„Mira Adanja-Polak – ekskluzivno“, nedelja, RTS 2, 15:50
Vladislav Šćepanović je predstavljao Srbiju na Bijenalu u Veneciji 2017.
Tada se i sreo sa ljudima koji su predstavljali Džulijana Asanža i koji su poverili Vladislavu Šćepanović da naslika njegov portret.
Ovih dana došle su u njegov atelje i zahvalnice Asanžove majke, supruge i advokata koje kazuju da je lik njihovog sina i supruga stvarno pogođen.
To je i bio razlog da odem u Šćepanovićev atelje i da ovog slikara podsetim na naše ranije susrete, kada je kao profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu uvek jasno ukazivao na neobične talente među mladim slikarima. Uvek je bio značajan faktor u odabiru za Oktobarski salon, koji uvek iznedri novo talentovano ime. Nema gde on nije izlagao i nema njegove izložbe koja nije privlačila pažnju svojom monumentalnošću, jer slike su bile uglavnom ogromne. Bilo je to u Beogradu, Londonu, Vršcu, Parizu, Los Anđelesu, Podgorici.
Sećam se da me je zvao da pokrenemo rekonstrukciju Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, uvek u akciji i planovima… U njegovom ateljeu osećam se dobro i gledam slike koje se spremaju za Tokio. Slika Asanža nalazi se na centralnom mestu i njen kraj se već nazire.
Vladislava Šćepanovića vidim već u nekoj od svetskih galerija u kojima izlaže – a da ga svi razumeju. Šćepanović slika ljude koji su u otporu prema sadašnjici. Njegove slike, kako kaže, treba da svedoče o jednom vremenu i budu svedoci događaja.
Izložba u Tokiju održaće se povodom odlaganja Olimpijskih Igara i kao podsećanje na eru korona virusa koju čitav svet preživljava.
Lakše ćete pratiti šta radim i emisije koje želite da pogledate ako preuzmete aplikaciju za Android i iPhone.