„Mira Adanja Polak – ekskluzivno“, nedelja, RTS 2, 20:00
Svi se još sećaju Budimira Blagojevića – Bude. Bio je čovek koji je od kafane napravio instituciju. Svoj posao ugostitelja pretvorio je u umetnost. U nekada ne tako sređenom podrumu u Francuskoj ulici u Beogradu napravio je elitno mesto o kom se govorilo i u svetu. Londonski „Gardijan“ pisao je o Budi pod naslovom „Elita u podrumu“.
Svoj posao uzdigao je do samog vrha umeća, koliko u kuhinji – toliko i sa ljudima. Nije učio psihologiju, ali je svakoga poznavao u dušu. Klub književnika bio je mesto okupljanja svih onih koji su želeli da budu tu da razmene mišljenja i da provere neke gradske priče. Nisu morali isto da misle, ali su jeli ista ukusna jela. Tačno se znalo ko gde sedi i gde je kome mesto. Čak su i stolovi imali svoje stolnjake.
Buda je to radio sa Ivom i svojom ekipom sve dok su ga noge držale, a onda je odlučio da svoj ceo život preda u ruke onih koji će to raditi isto tako, ali malo modernije. Do poslednjeg dana dolazio je u Klub, išao od stola do stola, pozdravljao se sa gostima, u kuhinji proveravao ukus poznatih jela. Da sve bude isto kao nekada.
Prateći Budu u nekoliko navrata, snimajući njegove dolaske u Klub književnika, beležeći njegova sećanja – nastala je ova emisija koja donosi mnogo toga što je prošlo i mnogo toga što dolazi.
Noge su ga izdale, nije više mogao da hoda, nije vredelo ni oslanjanje. Otišao je mirno. Jednostavno je zaspao. Zabeležila sam njegova sećanja o ljudima kojih više nema.
Lakše ćete pratiti šta radim i emisije koje želite da pogledate ako preuzmete aplikaciju za Android i iPhone.
Nije tradicija ako je ostala vezana za uzak krug ljudi. Nije tradicija ako dopire samo do svojih savremenika. Bila bi tradicija da ima težinu zbog koje ka njoj gravitira i taj došljak, vezuje se za nju i čuva je kao svoju za sledeće generacije. Ovako, sve odlazi u zaborav, nažalost. Hvala g.dji Adanji – Polak, svakako. Ona je stvarno institucija.
I dan danas spominjemo čika Budu u klubu književnika,pravi Beogradjani znaju ko je bio čika Buda…..i njegove čuvene krempite! Bojim se dolaskom novih ljudi u moj grad…..naročito na Dorćol ,da će se takve diiivne stvari zaboraviti! Jer se polako naša tradicija gasi! Veliki pozdrav i hvala Miri koja najživopisnije opisuje i obnavlja naša sećanja !