Serija „Ekskluzivno“, subota, 14:00, Prvi program RTS-a
Toliko puta smo se sa Anom Ivanović radovali, a i tugovali kada nije uspela da ostvari svoj cilj. Sretala sam je u nekoliko navrata. Često i u avionu. Ali to nisu bili intervjui. Toliko puta je davala uglavnom kratke izjave koje su uzete u hodu, kao komentar na neku određenu situaciju i to je često bilo dosta kontrolisano čitavom armijom onih koji vode računa o njenoj karijeri.
Upoznala sam i gospodina Gavina Garsija, koji vodi računa o svemu što Ana treba da izjavi. Moje molbe da ja samo želim jedan običan razgovor nisu urodile plodom do onog momenta kada sam digla ruke i čekala da se to desi.
Roditelji Ane Ivanović ni po koju cenu nikada nisu želeli da se eksponiraju, niti da u ime svoje ćerke donose odluke, ali su verovali u moju želju da sa Anom razgovaram neopterećeno i obično.
Često su njeni odgovori do sada bili uvek nekako isti, pomalo ishitreni. Uvek je bila žurba pre meča, posle meča… I onda, jednog jesenjeg dana, kada je Ana došla u posetu svojima u Beograd, dobila sam mogućnost da sa Anom Ivanović i njenim roditeljima provedem jedno poslepodne u Beogradu.
Njeni roditelji bili su tu pored nje tokom čitavog intervjua. Na liniji je bio njen menadžer iz Londona. Gospodin Gavin Garsi imao je poverenja u nas. Anini roditelji bili su sve vreme tu, vodeći računa da se nikada ne pređe linija poštovanja privatnosti do koje im je veoma stalo. Ana i njen brat rastu u porodici koja gaji vrednosti uzajamnog poverenja i poštovanja. Poštovala sam to, a razgovor je bio iskren, opušten i prijatan. Anu Ivanović u ovom razgovoru sagledavamo drugačije nego u svim njenim ranijim susretima sa medijima.
Razmišljam o tome da tako retko razumemo one od kojih očekujemo da samo pobeđuju. Često je gledalište nemilosrdno, jer očekuje samo pobede, a retko razume poraze i napore.
Foto: Mina Šarenac
Lakše ćete pratiti šta radim i emisije koje želite da pogledate ako preuzmete aplikaciju za Android i iPhone.