pratiti juče dubl i biti deo te jedinstvene energije čitave jedne malo čudne nacije! Hvala Vam još jednom za vreme kojim ste mi darovali - Svetlana Trifunović, 23. septembar 2007.

Ja sam student koji boravi u SAD od 2005. godine. U toku protekle dve i po godine imao sam prilike ne samo da se upoznam nego i da dublje zavirim u tajna društva kao što su jezuiti, masoni itd. Dok sam bio kod brata u poseti na Aljasci 2005, upoznao sam jednu gospođu (prijateljicu moga brata) koja nam je rekla da je tek posle smrti svog muža saznala da je bio mason otkrivši knigu "Morals and Dogma" (Albert Pike). Takođe, otkrili smo da se isti naslov može naći bilo gde na internetu, ali ne sa istim sadržajem. Čitajući knjigu, došli smo do očiglednog zaključka da masoni žele da prezentuju drugačiju sliku u javnosti od one koja postoji u stvarnosti (tajnosti). Velika većina masona i sama ne zna da masoni većeg stepena (30-33) u stvari obožavaju satanu. Zvuči neverovatno, ali knjiga sve otkriva. Ta ista gospođa mi je rekla da knjiga koju je našla nije dostupna javnosti i da je njen muž trebalo da je vrati neposredno pre smrti. Zašto nije? Ne zna se. Kao što i sami verovatno znate, da bi neko postao mason, mora biti odabran. U toku života masoni napreduju dodajući svojoj tituli više stepena. Samo oni koji dođu do 30-32 stepena znaju tajne masonerije i učestvuju u obožavanju satane. Najviši stepen je 32, a 33 je počasni. Takođe sam došao u kontakt sa predavanjima jednog eminentnog profesora dr Voltera Veita, koji je putovao svuda po svetu i istražio mnoga tajna društva kao što su masoni - Aleksandar Popovski, SAD, 9. septembar 2007.

Veoma mi se sviđa emisija. Svaka čast - Ranok Mijat, Novi Banovci, 9. septembar 2007.

Poštovana Miro, ne znam gde si trenutno sada, ali upravo sam odgledao tvoju emisiju "Rizik ljubavi". Kada kada si je uradila, ja sam bio klinac, ali gledajući je sa ove vremenske distance, mislim da je emisija savršena! -  Aleksandar Josipović, 28. avgust 2007.

Vaše emisije su sjajne! Reper po kome ja sudim je moja majka, koja ne propušta nijednu Vašu emisiju. Ono što se meni sviđa jeste način na koji postupate sa gostima ("verbalna mačeta"), Vi koristite "narodni jezik" i imam utisak da možemo u svakom trenutku da Vam se obratimo ako imamo problem, jer ste Vi na našoj strani! Molim Vas da ostanete takvi i da pravite još emisija kao što su one iz ciklusa "Ekskluzivno" jer su vrlo korisne za saznavanje lepih stvari Srbije! - Selma i Dragan Jerotijević, 17. jul 2007.  

Pre svega želim da vam čestitam na još jednoj uspešno završenoj televizijskoj sezoni. Vi ste najbolji, tako da vam neću poželeti da budete još bolji, jer se nalazite na samom vrhu. - Boban Karović, Vrnjačka Banja, 10. jul 2007.

Finally I had a chance to see this in peace. What a great job! You make me look and sound much more together than I really am! Thank you so much, for me, my husband, and, of course, all our dogs and cats. BTW, three of our dogs have gone to the EU for adoption, including Chatchka and Buster, and a new one has arrived. Skipper the cat now has his own home behind Pink, and we have 4 new kittens rescued from the kafeleria... Again, special thanks for making me look so good! - Cathrine Lowther, supruga ambasadora Kanade, koja leči životinje i udomljava ih u rezidenciji u Beogradu,  7. jul 2007.

Pre svega želim da vam uputim veliki i srdačan pozdrav. Još kao devojčica divila sam se vašim emisijama i načinu na koji se bavite svojim poslom. Verujem da svakodnevno slušate ovakve pohvale, ali ja samo želim da iskažem divljenje vašoj ličnosti i pozitivizmu. Ja nisam u vašoj branši, ali moj ste idol. Slažem se da nijedna životna priča nije zanemarujuća, svačiji život ima težinu, ja bih o svom mogla roman ispisati, ali puno je teških priča u našem društvu, tako da smatram da je to kap u moru. Želim vam svako dobro, zdravlja i sreće i znajte da vas obožavam i smatram drugom majkom, iako vas znam samo iz medija. Hvala - Slađana Jović, Beograd, Hilandarska 38, 7. jul 2007.

Odavno imam želju da Vam napišem jedan mejl i zahvalim se na jedinoj emisiji koja svake nedelje moj život čini bogatijim za mnogo informacija koje utiču na moje obrazovanje, poglede na svet. Vaš istraživački rad me fascinira. Ja sam student završne godine sociologije i mnogo toga sam naučila od Vas. Hvala Vam. Srdačno Vam nudim svoju pomoć, jer bilo koji rad za Vas mogu shvatiti kao Božiji blagoslov. Primite veliki pozdrav i da nek Vam Bog podari zdravlja i da nas još dugo učite i upućujete u male ali bitne stvari koje naš život čine lepim, ali ponekad i ružnim. Hvala! - Olivera Čuparić, Paraćin, 6. jul 2007.

Godinama se divim, uživam ili sekiram, smejem se, radujem i podržavam... gledajući i slušajući Vaše priloge. Bože, gde sve niste bili, šta sve niste videli, doživeli! S kim se sve niste sreli, s kim razgovarali i družili. Koga otkrili, ohrabrili, obradovali, koga s osmehom uza zid priterali... Od prilike do prilike - i strogi i topli, puni zahteva ili razumevanja, jednako u romskom naselju, nekoj rezidenciji, na Menhetnu ili u Holivudu. Žalosna sam što Vam ništa novo neću reći - toliko je pisano i rečeno o Vašem znanju i umeću, kreativnosti i duhovitosti, šeretluku i, nadasve, o profesionalnom autoritetu. O svemu zbog čega Vas ceni svet, zbog čega su Vaše emisije praznik, zbog čega jedva čekam da čujem špicu i ugledam ona vrata sveta koja ste nam otvorili, da pročitam Vaše ime i prepoznam rukopis. Svaki put ostajem iskreno zapitana kako u jednu ljudsku posudu, koja se zove glava, može stati toliko uzbudljivih iskustava i saznanja, borbe, uspeha, emocija? Sve to u samo jedan život. Jedistven kao Vaš. Sa iskrenim divljenjem i nedoumicom povodom toga kako izlazite na kraj s tolikim bogatstvom svega onoga što Vi jeste - Milan Surjanović, 1. jul 2007.

Da, lepo se sećam jednog nedeljnog popodneva kada sam na TV-u čula vaše reči: "sve je moguće ako u to verujemo". U sebi sam pomislila "Amerika" i nasmejala se sama sebi jer je delovalo kao san... Ali sada sam ovde u Burlingtonu, državi Vermont, konačno u dalekoj Americi. Gotovo dva meseca sam ovde i jako mi je lepo. I sve mi i dalje izgleda kao san, ali ja zapravo živim. Hvala vam što postojite! - Marija Poporanović, Burlington, SAD, 29. jun 2007.

Kada nam je asistent najavio Vaše gostovanje na sledećem predavanju, mogu Vam reći da je nastala poprilična euforija na Fakultetu političkih nauka. U krcatoj slušaonici ćutali smo i gutali svaku Vašu reč i mislim da je većina kolega posle tog predavanja stekla besprekorno čistu, realnu sliku o novinarstvu. Tom prilikom sam Vas pitala - budući da je za mene novinarstvo, odmah iza porodice, najveca želja, ljubav, prioritet, cilj - da li je moguće biti baš uspešan na oba ova polja i kako Vi postižete da budete istovremeno i baš uspešan novinar i majka i supruga i baka. Rekli ste mi samo: "Lako!" Još uvek se pitam kako. Pogotovo sada kada sam se, na trećoj godini studija, osmelila da postanem i majka. Uloga je divna, ali istovremeno igram i redovnog studenta, dobru suprugu i kakvu-takvu domaćicu, a najverovatnije ću uskoro morati i da potražim posao. Ovih dana spremam važan ispit, a istovremeno Jani pokušavam da skinem visoku temperaturu, dok je u pauzama mučenja sa toplomerom učim da kaže "mama". Zapitala sam se da li ću u budućnosti otići na dugo zakazivan intervju iako mi se ćerka u međuvremenu razbolela? Da li će me i pored dobro odrađenog posla i još boljeg honorara mučiti savest loše majke? Zbog svega toga Vama i sličnima izražavam duboko poštovanje i divljenje sa željom, neskromnom - priznajem, da jednom budem u prilici da učim od Vas, kao šegrt ili asistent širokog spektra, ili kafe kuvarica, nebitno... I dok Vi pijete kafu, ja ću piti novinarstvo, a jednoga dana biću... e, neću o tome. Skidam kapu - Dragana Radosavljević, Beograd, 28. jun 2007.

Želim da Vam čestitam na fantastičnim emisijama! Pratim Vas već nekoliko godina (pratio bih vas ja i ranije nego sam bio mnogo mali za takvu vrstu programa, mada sam i sada mlad, još nemam ni 18 godina) i ono što Vi radite je zaista fascinantno. Divim se Vašem umeću, broju ljudi koje poznajete i koji Vas cene. Samo napred - Stefan Jovanović, Niš, 18. jun 2007.

Oduševljen sam vašom emisijom. Danas sam je prvi put gledao i vjerujte da sam se iskreno oduševio. Toliko od mene i opet hvala za sve što radite u korist naroda. - Adnan Mesić , BiH, 17. jun 2007.

Želim da Vam izrazim duboko poštovanje i divljenje i da Vam poželim pre svega mnogo zdravlja i uspeha kako u profesionalnom radu, tako i u privatnom životu. Vi ste izuzetna žena kojoj se neizmerno divim. Zračite toplinom i pozitivnom energijom, što je danas retko. Ja nemam Vašu svestranost i istrajnost, pa utoliko više uživam u emisijama koje vodite. Teško se preživljava i Vaše emisije mi govore da još ima plemenitih i istrajnih žena kao što ste Vi. To mi daje podsticaj da istrajem i pomognem drugima oko sebe.  Nastavite tako i dalje da nas zadivljujete aktuelnostima i emisijama koje ne propuštam. Sa dubokim poštovanjem i divljenjem vašoj ličnosti - Dragica Đurić, 17. jun 2007.

Ono što Vam prvo moram reći jeste da sam oduševljen Vama kao ličnošću, a zatim i onim što radite. Nisam siguran da na našim televizijama postoji još neki sat vremena u kome se objavljuju tako zdravi stavovi kao u Vašoj emisiji. Da, toliko zdravi stavovi, a opet toliko savremeni. Ono što posebno očarava jeste humanost koja se provlači kroz svaki minut Vaše emisije. Moram da kažem da je Vaša emisija za mene jako velika inspiracija. Ona me podstiče da uradim nešto originalno, moderno, nešto što ima preveliku emociju i tera me da se u svom radu bavim jako pozitivnim razmišljanjem, baš onako kako Vi to predstavljate u svojoj emisiji. Takođe Vam se divim na neverovatno velikom krugu ljudi koje poznajete i temama koje pokrećete. Divim se i pomoći koju nesebično delite svim ljudima kojima je potraga za pravim vrednostima neophodna. Možda je to čak i jedina emisija koja postavlja zdrave, jednostavne i prave vrednosti u ovom svetu, koji se strmoglavo spušta ispod svih nivoa. Jako volim što predstavljate uglavnom ljude iz Srbije, jer i ja, kao i Vi, verujem da u Srbiji postoji toliko divnih i pametnih ljudi koji su vredni predstavljanja. Na kraju, želim da Vam se zahvalim na onome što nam pružate u svojim emisijama. Takođe Vam želim da samo nastavite putem kojim ste krenuli, jer Vi to radite fenomenalno, naročito otkako su Vam emisije značajno dobile na svežini i senzualnosti. Sve najbolje u daljem radu! - Žarko Jović, 10. jun 2007.

Uživam gledajući vašu emisiju. Verujte, dok su se drugi zanimali emisijama o tinejdžerima i njihovim problemima, ja sam ponosno upijala svaki vaš prilog, spremljen sa toliko profesionalizma, koji se retko može naći na ovim prostorima... Nastavite, jer nam dajete veru u novo sutra i bolju budućnost. - Sandra Sejdić, Jagodina, 7. jun 2007.

Moja mama je vaš veliki fan tako da i ja ponekad pogledam vaše emisije i generalno imam utisak da ste uložili mnogo energije u svoj rad. Imate ekskluzivne goste, ali nekada zaista preterate sa brojem gostiju, tako da često ostanu nedorečeni, a šteta je da takvi ljudi ne kažu i nešto više. Komplimenti za vaš entuzijazam i kvalitet emisija, ali molim vas da promenite onaj nameštaj, zaista ružno izgleda - Jelena Antić, Beograd, 3. jun 2007.

Izražavam najdublje divljenje, prema ženi ili profesiji, sasvim je svejedno. Gledala sam Vas kao dete, a i sada, redovno, kao majka sedmoro dece. Potpuno je izlišno govoriti o nečemu ekskluzivnom što ste uradili, jer je Vaš rad totalna ekskluziva. Zahvaljujem Vam se što ste sve ove godine, decenije, održali novinarstvo - Saša Tomić, Požarevac, 3. jun 2007.

Napisati Vama poruku?! Prosto sam osjetila jednu nelagodnost, jer moju poruku će čitati novinar svjetskog glasa. Naravno, ima mjesta i za radost koju pisanje poruke Vama pričinjava. Gledajući i slušajući Vaše em