Đorđe Varda – gospodar cveća

 06.05.2009
Autor: Mira Adanja-Polak, "Glorija"

Često sam se divila cvetnim aranžmanima u hotelu "Ric" u Parizu, i svaki put proveravala da li je u pitanju sveže cveće. Mom oduševljenju nije bilo kraja kada sam saznala da je autor svih tih kreacija koje krase poznati pariski hotel Đorde Varda, Beogradanin koji živi u Francuskoj. U društvu generalnog direktora "Rica", Đorđe me prima u hotelskom salonu namenjenom visokim zvanicama. Odeven je u farmerke, ispod sakoa nonšalantno mu viri bela košulja. Ima kovrdžavu kosu i vozi motor, koji, zahvaljujući specijalnoj privilegiji, parkira ispred glavnog ulaza u "Ric". Angažman u hotelu, jednom od prepoznatljivih simbola Pariza i omiljenom sastajalištu svetskog džet-seta, dobio je u oštroj konkurenciji posle zanimljivog testiranja.
 
– Tražili su novog dizajnera cvetnih aranžmana. Posle dva i po meseca prave borbe sa drugim pariskim dizajnerima, dobio sam posao. Sada maltene živim u hotelu, jer u njemu provodim izmedu 12 i 18 sati dnevno – kaže Đorđe Varda. – Birali su izmedu sedam dizajnera, među kojima su bila i slavna imena, poput Kristijana Dortija. Menadžment je konačnu odluku doneo pošto je ocenio reakciju klijenata na naše cvetne aranžmane koji su bili predstavljeni u hotelu.

Da li je to prvi put da su oni za vas čuli?

– Ja se, zapravo, i nisam javio na konkurs. Jednog dana je zazvonio telefon u mom butiku. Pozvao me je direktor "Rica". Pošto sam mislio da se neko šali sa mnom, u momentu sam hteo da se predstavim kao Paja Patak. Ispostavilo se da je to zaista bio čelni čovek čuvenog hotela. Pitao me je bi li mogao da dođe i pogleda moj butik, pošto je čuo da cvetnom dizajnu pristupam potpuno drugačije, i da se nešto slično ne može videti u Parizu. Prilikom prvog susreta predložio mi je da konkurišem za mesto dizajnera cvetnih aranžmana u "Ricu". Sve se odigralo spontano, potpuno neočekivano za mene. Ono što je bitno jeste da se moj stil u cvetnom dizajnu razlikuje od svega viđenog. Kreirao sam kolekciju vaza koje mi omogućuju da u potpunosti predstavim lepotu cveća. Na njih stavljam epruvete, koje služe kao minijaturne vaze, kako bih samu vazu obložio cvećem. Vaza više nije samo sud u koji mora da se stavi voda kako bi cveće živelo, nego i centralni element koncepta dekoracije. Mislim da se to menadžmentu hotela i gostima najviše dopalo, jer to niko dosad nije uradio. Takav način dekoracije postao je moj estetski potpis. Postoji uzgajivač cveća u Holandiji koji samo meni daje posebne, nove vrste orhideja, a ja imam mogućnost da ih prikažem u svojim aranžmanima.    

Dešava se da vas zovu u pola noći da napravite neki aranžman. Šta može da bude tako hitno?

– Kad mi neko u devet uveče poruči pet stotina belih ruža, ako ih imam u magacinu, s velikim zadovoljstvom ću doći u hotel da ih aranžiram u deset vaza po pedeset. To mi uopšte nije teško. Takav zahtev sam dobio od jednog mladića koji je, kao dobar sin, svojoj majci za pedeseti rodendan uplatio put u Pariz s boravkom u apartmanu "Koko Šanel". Na rođendan ju je izveo na večeru i tražio da ruže budu u njenom apartmanu kad se vrate. Pre neki dan vidim jurnjava po hotelu. Došao šeik iz jedne bogate zemlje i želi da mu se u kadu, dok se kupa, stave latice ruža. Takav zahtev ne mogu odbiti. Latice od stotinu ruža stavio sam u kadu uvaženog gosta. Moja prednost je što za klijente "Rica" ili za moj butik, mogu da pronađem cvetove u bojama koje niko nikad nije video.

Kada ste odlučili da se bavite cvećem?

– Pre pet godina dosadio mi je način života koji sam vodio. Radio sam u jednoj firmi na aveniji Montenj, koja je prodavala luksuzne bunde. Bilo mi je stvarno dosta bogatih i razmaženih klijenata. Jednog dana sam odlučio da svake nedelje idem u kupovinu cveća, i da ga u kadi presađujem. Posle izvesnog vremena zaključio sam kako bih mogao time da se bavim, jer me cveće opušta i smiruje.

Šta kaže vaša supruga kada joj donesete cveće?

– Ranije sam joj stalno donosio cveće, ali više ne činim to. Navikla je na moj ekstravagantni pristup u dizajnu cveća. Ona je psiholog. Radi sa autističnom decom, specijalizovana je za dečije psihoze. Ima izuzetno naporan i težak posao. Divim joj se. Mislim da nikad ne bih mogao da se bavim takvim poslom, s obzirom na to s kakvim se slučajevima ona susreće u svojoj praksi.

Kada ste otišli iz Beograda?

– Najteži period u životu bio mi je onaj kad sam morao da napustim rodni grad. U Pariz sam došao sa ocem, koji je ovde službeno boravio. Kad imate sedamnaest godina, teško vam je da napustite sredinu i drugove, a Beograd je Beograd, najlepši grad na svetu. Upisao sam prava, jer je to bila porodična tradicija. Paralelno s pravom, studirao sam filmsku akademiju u Parizu. Ni jednim ni drugim nikada se nisam bavio, tako da na kraju danas radim posao za koji apsolutno nisam školovan – konstatuje Đorđe Varda.    
 

2 komentara

  1. Bojana Josipović
    |

    Sve pohvale gospodinu Vardi. Da li postoji mogućnost da stupim u kontakt sa gospodinom Omerom Ankarom preko e-maila jer je gospodin moj uzor? Ove godine treba da diplomiram turizam i hotelijerstvo na Poslovnom fakultetu u Valjevu.

  2. Milica Barjaktarović
    |

    Gledala sam ovu emisiju, kao i mnoge druge. Dokaz da postoji alhemičarsko rešenje za životne snove. Mira Adanja-Polak je naš, televizijski Paolo Koeljo i odavno nenametljivo dokazuje da se snovi ostvaruju. Prvo je ona dokaz da se čovek može ostvariti i ostvarivati, da može biti čarobnjak radi ostvarivanja tuđih snova i da ljudi sami mogu dosegnuti svoje snove i da su slobodni da sanjaju. Koliko snova je snevano i ostvareno u njenim emisijama. Koliko je puta pomogla da neko ko sanja dosanja svoj san. Čarobnica.

Ostavite komentar

Error! This email is not valid.