Svet politike i svet estrade trče mrtvu trku u osvajanju malog ekrana. TV studiji scena su na koju se najčešće pozivaju ličnosti iz te dve sfere javnog života. Misli se, valjda, da bi i jedni i drugi mogli najbolje upotpuniti svakodnevicu TV gledalaca. Političari, poslanici, vladini delatnici – govorom koji bi trebalo da stvarnost razjašnjava, da najavljuje poteze kojima će se savladavati svakovrsne zajedničke egzistencijalne teškoće, da izveštava o poslovima zvanično preduzetim za opšte dobro. Ljudi iz sfere zabave, kulture, umetnosti – svojim pesmama, pričama, ulogama, filmovima, rečju, delima koja takođe ciljaju ka opštoj, ali prevashodno duhovnoj dobrobiti.
Iz ta dva kruga dolaze voditeljima glavni gosti, ne samo u specijalizovane emisije. Oni su i u hronikama, magazinima, jutarnjim programima, debatama, anketama… Povodi su uglavnom s pokrićem – intrigantan iskaz za skupštinskom govornicom, oštra retorika u međupartijskom sporu, finansijska afera u javnim preduzećima… odnosno promocija novog romana, početak teatarskog festivala, izlazak muzičkog albuma… Kad se tome doda da se iste ličnosti biraju za poziranje u svojevrsnim TV portretima, tamo gde nisu neophodni neposredni povodi, nego značaj celine, ukupnost "lika i dela", snaga individualnosti, zanimljivost osobenog iskustva ili samo popularnost kao takva – mnogo je istih imena od kanala do kanala. Ili je političko-kulturni potencijal prostora nedovoljan za razgranatu mrežu domaćih televizija, ili se uredničko-autorski pristup drži sigurnog i pouzdano atraktivnog spiska pojedinaca čije im gostovanje garantuje poželjan rejting. Otud je dobar bio "iskorak" iz "šeme" napravljen u pretposlednjem izdanju emisije "Mira Adanja-Polak i Vi" – a sasvim u skladu s profesionalnim habitusom autorke. Ona s lakoćom hodočasti svetskim metropolama, ovlašno beleži atmosferu mondenskih skupova, opušteno razgovara sa slavnim imenima iz evropskog džet-seta i iz vladajućih dinastija… 3anima se podjednako za izložbu o Isidori Sekulić koliko i za novi frizerski salon i šišanje u trendu. Čarobnim prahom zvanim "ekskluzivno" označi sve čega se takne u svojoj neverovatnoj radoznalosti, energičnosti i preduzimljivosti. Zato deluje sasvim skladno, prihvatljivo, uverljivo, kad u takav niz priloga uvrsti i dirljivu ispovest Verice Vuković, majke obolele devojčice, o uskraćenom pravu na materijalnu pomoć. Naime, kad se s ekipom nađe na terenu, za njen novinarski senzibilitet izazovi se kriju na svakom koraku. Ona tada zastane, sasluša, snimi i predoči javnosti. Potom je na drugima da reaguju.
Tokom dugog TV trajanja zanimanje za sudbine "malih ljudi" i zalaganje za rešavanje njihovih problema donelo je ovoj novinarki prisan odnos s publikom, simpatije, omiljenost, ali i samo uvršćivanje u subotnji niz priloga zapisa o slučajnom susretu s Vericom Vuković, bez obzira na krajnji ishod ove istorije, pruža čoveku "iz naroda" uverenje da televizija zaista treba da služi i njemu, da i on može postati njen ravnopravni junak.
(Branka Otašević, „Politika“, 21. decembar 2008)
Lakše ćete pratiti šta radim i emisije koje želite da pogledate ako preuzmete aplikaciju za Android i iPhone.