Čovek je normalniji što je uspešniji

 18.03.2011
Autor: Sonja Vlajnić, "Bazar"

Iako je obišla planetu, intervjuisala neke od najuticajnijih ljudi sveta, razgovarala sa sinom atentatora na Hitlera, pravom gejšom, princom Majklom Romanovim, objasnila tajnu jevrejskog lobija, rad špijuna u Vatikanu i inspektora u Skotland jardu, kaže da joj žurba, napetost i neizvesnost kojima je okružena ne predstavljaju stres, već prirodno stanje. Ona je Mira Adanja-Polak.

Te subote, 19. februara, kada je ekipa "Bazara" stigla na RTS, u Beogradu je lila kiša. Dok onako mokri i u društvu organizatora programa silazimo do studija 3, na stepenicama nas s osmehom dočekuje Mira Adanja-Polak.

Iako do početka emisije "Mira Adanja-Polak i vi" koja se emituje svake subote u 14.15 sati ima još vremena, Mira je već spremna – savršeno je našminkana, ima urednu frizuru i elegantno je obučena.

– Obično ustajem u osam sati, subotom ranije, u šest, kako bih sve stigla. Jutro mi prođe tako što operem kosu i pređem do salona preko puta na feniranje. Zatim pogledam mejlove, preslažem i kombinujem program i dođem na televiziju. Ovde samo popravim šminku i malo se doteram… Kada se pojavim na ekranu u dva i petnaest po podne, trebalo bi da budem čila, a ja sam već toliko posla uradila da sam spremna za krevet. Ali, na sreću, to se na meni ne vidi – priča naša uvažena sagovornica.

Dok doteruje puder u šminkernici, Mira nas upoznaje sa svojim današnjim ekskluzivnim gostima – slovenačkom pevačkom megazvezdom Mancom Izmajlovom i njenim suprugom Benjaminom.

Svi zajedno krećemo ka studiju, a Mira se hitrim i sigurnim korakom probija kroz lavirint hodnika i liftova, dok ljubičasti šal leprša oko nje. Ogroman studio prepun kulisa, sa čije tavanice visi na stotine reflektora, već je spreman. Gosti su pristigli i domaćica ih pozdravlja. Ljudi je okružuju.

Mira traži plan emisije i seda u svoju fotelju od bele kože, dok je centralna garnitura predviđena za goste. Oko nje su vaze s aranžmanima svežeg cveća Đorđa Varde i oni ukrašavaju svaku emisiju, kao i radovi Saše Marjanovića, slikara koji upravo ima izložbu. Na podu je harmonika, na stolu violina. Kače joj mikrofon i popravljaju šal. Do početka snimanja ostalo je pet minuta. Temperatura u studiju raste…

– Mislim da bi devojčice trebalo da budu pored mene, odmah – odsečno kaže.

Organizator momentalno dovodi devojčice. Dorotea Obradović i Nataša Stajčić, koje na poklon dobijaju violinu i harmoniku, sedaju pored Mire. Objašnjava im šta će ih pitati i kada će početi da sviraju. Kamermani su na svojim mesti- ma i tri džinovska "oka" uperena su u Miru.

– Da li devojčice treba da promene mesta? Koja će prva da svira, ko poklanja instrumente? Kažite mi imena darodavaca da ih zapišem! – Mira iz rukava sipa pitanje za pitanjem. Svi se užurbavaju. – Tu je violona, harmonika je ovde, samo doktora još nisam videla! Gde je doktor?

Na ovo pitanje niko nema odgovor. Iz režije se čuje glas:

– Počinjemo za tri minuta!

Snimanje počinje, a svi gosti još nisu stigli! Stres je toliki da zgušnjava vazduh, ljudi zadržavaju dah.

– Evo ga, stiže! – kao olakšanje prostruji vest kroz studio.

Sve glave okreću se ka ulazu gde se pojavljuje profesor Džem Alhan, kardiohirurg iz Turske koji je operisao veliki broj naših pacijenata u bolnici "Adžibaden" u Istanbulu. On je došao u Beograd da se vidi sa srpskim kolegama i obiđe pacijente. Čovek u odelu sa tašnom u rukama zbunjeno stoji nasred studija i gleda oko sebe.

Mira mu se oštro obraća na engleskom: – Zašto kasnite, doktore?

Profesor Alhan još zbunjenije sleže ramenima:

– Ne znam, čekao sam u hotelu…

Mira nastavlja razgovor na perfektnom engleskom i objašnjava da će ona simultano prevoditi njihov razgovor na srpski, a da on sve vreme govri i ne čeka njen prevod. Doktor poslušno klima glavom.

Minut do početka.

– Da li krećemo tako što devojčica svira harmoniku ili odmah idem ja? Ide li to na špicu? – obraća se Mira režiji smeštenoj na suprotnoj strani studija.

– Ne, prvo ti!

– Snimanje počinje za neko- liko sekundi – čuje se glas.

Mira gleda oko sebe i duhovito kaže:

– Sva sreća da je tu kardiohirurg ako mi srce otkaže u ovom haosu!

– Krećemo – isti glas objavljuje početak.

U studiju odjednom zavlada grobna tišina. Mira navlači širok osmeh na lice, spokojna je i raspoložena, kao da nije ustala u šest i dobro se umorila, obraća se direktno u kameru i kaže:

– Danas instrumente dobijaju…

Svaka čast, Miro, ne možemo da ne pomislimo. Ovako rade profesionalci. Emisija teče, smenjuju se gosti i prilozi. I to je samo jedan u nizu njenih radnih dana. Treba li podsećati da je ona pored ovog "živog" programa, autor i više od 350 dokumentarnih emisija pod nazivom "Ekskluzivno" koje se na RTS-u prikazuju jednom mesečno, a govore o nesvakidašnjim sudbinama poznatih i manje poznatih ljudi širom sveta koji su obeležili jednu epohu.

– U tim emisijama nastojim da razgovaram sa sagovornicima i uspostavim komunikaciju koja me, kao novinara, može izdići iznad nivoa običnog ispitivača i postaviti u ravan sagovornika, nekoga kome se ljudi istinski poveravaju. Ako sam uspela da neki intervjui budu dati samo meni i više nikome, verovatno sam svoju diplomu psihologa još jednom zaslužila – kaže Mira.

Ova naša poznata novinarka, istraživač, producent i autor, diplomirala je psihologiju na beogradskom Filozofskom fakultetu. Rođena je u Budimpešti, u kući sa troje dece. Njen otac, urolog i hirurg na Vojnomedicinskoj akademiji, smatrao je da je ona na neki način izneverila porodičnu tradiciju jer nije postala lekar. Njena mlađa sestra Gordana magistrirala je biohemiju, a samo je brat Đorđe krenuo očevim stopama i postao hirurg-urolog.

U Mirinoj biografiji stoji da je jedno vreme bila šef strjuardesa u Avio-geneksu i kako je na Televiziji Beograd počela da radi 1971. godine. Udata je za raketnog inženjera Martina – Darka Polaka s kojim ima sina Marka, a odskora i snahu Sanju, unuku Laru i unuka Andreja. Mira tvrdi kako nikada nije žrtvovala porodicu zbog posla i uvek je sve uspevala da uskladi. Kaže da je jednom čak otkazala intervju sa čuvenim diplomatom i nobelovcem Henrijem Kisindžerom da bi se iz ličnih razloga vratila u Beograd. To je rekla i njegovim saradnicima koji su imali razumevanja i kasnije joj omogućili da uradi taj intervju.

Poznato je da u medijima ne priča o svojoj porodici i retko kad daje intervjue. Na ovaj je odmah pristala jer se, kako kaže, s nostalgijom seća kada je kao mlada novinarka za "Bazar" donosila ekskluzive iz sveta.

Otkriva da joj je znanje iz psihologije mnogo pomoglo u novinarskom poslu, pre svega u zaobilaženju konfliktnih situacija i u trenucima kada od nekog treba da sazna nešto što ovaj ne želi da kaže. U potrazi za neispričanim pričama, u svom bisernom nizu ređala je pregršt ekskluzivnih sagovornika i tema, ali nema čoveka koji se ne seća njene reportaže o dvoje ljudi u Njujorku zaraženih sidom, u vreme kada još nije bilo istraženo kako se ta bolest prenosi. Mogla je da izabere, kazivala je kasnije, između ne- koliko opcija – da uradi intervju sa glumicom Džoan Kolins, zatim sa operskom pevačicom i prvim sopranom sveta tog doba ili sa dvoje anonimnih ljudi kojih su se svi plašili. Bez razmišljanja odabrala je baš njih – i ušla u istoriju. Još jedan zapamćen podvig bio je kada je boravila na najvećem nosaču avio- na "Nimic".

Po završetku subotnje emisije, dok se gosti polako razilaze, Mira konačno može da odahne. Zajedno sa Mancom i Benjaminom Izmajlovom, svojim ekskluzivnim gostima, seda na garnituru u hodniku i kaže:

– Ne znam da li je posao koji radim stresan jer ja to ne doživljavam na taj način, odlično se osećam, pritisak mi je u redu i dobro spavam. Sam kreativni čin mi je lak, ne umara me kada tačno znam šta hoću, a to uvek znam, a najbolje znam šta neću. Novinarstvo ili umete ili ne umete da radite, ili možete ili ne možete, ne postoje varijante. Ako vas ovaj posao baca u stres i potrebno vam je 15 asistenata, rešenje je jednostavno – nemojte da ga radite.

Mira otkriva da iz samog posla crpe snagu, nove ideje daju joj energiju za rad i one se neprestano rađaju čak i kad spava.

– Znam da ljudi koji gledaju sa strane moj posao doživljavaju kao stresan, ali meni je ovo što ste danas videli prirodno stanje.

Na pitanje da li su joj posle emisije ipak potrebni opuštanje i odmor, bez razmišljanja odgovara:

– Ja sam već opuštena! Odmor je druga stvar i od momenta kada subotom završim program do sledeće emisije, jedino moje mentalno slobodno vreme jeste subota popodne. U nedelju već otvaram mejl mira@krstarica.com, na koji stiže hiljade pisama. Odgovaram na veliki broj pitanja, rešavam i probleme koji su u vezi sa programom. Ljudi mi se obraćaju, traže da ih povežem sa lekarima, stručnjacima, žele da dobiju muzički instrument ili da poklone svoj… Odgovaram jer novinar nije ništa ako ne komunicira sa svojom publikom.

Kaže da joj ljudi prilaze na ulici i trudi se da svakome izađe u susret jer ako to ne učini – odmah će imati sto gledalaca manje. Neko ko se naljutio reći će svojoj porodici i komšijama, ovi opet prijateljima i tako će se sve širiti kao društvena mreža.

– Uvek sam dostupna, mobilni mi je konstantno uključen, stalno odgovaram na mejlove.

Nisam zvezda, ja sam normalna osoba. Ne može čovek da govori nešto na ekranu, a da za to nema pokriće u realnom životu, ne mogu da kažem javite se, a da ne čitam pisma i ne spajam ljude. Možete da pravite karijeru tako što ćete samo pričati i slikati se, ali to ne traje dugo.

Mira podjednako voli živi program "Mira Adanja Polak i vi" i dokumentarnu emisiju "Ekskluzivno", kaže da obe imaju publiku. U bogatoj novinarskoj karijeri uradila je mnoštvo ekskluzivnih intervjua i priča, između ostalih sa grofom Fon Staufenbergom, sinom atentatora na Hitlera, princom Majklom Romanovim, Jovankom Broz, Mici Lou, Gordanom Bajloni, Karlom Maldenom, lordom Ovenom, Karlom Pontijem, Amalijom Rodrigez, Markesom, Grahamom Grinom… Razgovarala je sa pravom gejšom, objasnila tajnu jevrejskog lobija, istraživala misteriju ruke Svetog Jovana Krstitelja, jednu emisiju posvetila je ljubavnim pismima Mileve Marić koje je ona uputila Albertu Ajnštajnu, pričala je o špijunima u Vatikanu, inspektorima u Skotland jardu, ušla je u podmornicu, letela sa pilotima, družila se sa sumo rvačima…

– Intervjuisala sam velike ljude i mogu da vam kažem da su oni sasvim normalni. Pravilo je da je čovek normalniji što je uspešniji i nisu mu potrebna nikakva pomagala. Ljudi me pamte po ekskluzivama, nekada i ne znam zašto. Pitaju me kakav je utisak ostavila neka poznata ličnost na mene. Zašto? Mislim da bi te ljude trebalo pitati kakav sam ja utisak ostavila na njih jer nisam uvek laka – u svom prepoznatljivom stilu zaključuje naša sagovornica.

2 komentara

  1. Slavica Damjanović
    |

    Pošto subotom skoro uvijek radim, propustim emisiju sa gospođom Polak, a bude mi jako žao jer je ona biser novinarstva, neko ko vas uvijek natjera da budete bolji, da darujete i kada nisu praznici, a da pri tom ostanete skromni, normalni, iskreni. To je gđa Mira Adanja Polak!

  2. Verica Vukčević
    |

    Žena kojoj se divim. Svaka emisija je interesantna, u svakoj može da se mnogo nauči. Hvala Vam.

Ostavite komentar

Error! This email is not valid.