Када дође до промене идеје, тада се губи аутентичност!

Своју самоувереност, оштрину и јасност, Мира Адања-Полак показала је већ у првим минутима нашег сусрета. Телевизијски је уредник у Београду. Међународни признат новинар и продуцент, истраживач, сарадник и аутор. Њена емисија носи назив "Мира Адања-Полак и Ви". Особа која је интервјуисала највеће личности из света уметности, политике, бизниса као и припаднике краљевских лоза. Наша саговорница ширем аудиторијуму можда је непозната као консултант спољнополитичког деска британске телевзије ITN Chanel For News. За континуирану борбу против сиде и ширење знања у вези са овом болешћу додељено јој је у Каиру звање амбасадора за 2009. Такође је аутор и документарне емисије "Ексклузивно".

Своје студентске дане провела је уз књиге психологије, па тако на почетку нашег разговора покушава да објасни колико јој је то помогло у бављењу новинарством:

"Јако много. Умем да тумачим понашање људи, а поготово у времену кризе. Тада је људско понашање доста измењено и људи се понашају некада потпуно другачије од онога како се осећају и наравно да ми тада знање из психологије јако помаже да протумачим човека. Тада гледам да из особе извучем оно најбоље. Мислим да је то факултет који ми је својевремено дао широко образовање али увек сам знала да ћу бити новинар. Нисам много веровала да се новинарство учи, више сам веровала у неку врсту способности, умећа, него саме едукације. То је оно како ја видим новинарство, а не мора уопште значи да то како га ја видим је оно што се данас тражи од новинара."

Шта вас је навело да се бавите новинарством? Да ли сте имали неки посебан мотив?

- Зато што сам убеђена да мењам свет, још увек мислим тако. Оно што урадим може да утиче на људе. Могу да кажем да сам међу првим новинарима који су отворили врата другог света и врата Запада. Улазила сам у неке институције које су биле недокучиве и на тај начин ширила видике људи који су овде још увек под неком капом и у некој затворености, не толико физичкој колико психичкој. Нису спремни да виде те различитости, а ја се трудим да им то покажем. Мислим да сам тиме нешто урадила у својој мисији коју сам зацртала на почетку каријере. Мотивација ми је увек била да неког нешто научим, да неком нешто покажем и да имају утисак као да су сами били тамо где и ја.

На почетку, да ли сте имали неког узора у овом послу и чијим стопама сте желели да идете?

- Нисам имала узоре, али ми се одређени начин рада код неких људи допадао, али никада нисам покушала да их имитирам. Ако треба да издвојим некога, онда је то Барбара Волтерс.

Шта је по вашем мишљењу најважније за успех у овом послу? Срећа, финансијски или политички утицај?

- Рецепт не постоји. Ја бих политику забранила да има утицај на оно што ми радимо. Политика је потпуно за мене искључена, ја оно што видим то и пренесем. Важна је објективност, упорност и ни по коју цену мењања свог мишљења, што је јако тешко. Увек постоји у човеку жеља да се допадне некоме. Кад дође до промене идеје, тада се губи аутентичност.

Ви сте и аутор и продуцент ваше емисије. Како успевате да ускладите све послове?

- Не знам, али све је у глави. Када умете то што радите и када то волите може се све постићи. Када прилог кратко траје онда се може и прошверцовати нешто што и није добро, али када траје дуже ту се све види, шта је умеће, шта техника, а шта је научено.

Да ли сте на почетку каријере имали трему или притисак?

- Нисам. Или се више не сећам.

Да ли имате некога кога нисте интервјуисали, а имате велику жељу?

- Наравно да имам, али вам то нећу открити. Да не урекнем.

Како долазите до људи до којих је тешко доћи?

- Мени се ствари догађају веровали ви то мени или не. Морам да опазим оно што други не виде. Некада може и случајно нешто да се догоди. Ја бирам догађаје не да бих неког срела, већ што ме тај догађај привуче... па се може догодити да ту случајно неког интервјуишем.

Да ли имате критеријуме по којима бирате саговорнике?

- Мора да ме неко заинтересује. То је главни критеријум којим се водим.

Да ли је неко кога сте интервјуисали оставио посебан утисак на вас?

- Пре свих Јованка Броз, али и Слободан Милошевић.

Да ли је било ситуација у којима сте били животно угрожени?

- Да сам била свесна не, а да су ми после рекли да. Снимали смо на Сицилији човека који је рекао не мафији. Све време док сам разговарала са њим око мене је било обезбеђење јер је постојала могућност да неко запуца на нас. Ја нисам особа која свесно улази у неке ризике.

Пошто сте консултант спољнополитичког деска ITN Chanel News, реците нам које су то основне разлике између западног и новинарства у нашиј земљи?

- Не бих могла тачно да уочим разлике. Мислим да се више ради на западу, да је више плаћено, али не много цењеније него овде. Предност код њих је што имају више специјалиста за одређене области, извештача са терена.

Ви сте 2009.године у Каиру добили звање амбасадора за борбу и ширење знања о сиди. Да ли се о том проблему довољно говори и да ли мислите да је та тема довољно заступљена у медијима?

- Међу првима сам интервјуисала особу заражену ХИВ-ом, када се чак није ни знало како се та болест преноси. Ја сам то урадила прерано. Када сам то урадила о томе није било ни говора. Мислим да је ова тема заступљена мало у медијима и да се не посвећује довољно пажње. О овој болести говори се на начин који је сензационалистички. Нема студиозног прилаза овој теми. Поготово међу младима требало би да ово буде актуелна тема.

С обзиром да постоје не разрешена убиства новинара из периода 90-их година, да ли ће новинари у будућности слободно моћи да износе информације без последица?

- То све зависи од вас. Шта изаберете и којим путем хоћете да идете, које компромисе хоћете да правите, у шта хоћете да уђете, за кога да радите. Битно је шта вас води и који су вам истински мотиви. Све је у томе. Важно је да сваку вест и све што видите више пута проверите.

Да ли сте некада имали тежак период у каријери и покајали што се бавите овим послом?

- Не. Никада се нисам покајала. Наравно било је врло тешких периода.

Да ли постоје промене у вашем раду од почетка каријере до сада?

- То ја не могу да судим. Не знам. Кажу ми да сам мекша. Не прекидам више толико саговорнике, сад сам финија. Примерена сам годинама.

По вашем мишљењу да ли квалитетан телевизијски програм има перспективу у нашој земљи?

- Зависи од аутора. Сваки пијединац има могућност да селектује, што не значи да наш народ не гледа квалитетан програм. За такву врсту доброг телевизијског програма је потребна већа посвећеност.

Шта бисте имали да поручите будућим новинарима?

- Слушајте увек шта вам кажу. Али пре него што промените нешто што ви мислите добро још једанпут промислите. Јер увек постоји тенденција да идемо лакшим путем. Ја ћу да вам кажем да сам ишла најтежим могућим путем.