Samo se ljubav, kašalj, siromaštvo i talenat ne mogu nikada sakriti

 28.10.2002
Autor: Mira Adanja-Polak

Kilometri filmske trake potrošeni su za ekskluzivne reportaže Mire Adanje-Polak. Koga sve nije intervjuisala: od lorda Ovena i lorda Karingtona, Erike Džong do princeze Olge. Pravila je reportaže sa njujorških dokova i savskog keja. Poturala mikrofon generalima, vizionarima, sanjalicama i špijunima. Rečju, svima onima koji znaju nešto više od drugih. Pored emisije „Mira Adanja-Polak i Vi“, svake poslednje subote u mesecu u istom terminu prikazuju se nove autorske dokumentarne emisije iz serijala „Ekskluzivno“, koje uporedo sprema sa živim programom.

Čitava serija „Ekskluzivno“ baviće se neobičnostima, gde se ekskluzivnost ogleda i u samoj činjenici da su moji sagovornici želeli da o nekim stvarima progovore. Tako da radeći dve vrste emisija objedinjavam i dva ritma i žanra TV novinarstva – živi program i dokumentaristiku, koja je uvek i neka intelektualna nadgradnja – objašnjava naša sagovornica.

Godinama ste bili verni Beogradskom TV programu. Odakle potreba za promenom?

Uvek sam bila lojalna prvenstveno sebi, a i programu u kome sam radila. Nisam nikada Beogradski program doživljavala kao program u kome treba ili ne treba da radim. Potpisivala sam emisiju koju radim i osećala se odgovornom isključivo profesionalnim zahtevima koje sam sebi postavljala. Čudim se novinarima koji rangiraju ono što se radi u novinarstvu. Ima dobrih i loših novinara. Loši to znaju i nema te emisije i te kritike koja će od loše emisije napraviti dobru ili od prosečnog novinara napraviti novinara iznad proseka. Kada držim predavanje mladima koji žele da postanu novinari, kažem da se ljubav, kašalj, siromaštvo i talenat nikada ne mogu sakriti.

Ne čini li Vam se da ste napravili karijeru u sredini koja nema razumevanja za Vašu prodornost?

Da sam bila uvek shvaćena i poštovana i nikada osporavana, da li mislite da bih bilo šta postigla i ovde i van svoje zemlje? Moje osporavanje na ovim prostorima počelo je u jednom trenutku da radi za mene, da me izdvaja, da ukazuje na moju autentičnu želju da radim kako radim godinama. Dokaz nekog mog profesionalnog uspeha su imitacije koje mi prijaju više od bilo kog priznanja.

Da li je opterećenje biti uvek ekskluzivan i kako u tome uspevate?

Ne razmišljam da li je nešto ekskluzivno, nemam opterećenja komercijalnog, jednostavno ispadne ekskluzivno, jer se tako desilo. Mnoge stvari se dogode. Sreća nekada lepo pogleda nekoga kome je nešto bilo oduzeto. Ja verujem u to jer nikada nisam mogla sebi da objasnim neke slučajnosti koje su mi se događale. Ja ispričam, a niko ne veruje.

Kako uspevate da budete tamo gde se nešto događa?

To vi meni objasnite. Jer dođem kod prijatelja u daleku Dansku a tamo se ništa ne događa, a prijateljica mi kaže: „Mira je došla, ima nešto da se dogodi“, i… sudare se dva ogromna tankera… dvesta godina se to nije dogodilo… sve svetske agencije javljaju a ja već tamo….

Intervjuisali ste mnoge značajne ličnosti današnjice. Ko je na Vas ostavio najveći utisak?

Nekoliko: Jovanka Broz, grof Fon Štaufenberg, sin atentatora na Hitlera, ser Džon Gilgud, britanski analitičar Džonatan Ajl. Njih sam intervjuisala i od njih učila.

Sećate li se prve rubrike?

Da. Premijera u pozorištu „Boško Buha“. Neda Arnerić je imala premijeru, prvu svoju pozorišnu ulogu, i sećam se da sam na pljesak i njeno klanjanje publici montažno ubacila Nedino šminkanje i njeno uzbuđenje pred nastup. Urednik uopšte nije razumeo to moje viđenje, slegao je ramenima i rekao: „Lepo je, ali malo čudno“. Tako je ostalo i do danas.

Da li povlađujete gledaocima?

Ne povlađujem nikada, a kada sam na strani gledalaca i zastupam njihove interese, oni se bune i žao im je osobe koju sam kritikovala u studiju terajući pravdu.

Šta ste žrtvovali za profesiju?

Možda tzv. društveni život, provod, jer mi to oduzima energiju. Ne mogu dugo da sedim noću, a ujutro da radim. To nikada nisam mogla da uskladim.

Da li sami kreirate svoj stil ili imate stilistu?

Dali ste mi kompliment ako kažete da imam svoj stil. Ako ga imam, sama ga stvaram.

(G. Jočić, „Nacional“, 28. oktobar 2002)

Ostavite komentar

Error! This email is not valid.