Priče same dolaze

 12.07.2013
Autor: Tatjana Loš, "Večernje novosti"

Tokom napornog snimanja u inostranstvu, kolegama je rekla da mora da odspava desetak minuta. Zbunjeno su je pitali gde to misli da izvede. "Pa ovde, na klupi" – odgovorila je Mira Adanja Polak. "Usred meteža?" – nastavile su da se čude kolege. Posle "kratkometražnog" sna, novinarka se kao nova vratila reportaži.

– Toliko mi je potrebno da akumuliram energiju. Bila sam letač, a kada prođete trening iz avijacije, onda tačno znate šta su to minuti. I znate da u trenutku odvojite bitno od nebitnog. Energiju nikada nisam trošila uludo i nisam se bavila onim na šta nemam uticaj – kaže autorka i voditeljka emisija "MAP i vi" i "Ekskluzivno" (RTS 1), s kojom razgovor i započinjemo pričom o njenoj prepoznatljivoj energiji.

I posle višedecenijske karijere, Mira se isto oduševljava, raduje i čudi. I posle toliko ekskluzivnih intervjua, nije joj, kaže, važno gde je, već o čemu razmišlja. Neke ideje joj ne daju mira sve dok ih ne ostvari, ali za informacijama ne traga, već joj, kaže, same dolaze. Ona ih samo prihvata, "magacionira", povezuje…

– Ekskluziva je kada otkrijete nešto tu, pored vas, a drugi to ne vide. Nedavno sam radila reportažu o sasvim običnoj stvari i taman da je završim, od osobe koja mi je pomagala na snimanju čujem neverovatnu priču (čuvam je za jesen). Kolege me često pitaju gde sve to nađem, a ja im kažem: "Tu je priča, samo treba da je osetiš". Mnogo toga se i samo namesti, kao neka mala sreća – kaže Mira, koja u subotu otvara letnju sezonu emisije "Ekskluzivno", a prvi reprizni intervju biće sa Anom Ivanović, s kojom planira da uradi i nastavak razgovora.

Šta ćete nam još ostaviti u "amanet" tokom letnje šeme?

– Opredelila sam se za reprizu serijala o ljudima koji su otišli iz zemlje i u nekim drugim sredinama postigli zapažene karijere. Roksanda Ilinčić se u Londonu plasirala u sam vrh modnih kreatora, a Anica Macka Dojder, koja potiče iz naših krajeva, kao žena je najdalje otišla u političkom životu Austrije. Ponoviću i emisiju ("Srpski kauboji") o mladićima koji su otišli u Ameriku na studije, gde im je bračni par Palmer gotovo zamenio roditelje, pa su ih pozvali u Srbiju da im pokažu naše lepote. Volim kada pokažem i iskustva drugih sredina. Boravak u Rusiji iznedrio je nekoliko zanimljivih reportaža (objedinjenih kao "Ruska duša"), a Švajcarsku sam doživela i prikazala kao uređenu zemlju, gde sve zaista radi kao "švajcarski sat". Od predsednika Izraela, Šimona Peresa, saznala sam mnoge tajne dugovečnosti i elementarne sreće. Biće, dakle, interesantnih repriza.

Nema recepta

Kako ohrabrujete mlade novinare da teže kvalitetu, a ne kvantitetu?

– Na svakom novinaru je da dobro razmisli koliko je spreman da uloži u svoju želju da to radi, da se trudi i tako uspe da realizuje zamišljeno. Nemam recept za uspeh, jer je sve individualno. Ali, ako vam ovaj posao ne pruža osećaj ispunjenosti, ako nemate utisak da radite nešto važno i da menjate svet, onda novinarstvo nije za vas.

Jeste li već na tragu novih ekskluziva?

– Neke već snimljene emisije čekaju na red, što znači da će se emitovati kada im dođe vreme. Mnoge priče sam uradila prerano, pa će uskoro biti prikazane kao nove. Uvek gledam unapred, razmišljam o ljudima koji nisu u fokusu, znam njihove kvalitete i čekam da ih okolina uvaži i razume.

Koliko otvorenost i britkost mogu da budu opasni u ovom poslu, u ovom društvu, u ovom vremenu?

– Nikada ne pitam nešto da bih provocirala ili povređivala nekog. Pitam ono što bi pitao svaki gledalac. Ako to činite čista srca i u funkciji onog što radite, nema opasnosti. U ovom poslu je opasno ulaziti u bilo šta što ne znate i što niste proverili.

Šta ne praštate ni sebi ni bilo kom kolegi koji pretenduje da bude profesionalac?

– Nisam ja ta koja treba da oprosti bilo šta, ali sam krajnje netolerantna prema nestručnim ljudima u bilo kojoj oblasti. Ne praštam zlu nameru u međuljudskim odnosima.

Jesu li vam u bilo kom trenutku najbliži zamerali veliku posvećenost poslu?

– Ne znam na čemu da mi zamere. Na tome što volim svoj posao? Što nikada nisam radila ono što ne umem, niti želela ono što nemam? Zadovoljna sam onim što radim, jer volim kada iz ljudi izvučem ono najbolje u njima. Volim kada znam da se posle moje emisije gledaoci osećaju dobro, kada su iz nje nešto naučili, kada znam da sam im u nečemu pomogla.

Zato oni u komentarima na forumima vaše emisije nazivaju "prozorom u svet". Stižete li da odgovorite na pisma gledalaca?

– Na svaki mejl, koji mi stiže na adresu mira@krstarica.com, odgovaram lično. Ako se on odnosi na rad nekih institucija, prosleđujem ga njima i molim nadležne da reše problem. Trudim se da u razgovoru s ljudima, kao psiholog po obrazovanju, pomognem kad god mogu i ta komunukacija sa gledalištem mi je veoma važna.

Na razgovoru sa kojom (svetski) poznatom ličnošću gotovo "zavidite" samoj sebi?

– Ponekad sebi dam prelaznu ocenu za intervju koji sam uradila. Kažem: "Pa, nije loše", a onda kao da čujem svoju majku koja bi rekla: "Dušo, možeš ti to i bolje". Nikada nisam zadovoljna, ali nedavno, kada je reprizirana emisija o Miloradu Miškoviću, pomislila sam da je bilo dobro.

Šta ostaje iza dobrih intervjua?

– Savesno obavljen posao, obeležena kaseta, datum emitovanja, trajanje… I osećaj da to umem.

Ostavite komentar

Error! This email is not valid.