Човек је нормалнији што је успешнији

Иако је обишла планету, интервјуисала неке од најутицајнијих људи света, разговарала са сином атентатора на Хитлера, правом гејшом, принцом Мајклом Романовим, објаснила тајну јеврејског лобија, рад шпијуна у Ватикану и инспектора у Скотланд јарду, каже да јој журба, напетост и неизвесност којима је окружена не представљају стрес, већ природно стање. Она је Мира Адања-Полак.

Tе суботе, 19. фебруара, када је екипа "Базара" стигла на РТС, у Београду је лила киша. Док онако мокри и у друштву организатора програма силазимо до студија 3, на степеницама нас с осмехом дочекује Мира Адања-Полак.

Иако до почетка емисије "Мира Адања-Полак и ви" која се емитује сваке суботе у 14.15 сати има још времена, Мира је већ спремна - савршено је нашминкана, има уредну фризуру и елегантно је обучена.

- Обично устајем у осам сати, суботом раније, у шест, како бих све стигла. Јутро ми прође тако што оперем косу и пређем до салона преко пута на фенирање. Затим погледам мејлове, преслажем и комбинујем програм и дођем на телевизију. Овде само поправим шминку и мало се дотерам... Када се појавим на екрану у два и петнаест по подне, требало би да будем чила, а ја сам већ толико посла урадила да сам спремна за кревет. Али, на срећу, то се на мени не види – прича наша уважена саговорница.

Док дотерује пудер у шминкерници, Мира нас упознаје са својим данашњим ексклузивним гостима – словеначком певачком мегазвездом Манцом Измајловом и њеним супругом Бењамином.

Сви заједно крећемо ка студију, а Мира се хитрим и сигурним кораком пробија кроз лавиринт ходника и лифтова, док љубичасти шал лепрша око ње. Огроман студио препун кулиса, са чије таванице виси на стотине рефлектора, већ је спреман. Гости су пристигли и домаћица их поздравља. Људи је окружују.

Мира тражи план емисије и седа у своју фотељу од беле коже, док је централна гарнитура предвиђена за госте. Око ње су вазе с аранжманима свежег цвећа Ђорђа Варде и они украшавају сваку емисију, као и радови Саше Марјановића, сликара који управо има изложбу. Нa поду je хармоника, на столу виолина. Каче јој микрофон и поправљају шал. До почетка снимања остало је пет минута. Температура у студију расте...

- Мислим да би девојчице требало да буду поред мене, одмах – одсечно каже.

Организатор моментално доводи девојчице. Доротеа Обрадовић и Наташа Стајчић, које на поклон добијају виолину и хармонику, седају поред Мире. Објашњава им шта ће их питати и када ће почети да свирају. Камермани су на својим мести- ма и три џиновска "ока" уперена су у Миру.

- Да ли девојчице треба да промене места? Која ће прва да свира, ко поклања инструменте? Кажите ми имена дародаваца да их запишем! – Мира из рукава сипа питање за питањем. Сви се ужурбавају. - Ту је виолона, хармоника је овде, само доктора још нисам видела! Где је доктор?

На ово питање нико нема одговор. Из режије се чује глас:

- Почињемо за три минута!

Снимање почиње, а сви гости још нису стигли! Стрес је толики да згушњава ваздух, људи задржавају дах.

- Ево га, стиже! – као олакшање проструји вест кроз студио.

Све главе окрећу се ка улазу где се појављује професор Џем Алхан, кардиохирург из Турске који је оперисао велики број наших пацијената у болници "Аџибаден" у Истанбулу. Он је дошао у Београд да се види са српским колегама и обиђе пацијенте. Човек у оделу са ташном у рукама збуњено стоји насред студија и гледа око себе.

Мира му се оштро обраћа на енглеском: - Зашто касните, докторе?

Професор Алхан још збуњеније слеже раменима:

- Не знам, чекао сам у хотелу...

Мира наставља разговор на перфектном енглеском и објашњава да ће она симултано преводити њихов разговор на српски, а да он све време говри и не чека њен превод. Доктор послушно клима главом.

Минут до почетка.

- Да ли крећемо тако што девојчица свира хармонику или одмах идем ја? Иде ли то на шпицу? – обраћа се Мира режији смештеној на супротној страни студија.

- Не, прво ти!

- Снимање почиње за неко- лико секунди – чује се глас.

Мира гледа око себе и духовито каже:

- Сва срећа да је ту кардиохирург ако ми срце откаже у овом хаосу!

- Крећемо – исти глас објављује почетак.

У студију одједном завлада гробна тишина. Мира навлачи широк осмех на лице, спокојна је и расположена, као да није устала у шест и добро се уморила, обраћа се директно у камеру и каже:

- Данас инструменте добијају...

Свака част, Миро, не можемо да не помислимо. Овако раде професионалци. Емисија тече, смењују се гости и прилози. И то је само један у низу њених радних дана. Треба ли подсећати да је она поред овог "живог" програма, аутор и више од 350 документарних емисија под називом "Ексклузивно" које се на РТС-у приказују једном месечно, а говоре о несвакидашњим судбинама познатих и мање познатих људи широм света који су обележили једну епоху.

- У тим емисијама настојим да разговарам са саговорницима и успоставим комуникацију која ме, као новинара, може издићи изнад нивоа обичног испитивача и поставити у раван саговорника, некога коме се људи истински поверавају. Ако сам успела да неки интервјуи буду дати само мени и више никоме, вероватно сам своју диплому психолога још једном заслужила – каже Мира.

Ова наша позната новинарка, истраживач, продуцент и аутор, дипломирала је психологију на београдском Филозофском факултету. Рођена је у Будимпешти, у кући са троје деце. Њен отац, уролог и хирург на Војномедицинској академији, сматрао је да је она на неки начин изневерила породичну традицију јер није постала лекар. Њена млађа сестра Гордана магистрирала је биохемију, а само је брат Ђорђе кренуо очевим стопама и постао хирург-уролог.

У Мириној биографији стоји да је једно време била шеф стрјуардеса у Авио-генексу и како је на Телевизији Београд почела да ради 1971. године. Удата је за ракетног инжењера Мартина - Дарка Полака с којим има сина Марка, а одскора и снаху Сању, унуку Лару и унука Андреја. Мира тврди како никада није жртвовала породицу због посла и увек је све успевала да усклади. Каже да је једном чак отказала интервју са чувеним дипломатом и нобеловцем Хенријем Кисинџером да би се из личних разлога вратила у Београд. То је рекла и његовим сарадницима који су имали разумевања и касније јој омогућили да уради тај интервју.

Познато је да у медијима не прича о својој породици и ретко кад даје интервјуе. На овај је одмах пристала јер се, како каже, с носталгијом сећа када је као млада новинарка за "Базар" доносила ексклузиве из света.

Открива да јој је знање из психологије много помогло у новинарском послу, пре свега у заобилажењу конфликтних ситуација и у тренуцима када од неког треба да сaзнa нешто што овај не жели да каже. У потрази за неиспричаним причама, у свом бисерном низу ређала је прегршт ексклузивних саговорника и тема, али нема човека који се не сећа њене репортаже о двоје људи у Њујорку заражених сидом, у време када још није било истражено како се та болест преноси. Могла је да изабере, казивала је касније, између не- колико опција – да уради интервју са глумицом Џоан Колинс, затим са оперском певачицом и првим сопраном света тог доба или са двоје анонимних људи којих су се сви плашили. Без размишљања одабрала је баш њих - и ушла у историју. Још један запамћен подвиг био је када је боравила на највећем носачу авио- на "Nimic".

По завршетку суботње емисије, док се гости полако разилазе, Мира коначно може да одахне. Заједно са Манцом и Бењамином Измајловом, својим ексклузивним гостима, седа на гарнитуру у ходнику и каже:

- Не знам да ли је посао који радим стресан јер ја то не доживљавам на тај начин, одлично се осећам, притисак ми је у реду и добро спавам. Сам креативни чин ми је лак, не умара ме када тачно знам шта хоћу, а то увек знам, а најбоље знам шта нећу. Новинарство или умете или не умете да радите, или можете или не можете, не постоје варијанте. Ако вас овај посао баца у стрес и потребно вам је 15 асистената, решење је једноставно - немојте да га радите.

Мира открива да из самог посла црпе снагу, нове идеје дају јој енергију за рад и оне се непрестано рађају чак и кад спава.

- Знам да људи који гледају са стране мој посао доживљавају као стресан, али мени је ово што сте данас видели природно стање.

На питање да ли су јој после емисије ипак потребни опуштање и одмор, без размишљања одговара:

- Ја сам већ опуштена! Одмор је друга ствар и од момента када суботом завршим програм до следеће емисије, једино моје ментално слободно време јесте субота поподне. У недељу већ отварам мејл mira@krstarica.com, на који стиже хиљаде писама. Одговарам на велики број питања, решавам и проблеме који су у вези са програмом. Људи ми се обраћају, траже да их повежем са лекарима, стручњацима, желе да добију музички инструмент или да поклоне свој... Одговарам јер новинар није ништа ако не комуницира са својом публиком.

Каже да јој људи прилазе на улици и труди се да свакоме изађе у сусрет јер ако то не учини – одмах ће имати сто гледалаца мање. Неко ко се наљутио рећи ће својој породици и комшијама, ови опет пријатељима и тако ће се све ширити као друштвена мрежа.

- Увек сам доступна, мобилни ми је константно укључен, стално одговарам на мејлове.

Нисам звезда, ја сам нормална особа. Не може човек да говори нешто на екрану, а да за то нема покриће у реалном животу, не могу да кажем јавите се, а да не читам писма и не спајам људе. Можете да правите каријеру тако што ћете само причати и сликати се, али то не траје дуго.

Мира подједнако воли живи програм "Мира Адања Полак и ви" и документарну емисију "Ексклузивнo", каже да обе имају публику. У богатој новинарској каријери урадила је мноштво ексклузивних интервјуа и прича, између осталих са грофом Фон Стауфенбергом, сином атентатора на Хитлера, принцом Мајклом Романовим, Јованком Броз, Мици Лоу, Горданом Бајлони, Карлом Малденом, лордом Овеном, Карлом Понтијем, Амалијом Родригез, Маркесом, Грахамом Грином... Разговарала је са правом гејшом, објаснила тајну јеврејског лобија, истраживала мистерију руке Светог Јована Крститеља, једну емисију посветила је љубавним писмима Милеве Марић које је она упутила Алберту Ајнштајну, причала је о шпијунима у Ватикану, инспекторима у Скотланд јарду, ушла је у подморницу, летела са пилотима, дружила се са сумо рвачима...

- Интервјуисала сам велике људе и могу да вам кажем да су они сасвим нормални. Правило је да је човек нормалнији што је успешнији и нису му потребна никаква помагала. Људи ме памте по ексклузивама, некада и не знам зашто. Питају ме какав је утисак оставила нека позната личност на мене. Зашто? Мислим да би те људе требало питати какав сам ја утисак оставила на њих јер нисам увек лака – у свом препознатљивом стилу закључује наша саговорница.