Nema života bez matematike – profesor Jovan Knežević – 23. jun 2019.

 20.06.2019
Autor: Mira Adanja-Polak

„Mira Adanja-Polak – ekskluzivno“, nedelja, RTS 2, 15:00

Kao i na kraju svake školske godine, aktuelna je matematika i profesor Jovan Knežević, koji zbog svoje nepomirljivosti i jasnih kriterijuma više nervira roditelje nego đake.

Za profesora Kneževića čula sam od dece: kažu, profedsor matematike u Šestoj beogradskoj zove se Joca Ubica. Ali više sam o njemu slušala od roditelja koji su se žalili od nemila do nedraga da je strog i da je beskompromisan u stavu da svako mora da zna matematiku, i to uz obaveznu napomenu „ako ima nameru da opstane…“ Jednostavnim rečima, „muči decu“…

Za profesora Kneževića matematika je nauka koju svako mora da zna i bar da pokuša da je razume. Ako je i ne razume, on neće štedeti ni vremena ni snage da mu sve po ne znam koji put objasni.

Obožava svoje učenike, a deca ga vole i poštuju jer je pravičan.

Možda će neko reći da je on stara vrsta profesora, „stara škola“, da su njegove metode u vreme visokih tehnologija možda zastarele, ali on do sada ne menja svoj stav i uči decu tako da matematiku počinju da vole i razumeju.  Profesor Knežević vaspitava decu, uči ih o životu, vraća im veru u ispravnost dolaženja do cilja.

Njegovi đaci rasuti su po svetu i kao stručnjaci zaposleni po uglednim naučnim institucijama Amerike, Velike Britanije, Portugala, Španije, Švajcarske, Švedske, Norveške, Hrvatske, Izraela, Italije, Nemačke, kao matematičari, inženjeri, robotičari… On ih posećuje, a oni se iz dalekog sveta sećaju svega što ih je učio.

Entuzijazam ovog profesora privukao je moju pažnju i sve moje poštovanje za posvećenost, istrajnost, poštenje i zbog ljubavi prema poslu koji radi i svesti da sve što zna nesebično prenosi na svoje učenike koji ga u šali zovu Joca Ubica, a on se smeje i nikada im ništa ne zamera.

Jedan komentar

  1. Louis Krstic
    |

    Jedan sam od onih koji voli ovakav pristup radu. Utoliko više što pouzdano znam da sve ono što učimo površno najbolje je da ga ne učimo uopošte. Površno učenje čini život površnim, teškim i nezanimljivim. Gospodinu Joci ‘Ubici’ pozdrav i poštovanje. Čak i onda kada nam izvesni predmet nikada kroz život neće trtebati najpouzdanije je da će nam biti i te kako potreban pristup radu i učenju koji naučimo sa takvim predmetom. Čovek sa dobrim i temeljnim radnim navikama poseduje dodatin pokretački motor za kretanje kroz život i ne posustajanje pred preprekama. Imati radne navike je kao da imate poklonjenog džokera za svaki životni izazov. Roditelji koji su bolećivi prema deci, koji to vide kao navodnu ljubav, neophodno je da znaju da se nesvesni neprijatelji svojoj deci. Podsetimno se: Život ima određenu svrhu, smisao i cilj, ali ima li onih koji bi hteli da to saznanju? Verujem da bi Gospodin Joca bio prvi među onima koji ne bi posustao čak ni pred takvom spoznajom.

Ostavite komentar

Error! This email is not valid.