Đavolji podrum – 10. septembar 2016.

 07.09.2016
Autor: Mira Adanja-Polak

Serija „Ekskluzivno“, subota, 14:00, Prvi program RTS-a

Čile je zemlja Južne Amerike prepoznatljiv po vulkanima, bakru i vinima.

Videti aktivni vulkan izbliza pravi je doživljaj, jer vulkan deluje kao neka planina. Boraviti, međutim, u mestima gde ljudi žive i gledati vulkan koji se dimi sasvim je drugačiji doživljaj. Stanovnici tih malih mesta vulkan gledaju stalno – vide kada se dimi i veruju da se neće baš njima dogoditi da on poludi i izbaci lavu.

djavolji_3_01

Upravo na ovim prostorima su i najbolji vinogradi u svetu i i zato su domaćini želeli po svaku cenu da me upravo tu dovedu i iskažu svoje ambicije da čileanska vina mogu da prestignu francuska.

Tako sam se i našla u gradu Pirke, gde me jedan od najvećih stručnjaka za vina Marselo Papa vodi u „đavolji podrum“ i priča mi, kao detetu, priču o đavolu koji je u podrumu živeo. Tu se još uvek čuva vino koje đavo nikada ni sa kim nije hteo da podeli.

djavolji 4

Kažu da dobro vino zavisi od količine sunca koje vinograd dobije tokom godine, a Čile je okupan suncem veliki deo vremena.

Na imanju Don Melčora saznajem kako se nekada živelo u Južnoj Americi. Tu je delimično i sačuvan san o životu po hacijendama, opušteno, bez trzavica i stresa. Tu srećem i najveće svetske enologe, koji mi govore o svojoj posvećenosti. Upoznala sam Kolumbijca koji je došao u Čile i tada kupio zemlju za male pare, a danas, prodajući je deo po deo, dobro živi.

djavolji 5

Posetila sam pripadnike naroda Mapuče u gradiću Pukon, ispod aktivnog vulkana. Oni su prvi došli u ovaj deo Južne Amerike i pokušavaju da sačuvaju nešto od svog identiteta.

Čile je još uvek podeljen na one koji su više voleli Pinočea i one koji su više voleli Aljendea. Tražimo šta je ostalo iz tog vremena. Ljudi se, kažu, nisu mnogo promenili. Srdačni su i nasmejani, skoro da su navikli na stalne zemljotrese.

djavolji 6

Osamnaest sati leta da bih videla nešto različito i drugačije – uverava me da je globalizacija stigla i do Santijaga. Grad pravi evropski, a tako sam daleko. Glavna ulica kao i u svakoj eropskoj metropoli. Morala sam da zađem dublje u zemlju kako bih osetila ono o čemu slušamo kada nam govore o Južnoj Americi.

Ostavite komentar

Error! This email is not valid.