Ne govorim japanski – 27. avgust 2017.

 23.08.2017
Autor: Mira Adanja-Polak

„Mira Adanja Polak – ekskluzivno“, nedelja, RTS 2, 15:10

Ići u Japan za mene je uvek velika radost, a vratiti se ponovo bila je posebna draž. Družiti se sa Japancima je posebno umeće i neobično iskustvo. Oni čuvaju svoju tradiciju, a u isto vreme su intrigirani izazovima sa Zapada. Japanci se snalaze i u jednom i u drugom.

japan3_03

Boraveći u Tokiju nekoliko dana, Mira Adanja-Polak je beležila sve ono što i kamera, vozila se podzemnom železnicom, kupovala na pijaci, zaustavljala prolaznike govoreći da je došla iz Srbije, i sve to bez znanja jezika. Da li je mogla da se sporazumeva?

japan2_03

Intuicija i dobra namera u tome pomažu. Ako poštujete i razumete jednu zemlju, pokazujete dobru nameru i poštujete pravila zemlje u koju ste došli, sve je moguće.

Ova neobična reportaža je traganje za različitostima i sličnostima među ljudima.

Koliko emocija iskazana mimikom ili gestom može da zameni neznanje jezika? Da li se može živeti sa različitostima. Ipak, morate da posedujete autentičnu emociju.

japan1_03

Vodimo vas u restoran, na pijacu, u cvećaru; šetamo u želji da vidimo Tokio na neki novi način. Posećujemo jedan hram, čekamo da čujemo kakva nas budućnost čeka. To Japanci često rade odlazeći u hramove, videćete kako.

Da li su Japanci zatvoreni, da li su stidljivi ili samo malo drugačiji?

Volela bih i treći put da odem u Japan, ali tada ću bar znati koju reč japanski.

Ostavite komentar

Error! This email is not valid.