Kada dođe do promene ideje, tada se gubi autentičnost!

 08.05.2011
Autor: Marina Vojnović, Radivoj Debeljački, "KOD", Filozofski fakultet u Novom Sadu

Svoju samouverenost, oštrinu i jasnost, Mira Adanja-Polak pokazala je već u prvim minutima našeg susreta. Televizijski je urednik u Beogradu. Međunarodni priznat novinar i producent, istraživač, saradnik i autor. Njena emisija nosi naziv "Mira Adanja-Polak i Vi". Osoba koja je intervjuisala najveće ličnosti iz sveta umetnosti, politike, biznisa kao i pripadnike kraljevskih loza. Naša sagovornica širem auditorijumu možda je nepoznata kao konsultant spoljnopolitičkog deska britanske televzije ITN Chanel For News. Za kontinuiranu borbu protiv side i širenje znanja u vezi sa ovom bolešću dodeljeno joj je u Kairu zvanje ambasadora za 2009. Takođe je autor i dokumentarne emisije "Ekskluzivno".

Svoje studentske dane provela je uz knjige psihologije, pa tako na početku našeg razgovora pokušava da objasni koliko joj je to pomoglo u bavljenju novinarstvom:

"Jako mnogo. Umem da tumačim ponašanje ljudi, a pogotovo u vremenu krize. Tada je ljudsko ponašanje dosta izmenjeno i ljudi se ponašaju nekada potpuno drugačije od onoga kako se osećaju i naravno da mi tada znanje iz psihologije jako pomaže da protumačim čoveka. Tada gledam da iz osobe izvučem ono najbolje. Mislim da je to fakultet koji mi je svojevremeno dao široko obrazovanje ali uvek sam znala da ću biti novinar. Nisam mnogo verovala da se novinarstvo uči, više sam verovala u neku vrstu sposobnosti, umeća, nego same edukacije. To je ono kako ja vidim novinarstvo, a ne mora uopšte znači da to kako ga ja vidim je ono što se danas traži od novinara."

Šta vas je navelo da se bavite novinarstvom? Da li ste imali neki poseban motiv?

– Zato što sam ubeđena da menjam svet, još uvek mislim tako. Ono što uradim može da utiče na ljude. Mogu da kažem da sam među prvim novinarima koji su otvorili vrata drugog sveta i vrata Zapada. Ulazila sam u neke institucije koje su bile nedokučive i na taj način širila vidike ljudi koji su ovde još uvek pod nekom kapom i u nekoj zatvorenosti, ne toliko fizičkoj koliko psihičkoj. Nisu spremni da vide te različitosti, a ja se trudim da im to pokažem. Mislim da sam time nešto uradila u svojoj misiji koju sam zacrtala na početku karijere. Motivacija mi je uvek bila da nekog nešto naučim, da nekom nešto pokažem i da imaju utisak kao da su sami bili tamo gde i ja.

Na početku, da li ste imali nekog uzora u ovom poslu i čijim stopama ste želeli da idete?

– Nisam imala uzore, ali mi se određeni način rada kod nekih ljudi dopadao, ali nikada nisam pokušala da ih imitiram. Ako treba da izdvojim nekoga, onda je to Barbara Volters.

Šta je po vašem mišljenju najvažnije za uspeh u ovom poslu? Sreća, finansijski ili politički uticaj?

– Recept ne postoji. Ja bih politiku zabranila da ima uticaj na ono što mi radimo. Politika je potpuno za mene isključena, ja ono što vidim to i prenesem. Važna je objektivnost, upornost i ni po koju cenu menjanja svog mišljenja, što je jako teško. Uvek postoji u čoveku želja da se dopadne nekome. Kad dođe do promene ideje, tada se gubi autentičnost.

Vi ste i autor i producent vaše emisije. Kako uspevate da uskladite sve poslove?

– Ne znam, ali sve je u glavi. Kada umete to što radite i kada to volite može se sve postići. Kada prilog kratko traje onda se može i prošvercovati nešto što i nije dobro, ali kada traje duže tu se sve vidi, šta je umeće, šta tehnika, a šta je naučeno.

Da li ste na početku karijere imali tremu ili pritisak?

– Nisam. Ili se više ne sećam.

Da li imate nekoga koga niste intervjuisali, a imate veliku želju?

– Naravno da imam, ali vam to neću otkriti. Da ne ureknem.

Kako dolazite do ljudi do kojih je teško doći?

– Meni se stvari događaju verovali vi to meni ili ne. Moram da opazim ono što drugi ne vide. Nekada može i slučajno nešto da se dogodi. Ja biram događaje ne da bih nekog srela, već što me taj događaj privuče… pa se može dogoditi da tu slučajno nekog intervjuišem.

Da li imate kriterijume po kojima birate sagovornike?

– Mora da me neko zainteresuje. To je glavni kriterijum kojim se vodim.

Da li je neko koga ste intervjuisali ostavio poseban utisak na vas?

– Pre svih Jovanka Broz, ali i Slobodan Milošević.

Da li je bilo situacija u kojima ste bili životno ugroženi?

– Da sam bila svesna ne, a da su mi posle rekli da. Snimali smo na Siciliji čoveka koji je rekao ne mafiji. Sve vreme dok sam razgovarala sa njim oko mene je bilo obezbeđenje jer je postojala mogućnost da neko zapuca na nas. Ja nisam osoba koja svesno ulazi u neke rizike.

Pošto ste konsultant spoljnopolitičkog deska ITN Chanel News, recite nam koje su to osnovne razlike između zapadnog i novinarstva u našij zemlji?

– Ne bih mogla tačno da uočim razlike. Mislim da se više radi na zapadu, da je više plaćeno, ali ne mnogo cenjenije nego ovde. Prednost kod njih je što imaju više specijalista za određene oblasti, izveštača sa terena.

Vi ste 2009.godine u Kairu dobili zvanje ambasadora za borbu i širenje znanja o sidi. Da li se o tom problemu dovoljno govori i da li mislite da je ta tema dovoljno zastupljena u medijima?

– Među prvima sam intervjuisala osobu zaraženu HIV-om, kada se čak nije ni znalo kako se ta bolest prenosi. Ja sam to uradila prerano. Kada sam to uradila o tome nije bilo ni govora. Mislim da je ova tema zastupljena malo u medijima i da se ne posvećuje dovoljno pažnje. O ovoj bolesti govori se na način koji je senzacionalistički. Nema studioznog prilaza ovoj temi. Pogotovo među mladima trebalo bi da ovo bude aktuelna tema.

S obzirom da postoje ne razrešena ubistva novinara iz perioda 90-ih godina, da li će novinari u budućnosti slobodno moći da iznose informacije bez posledica?

– To sve zavisi od vas. Šta izaberete i kojim putem hoćete da idete, koje kompromise hoćete da pravite, u šta hoćete da uđete, za koga da radite. Bitno je šta vas vodi i koji su vam istinski motivi. Sve je u tome. Važno je da svaku vest i sve što vidite više puta proverite.

Da li ste nekada imali težak period u karijeri i pokajali što se bavite ovim poslom?

– Ne. Nikada se nisam pokajala. Naravno bilo je vrlo teških perioda.

Da li postoje promene u vašem radu od početka karijere do sada?

– To ja ne mogu da sudim. Ne znam. Kažu mi da sam mekša. Ne prekidam više toliko sagovornike, sad sam finija. Primerena sam godinama.

Po vašem mišljenju da li kvalitetan televizijski program ima perspektivu u našoj zemlji?

– Zavisi od autora. Svaki pijedinac ima mogućnost da selektuje, što ne znači da naš narod ne gleda kvalitetan program. Za takvu vrstu dobrog televizijskog programa je potrebna veća posvećenost.

Šta biste imali da poručite budućim novinarima?

– Slušajte uvek šta vam kažu. Ali pre nego što promenite nešto što vi mislite dobro još jedanput promislite. Jer uvek postoji tendencija da idemo lakšim putem. Ja ću da vam kažem da sam išla najtežim mogućim putem.

2 komentara

  1. Ansar Dolmagić
    |

    Kada zaboravim da pogledam emisiju, imam utisak da sam taj dan nešto važno propustio.

  2. Gordana Anđelković
    |

    Neponovljiva, svoja, jedinstvena… Skoro uvek me oduševi originalnošću i idejama, uvek izabere prave sagovornike i teme koje i mene interesuju. Želim da tako bude još dugo, dugo. Veliki pozdrav.

Ostavite komentar

Error! This email is not valid.