Vaša pisma iz 2007. godine

 31.12.2007
Autor: Mira Adanja-Polak

    Htela bih da pohvalim Vašu emisiju, ona je zaista poštovanja dostojna, puna je zanimljivih ljudi, informacija i iz nje se zaista puno može naučiti. Stvarno ste super, svaka Vam čast. Svaku Vašu emisiju jedva čekam, ali me ova poslednja i vizuelno oduševila, prvenstveno zbog slika u studiju koje ne samo da su mi se dopale već me oduševio i sam pogled na njih zbog toga što stvarno obožavam slikarstvo. Ne mogu da se krećem i obilazim   izložbe, a ne mogu ni da imam slike u svom stanu, te time osvežim svoj životni prostor. Dakle, hvala Vam za divnu i sadržajnu emisiju, kao i za predivan ambijent u studiju, koji, molim Vas, ukrasite predivnim slikama, te nam tako unesite bar malo boja u ionako sivu svakodnevnicu, moju i verovatno još mnogih drugih. Divni ste – Tatjana Petrović,  Vlasotince, 21. novembar 2007.

    Draga Miro, jedva čekam vašu emisiju, jer ona za mene predstavlja pravo osveženje. Samo tako nastavite, jer i dalje verujem da kvalitet uvek pobeđuje. Veliki pozdrav – Gordana Gavrilov, Novi Sad, 19. novembar 2007.

    Draga Miro, verujem da dobijate puno mejlova u kojima Vas hvale. Ni moja poruka se neće razlikovati. Hvala Vam na neobičnim pričama koje gledamo u Vašim emisijama. Retke su osobe koje svoj posao obavljaju kao Vi. U mnoštvu svakakvih emisija koje gledamo, Vaše su zaista odmor i imaju neku ljudsku priču. Puno pozdrava i želim Vam uspeh koji Vas sigurno neće zaobići! – Jelena Milivojević, Smederevska Palanka, 19. novembar 2007.

    Cenim Vaš rad i ono što postižete kao profesionalac. Ali pošto pripadam "mlađoj" generaciji, koja tek staje na svoje noge, zanima me tajna Vašeg uspeha. Zapravo, na koji način ste uspeli da dobijete tako atraktivne intervjue, da zavirite tamo gde niko ne može. Nekad nije dovoljno samo umeće, potrebno je i nešto drugo – Zoran Steki, Beograd, 18. novembar 2007. 

    Moram da kažem da sam gledao vašu emisiju, kao i većina naših građana, jer je to jedina emisija koja nudi kvalitetan sadržaj i gledaoce čini edukovanijim i kvalitetnijim građanima. Veoma mi je drago što ste jedan deo emisije posvetili krađi dela vajarke Olge Jevrić, čime ste dali značajni doprinos našoj kulturi, kao i budućoj generaciji ljudi koji će se rađati i živeti ovde, jer se samo ono što je zabeleženo kamerom i dokumentovano – zaista i desilo. Vaš doprinos kulturi našeg naroda vašim istraživačkim novinarstvom – sigurno će znati da cene nove generacije. U nadi da ćete istažiti i sudbinu legata akademika i slikara Nedeljka Gvozdenovića, prodaju slika koje spadaju u naše kulturno pokretno dobro prilikom likvidacije banaka, kao i pljačku Titovih satova, srdačan pozdrav od vašeg vernog gledaoca – Milan Cvetić, 12. novembar 2007. 

    Dear Mira, unfortunately it was not possible for me to follow your program over internet. The next day, I received very enthusiastic information from my colleagues. My congratulation with your success and if I may ask, could you please send me a copy on DVD of your program. From my family in Holland I got several questions if I could show to them your work. Thanks for your understanding, best regards – Gerard Faber, glavni inženjer CMS projekta u CERN-u, Švajcarska, 9. novembar 2007. 

    Želim da ohrabrim mnoge žene koje su verovatno, lečeći sterilitet, čule isto što i ja: "Verovatno nećete imati decu". Obrazovana sam, ali, kao i svaka žena, bila sam mnogo uplašena. Čekala sam prvo dete sedam godina, a drugo 17. Imam 45 godina. Samo zahvaljujući životnoj upornosti muža i divnim lekarima, ja danas imam porodicu na koju sam veoma ponosna. Decu ne rađaju bilbordi i kampanje, već ljubav – to je moja poruka. Nešto sam usput i izgubila, ali šta je vrednije od dece koju sam toliko želela – Sanja Kovačević, Novi Sad, 9. novembar 2007. 

    Spadam u one nastavnike koji pokušavaju da koriste internet u nastavi. Predajem fiziku u OŠ Drinka Pavlović. Jako mi se dopala vaša emisija o CERN-u, volela bih da mogu deci na času da je prikažem, jer sem obrazovnog, u sebi ima i mnogo vaspitnog i ohrabrujućeg za naše mlade. Uspevam da u njima probudim interesovanje za prirodne nauke kroz svoja predavanja i ovakvi prilozi svakako mogu doprineti da u nekoga posadimo ono neophodno zrnce za budućnost. S poštovanjem – Roža Mihajlović, prof. fizike, Beograd, 5. novembar 2007.

    Hvala za nezaboravnu "ekskluzivu" o poseti CERN-u. Prevazišli ste – sebe! Bravo! Veliki pozdrav – porodica Jelene Stupljanin, 5. novembar 2007.

    Draga Miro, imam utisak da Vas poznajemo jako dugo. Mislim da Vam ova činjenica dovoljno govori o tome koliko je prijatno biti gost Mire Adanje-Polak. Ne ulazite samo poslovno u živote ljudi sa kojima sarađujete već i u srca svih onih koji Vas poznaju. Odgledala sam emisiju u miru i moram priznati, oduševili ste me po ko zna koji put. Čestitam još jednom i nadam se saradnji i u budućnosti, bila bi mi čast. Neverovatan je način na koji pomažete mladima. Veliki pozdrav i celoj ekipi emisije. Miro, hvala još jednom i sve najlepše – Sala Antonina – Tea, 29. oktobar 2007.

    Poštovana gospođo Adanja-Polak, Vašu emisiju na nacionalnoj televiziji nedeljom gledam. Ova poslednja učinila me je ponosnom, nisam samo sigurna da li više zbog mladog apsolventa elektrotehnike i pisca, ili zbog mlade pijanistkinje, ili zbog mlade umetnice i njenih crvenih skulptura. Hvala vam što nama samima promovišete našu najveću snagu i jedinu nadu u budućnost – naše pametne i obrazovane, skromne i vaspitane mlade ljude. Ja sam prosvetni radnik, profesor sam književnosti u Tehničkoj školi u Pirotu. U generaciji maturanata koja je prošle školske godine završila svoju srednju školu, a kojoj sam ja predavala književnost četiri godine, bio je i naš učenik generacije, Nikola Veljković, pobednik Republičkog takmičenja iz elektronike, sada brucoš Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Prijemni ispit položio je sa maksimalnim brojem poena i bio prvoplasiran na rang-listi. Na maturskom pismenom zadatku iz srpskog jezika napisao je izuzetan rad na temu iz gradiva: Intelektualac pred bezumljem vlasti u romanima "Derviš i smrt" i "Prokleta avlija". Bilo mi je zadovoljstvo da budem njegov profesor, a on i njemu slični mladi ljudi prava su snaga u koju verujem. Mladi bi trebalo da za starije budu inspiracija, a preneti im svoja znanja i iskustva veliki je izazov. Zato sam Vašu emisiju doživela kao melem. Teško podnosim ovu nebrigu društva za mlade i otvorenu spremnost da oni najčešće budu kritikovani i etiketirani kao loši. Divno je kada ti naši biseri dobiju priliku da ih upoznamo i da shvatimo svu njihovu umešnost i nadarenost. Hvala Vam što dajete priliku i njima da se iskažu i nama da ih upoznamo i da u svemu izuzetnom što rade uživamo. – Ninoslava Tošić, profesor književnosti u Tehničkoj školi u Pirotu, 29. oktobar 2007.

    Hvala vam na emisijama posle kojih se jako lepo osećam. Žao mi je što ste jedini novinar koji stalno pronalazi pozitivne priče i ličnosti i daje nadu ljudima. Bilo bi jako korisno da predajete na nekom od novinarskih fakulteta, jer studenti od vas treba da uče. Harizma koju vi posedujete zaista je zadivljujuća, a mislim da je to harizma vođe. Jedina moja zamerka je izbor nameštaja, koji je, za razliku od vas, toliko leden i nestvaran da izaziva jezu. Ostajem u nadi da će ovo društvo uvideti da vas treba maksimalno "iskoristiti" kao uzor u novinarstvu i početi da školuje prave novinare. – Vesna Pejović, Vrbas, 29. oktobar 2007.
     
    Hvala na divnom programu! Interesantni gosti! Interesantni prilozi! Gledam Vas kad god imam mogućnosti. Gledala sam Vas i 14. oktobra pred sam kraj, kad je Vaš gost bila dama sa šeširima! Ja bih želela da znam da li postoji šansa za novu reprizu? – Zorica Lindmark, Švedska, 29. oktobar 2007. 

    Gledam vas od prve epizode i mogu vam reći da ste me više puta doveli do suza, a i do smeha. Bavite se veoma bitnim temama, koje, ja mislim, svako zanemaruje. Htela bih da vam se zahvalim što unosite bar malo pozitivne energije u ovu zamlju! Hvala vam! – Milica Stanojković, Beograd, 28. oktobar 2007.

    Ispred kluba Majkla Džeksona, zahvaljujem Vam se na zaista osvježavajućem tekstu o Ruški Bergman i njenom radu sa Majklom Džeksonom. Veliki pozdrav za Vas i gospođicu Bergman! – Nenad Lizdek, Pale, BiH, 26. oktobar 2007.

    Gospođo Miro, vi ste kraljica. Ja se vama divim i volela bih da postanem novinarka kao što ste vi. Vašu emisiju pratim redovno i najveći aplauz za nju: jako je zanimljiva i pomaže u obrazovanju nama mlađima. Ja imam samo 14 godina i ne razumem se baš u kompjutere. Želim vam još više uspeha i nova poznanstva sa holivudskim zvezdama, a volela bih da napravite intervju sa Robertom de Nirom – Jovana Plavšić, Bačka Palanka, 21. oktobar 2007.

    Vaša priča je jedna od retkih sa radija koju sam zapamtio i koju držim u glavi skoro 16-17 godina. Jedno vrlo mudro zapažanje kojeg se ovde, nažalost, niko ne pridržava. Da su vas slušali i poslušali, mislim da je mnogo toga moglo da bude drugačije. – Ivan Lazarević, Beograd, 17. oktobar 2007.

    Samo hoću da izrazim svoje divljenje vašem radu i vašem ljudskom angažmanu. Posebno volim vaše intervjue, u kojima ste uvek direktni, ali i maksimalno dobronamerni prema sagovorniku. Malo je onih koji umeju na takav način da razgovaraju. Želim vam sve najbolje i željno iščekujem vaše nove poduhvate. Srdačan pozdrav – Jovan Đorđević, Tripoli, Libija, 15. oktobar 2007

    I would like to congratulate you to your very interesting programs on the satelite RTV 1 za inostranstvo channel. I often watch your programs on the weekends and I always enjoy them very much. It is not because I am Polish, which corresponds so well with your family name, but due to an evident artistic craziness of your programs, in the best sense of the word. Hvala Vam puno. Best regards – Teresa Kowalska, Katowice, Poland, 14. oktobar 2007.

    Veliko mi  je zadovoljstvo da Vam se javim, pa makar i mail-om. Želim ovim putem da Vam uputim sve moguće komplimente za emisije koje su nesumnjivo bez konkurencije. Iako ja imam svega 25 godina, oduvek sam volela Vaše emisije. Želim Vam puno uspeha u daljem radu i da još dugo, dugo radite i poklanjate nam ekskluzivne emisije – Katarina, Novi Sad, 7. oktobar 2007.

    Moram da iskažem svoje divljenje vašem profesionalizmu. Gledajući Vaše emisije, mi imamo (možda iluziju) da stvari koje nas okružuju možemo menjati uz Vašu pomoć – Dušica Đurović, Beograd, 3. oktobar 2007.

    Šta reći za vas nego samo reči hvale, sve je suvišno! Ja sam 1968. godište. Gledam vas i slušam odavno, od malih nogu, a sada sam baka jednom dvogodišnjem dečaku kome je sutra rođendan. Samo nastavite tako, srdačan pozdrav iz još sunčanog Kraljeva! – Žaklina Vesković, Kraljevo, 26. septembar 2007.

    Najbolja ste novinarka, emisije su stvarno sve izvrsne zahvaljujući Vama. Gledam Vas svake nedelje i samo mogu reći da nastavite tako i nadalje – Ljubica Vučinić, Moravice, Gorski kotar, Hrvatska, 23. septembar 2007.

    Veliki pozdrav šaljem Vam iz malog grada u BIH, odakle Vas gledam na RTS i shvatam kakva žena želim biti jednog dana. Emisija je odlična jer odiše Vašim duhom, samosviješću i jasnim porukama gledaocima svake dobi. Divim Vam se i treba da radite još mnogo godina jer ste kvalitet (ako se tako može opisati čovjek), a pravi ljudi će to uvijek prepoznati. Kritike zaista nemam, a inače ih rado dajem i sebi i drugima – Dragana Jelača, Novi Grad, RS, 23. septembar 2007.

    Verujem da pratite sportska dešavanja poslednja tri dana u našoj zemlji! Zar nije divno biti deo jedne tako uspešne i talentovane nacije, a još više od tog talenta, biti dobar čovek, biti primeran protivnik! Vlade Divac, ogromni meca – dobrica koji nam je sinoć priredio jedan fantastični humanitarni spektakl, i naša divna mala beba, 20 sportskih, upornih i učtivih godinica u našem Noletu! Jedinstveni smo i neprevaziđeni, prvenstveno kao hrišćani, Bogom i ljubavlju vođeni, nesebični, a onda i talentovani! Jako sam srećna zato što imamo još uvek takav kvalitet moćnih, velikih, značajnih i u duši i srcu dobrih ljudi! Divno je bilo pratiti juče dubl i biti deo te jedinstvene energije čitave jedne malo čudne nacije! Hvala Vam još jednom za vreme kojim ste mi darovali – Svetlana Trifunović, 23. septembar 2007.

    Ja sam student koji boravi u SAD od 2005. godine. U toku protekle dve i po godine imao sam prilike ne samo da se upoznam nego i da dublje zavirim u tajna društva kao što su jezuiti, masoni itd. Dok sam bio kod brata u poseti na Aljasci 2005, upoznao sam jednu gospođu (prijateljicu moga brata) koja nam je rekla da je tek posle smrti svog muža saznala da je bio mason otkrivši knigu "Morals and Dogma" (Albert Pike). Takođe, otkrili smo da se isti naslov može naći bilo gde na internetu, ali ne sa istim sadržajem. Čitajući knjigu, došli smo do očiglednog zaključka da masoni žele da prezentuju drugačiju sliku u javnosti od one koja postoji u stvarnosti (tajnosti). Velika većina masona i sama ne zna da masoni većeg stepena (30-33) u stvari obožavaju satanu. Zvuči neverovatno, ali knjiga sve otkriva. Ta ista gospođa mi je rekla da knjiga koju je našla nije dostupna javnosti i da je njen muž trebalo da je vrati neposredno pre smrti. Zašto nije? Ne zna se. Kao što i sami verovatno znate, da bi neko postao mason, mora biti odabran. U toku života masoni napreduju dodajući svojoj tituli više stepena. Samo oni koji dođu do 30-32 stepena znaju tajne masonerije i učestvuju u obožavanju satane. Najviši stepen je 32, a 33 je počasni. Takođe sam došao u kontakt sa predavanjima jednog eminentnog profesora dr Voltera Veita, koji je putovao svuda po svetu i istražio mnoga tajna društva kao što su masoni – Aleksandar Popovski, SAD, 9. septembar 2007.

    Veoma mi se sviđa emisija. Svaka čast – Ranok Mijat, Novi Banovci, 9. septembar 2007.

    Poštovana Miro, ne znam gde si trenutno sada, ali upravo sam odgledao tvoju emisiju "Rizik ljubavi". Kada kada si je uradila, ja sam bio klinac, ali gledajući je sa ove vremenske distance, mislim da je emisija savršena! –  Aleksandar Josipović, 28. avgust 2007.

    Vaše emisije su sjajne! Reper po kome ja sudim je moja majka, koja ne propušta nijednu Vašu emisiju. Ono što se meni sviđa jeste način na koji postupate sa gostima ("verbalna mačeta"), Vi koristite "narodni jezik" i imam utisak da možemo u svakom trenutku da Vam se obratimo ako imamo problem, jer ste Vi na našoj strani! Molim Vas da ostanete takvi i da pravite još emisija kao što su one iz ciklusa "Ekskluzivno" jer su vrlo korisne za saznavanje lepih stvari Srbije! – Selma i Dragan Jerotijević, 17. jul 2007.  

    Pre svega želim da vam čestitam na još jednoj uspešno završenoj televizijskoj sezoni. Vi ste najbolji, tako da vam neću poželeti da budete još bolji, jer se nalazite na samom vrhu. – Boban Karović, Vrnjačka Banja, 10. jul 2007.

    Finally I had a chance to see this in peace. What a great job! You make me look and sound much more together than I really am! Thank you so much, for me, my husband, and, of course, all our dogs and cats. BTW, three of our dogs have gone to the EU for adoption, including Chatchka and Buster, and a new one has arrived. Skipper the cat now has his own home behind Pink, and we have 4 new kittens rescued from the kafeleria… Again, special thanks for making me look so good! – Cathrine Lowther, supruga ambasadora Kanade, koja leči životinje i udomljava ih u rezidenciji u Beogradu,  7. jul 2007.

    Pre svega želim da vam uputim veliki i srdačan pozdrav. Još kao devojčica divila sam se vašim emisijama i načinu na koji se bavite svojim poslom. Verujem da svakodnevno slušate ovakve pohvale, ali ja samo želim da iskažem divljenje vašoj ličnosti i pozitivizmu. Ja nisam u vašoj branši, ali moj ste idol. Slažem se da nijedna životna priča nije zanemarujuća, svačiji život ima težinu, ja bih o svom mogla roman ispisati, ali puno je teških priča u našem društvu, tako da smatram da je to kap u moru. Želim vam svako dobro, zdravlja i sreće i znajte da vas obožavam i smatram drugom majkom, iako vas znam samo iz medija. Hvala – Slađana Jović, Beograd, Hilandarska 38, 7. jul 2007.

    Odavno imam želju da Vam napišem jedan mejl i zahvalim se na jedinoj emisiji koja svake nedelje moj život čini bogatijim za mnogo informacija koje utiču na moje obrazovanje, poglede na svet. Vaš istraživački rad me fascinira. Ja sam student završne godine sociologije i mnogo toga sam naučila od Vas. Hvala Vam. Srdačno Vam nudim svoju pomoć, jer bilo koji rad za Vas mogu shvatiti kao Božiji blagoslov. Primite veliki pozdrav i da nek Vam Bog podari zdravlja i da nas još dugo učite i upućujete u male ali bitne stvari koje naš život čine lepim, ali ponekad i ružnim. Hvala! – Olivera Čuparić, Paraćin, 6. jul 2007.

    Godinama se divim, uživam ili sekiram, smejem se, radujem i podržavam… gledajući i slušajući Vaše priloge. Bože, gde sve niste bili, šta sve niste videli, doživeli! S kim se sve niste sreli, s kim razgovarali i družili. Koga otkrili, ohrabrili, obradovali, koga s osmehom uza zid priterali… Od prilike do prilike – i strogi i topli, puni zahteva ili razumevanja, jednako u romskom naselju, nekoj rezidenciji, na Menhetnu ili u Holivudu. Žalosna sam što Vam ništa novo neću reći – toliko je pisano i rečeno o Vašem znanju i umeću, kreativnosti i duhovitosti, šeretluku i, nadasve, o profesionalnom autoritetu. O svemu zbog čega Vas ceni svet, zbog čega su Vaše emisije praznik, zbog čega jedva čekam da čujem špicu i ugledam ona vrata sveta koja ste nam otvorili, da pročitam Vaše ime i prepoznam rukopis. Svaki put ostajem iskreno zapitana kako u jednu ljudsku posudu, koja se zove glava, može stati toliko uzbudljivih iskustava i saznanja, borbe, uspeha, emocija? Sve to u samo jedan život. Jedistven kao Vaš. Sa iskrenim divljenjem i nedoumicom povodom toga kako izlazite na kraj s tolikim bogatstvom svega onoga što Vi jeste – Milan Surjanović, 1. jul 2007.

    Da, lepo se sećam jednog nedeljnog popodneva kada sam na TV-u čula vaše reči: "sve je moguće ako u to verujemo". U sebi sam pomislila "Amerika" i nasmejala se sama sebi jer je delovalo kao san… Ali sada sam ovde u Burlingtonu, državi Vermont, konačno u dalekoj Americi. Gotovo dva meseca sam ovde i jako mi je lepo. I sve mi i dalje izgleda kao san, ali ja zapravo živim. Hvala vam što postojite! – Marija Poporanović, Burlington, SAD, 29. jun 2007.

    Kada nam je asistent najavio Vaše gostovanje na sledećem predavanju, mogu Vam reći da je nastala poprilična euforija na Fakultetu političkih nauka. U krcatoj slušaonici ćutali smo i gutali svaku Vašu reč i mislim da je većina kolega posle tog predavanja stekla besprekorno čistu, realnu sliku o novinarstvu. Tom prilikom sam Vas pitala – budući da je za mene novinarstvo, odmah iza porodice, najveca želja, ljubav, prioritet, cilj – da li je moguće biti baš uspešan na oba ova polja i kako Vi postižete da budete istovremeno i baš uspešan novinar i majka i supruga i baka. Rekli ste mi samo: "Lako!" Još uvek se pitam kako. Pogotovo sada kada sam se, na trećoj godini studija, osmelila da postanem i majka. Uloga je divna, ali istovremeno igram i redovnog studenta, dobru suprugu i kakvu-takvu domaćicu, a najverovatnije ću uskoro morati i da potražim posao. Ovih dana spremam važan ispit, a istovremeno Jani pokušavam da skinem visoku temperaturu, dok je u pauzama mučenja sa toplomerom učim da kaže "mama". Zapitala sam se da li ću u budućnosti otići na dugo zakazivan intervju iako mi se ćerka u međuvremenu razbolela? Da li će me i pored dobro odrađenog posla i još boljeg honorara mučiti savest loše majke? Zbog svega toga Vama i sličnima izražavam duboko poštovanje i divljenje sa željom, neskromnom – priznajem, da jednom budem u prilici da učim od Vas, kao šegrt ili asistent širokog spektra, ili kafe kuvarica, nebitno… I dok Vi pijete kafu, ja ću piti novinarstvo, a jednoga dana biću… e, neću o tome. Skidam kapu – Dragana Radosavljević, Beograd, 28. jun 2007.

    Želim da Vam čestitam na fantastičnim emisijama! Pratim Vas već nekoliko godina (pratio bih vas ja i ranije nego sam bio mnogo mali za takvu vrstu programa, mada sam i sada mlad, još nemam ni 18 godina) i ono što Vi radite je zaista fascinantno. Divim se Vašem umeću, broju ljudi koje poznajete i koji Vas cene. Samo napred – Stefan Jovanović, Niš, 18. jun 2007.

    Oduševljen sam vašom emisijom. Danas sam je prvi put gledao i vjerujte da sam se iskreno oduševio. Toliko od mene i opet hvala za sve što radite u korist naroda. – Adnan Mesić , BiH, 17. jun 2007.

    Želim da Vam izrazim duboko poštovanje i divljenje i da Vam poželim pre svega mnogo zdravlja i uspeha kako u profesionalnom radu, tako i u privatnom životu. Vi ste izuzetna žena kojoj se neizmerno divim. Zračite toplinom i pozitivnom energijom, što je danas retko. Ja nemam Vašu svestranost i istrajnost, pa utoliko više uživam u emisijama koje vodite. Teško se preživljava i Vaše emisije mi govore da još ima plemenitih i istrajnih žena kao što ste Vi. To mi daje podsticaj da istrajem i pomognem drugima oko sebe.  Nastavite tako i dalje da nas zadivljujete aktuelnostima i emisijama koje ne propuštam. Sa dubokim poštovanjem i divljenjem vašoj ličnosti – Dragica Đurić, 17. jun 2007.

    Ono što Vam prvo moram reći jeste da sam oduševljen Vama kao ličnošću, a zatim i onim što radite. Nisam siguran da na našim televizijama postoji još neki sat vremena u kome se objavljuju tako zdravi stavovi kao u Vašoj emisiji. Da, toliko zdravi stavovi, a opet toliko savremeni. Ono što posebno očarava jeste humanost koja se provlači kroz svaki minut Vaše emisije. Moram da kažem da je Vaša emisija za mene jako velika inspiracija. Ona me podstiče da uradim nešto originalno, moderno, nešto što ima preveliku emociju i tera me da se u svom radu bavim jako pozitivnim razmišljanjem, baš onako kako Vi to predstavljate u svojoj emisiji. Takođe Vam se divim na neverovatno velikom krugu ljudi koje poznajete i temama koje pokrećete. Divim se i pomoći koju nesebično delite svim ljudima kojima je potraga za pravim vrednostima neophodna. Možda je to čak i jedina emisija koja postavlja zdrave, jednostavne i prave vrednosti u ovom svetu, koji se strmoglavo spušta ispod svih nivoa. Jako volim što predstavljate uglavnom ljude iz Srbije, jer i ja, kao i Vi, verujem da u Srbiji postoji toliko divnih i pametnih ljudi koji su vredni predstavljanja. Na kraju, želim da Vam se zahvalim na onome što nam pružate u svojim emisijama. Takođe Vam želim da samo nastavite putem kojim ste krenuli, jer Vi to radite fenomenalno, naročito otkako su Vam emisije značajno dobile na svežini i senzualnosti. Sve najbolje u daljem radu! – Žarko Jović, 10. jun 2007.

    Uživam gledajući vašu emisiju. Verujte, dok su se drugi zanimali emisijama o tinejdžerima i njihovim problemima, ja sam ponosno upijala svaki vaš prilog, spremljen sa toliko profesionalizma, koji se retko može naći na ovim prostorima… Nastavite, jer nam dajete veru u novo sutra i bolju budućnost. – Sandra Sejdić, Jagodina, 7. jun 2007.

    Moja mama je vaš veliki fan tako da i ja ponekad pogledam vaše emisije i generalno imam utisak da ste uložili mnogo energije u svoj rad. Imate ekskluzivne goste, ali nekada zaista preterate sa brojem gostiju, tako da često ostanu nedorečeni, a šteta je da takvi ljudi ne kažu i nešto više. Komplimenti za vaš entuzijazam i kvalitet emisija, ali molim vas da promenite onaj nameštaj, zaista ružno izgleda – Jelena Antić, Beograd, 3. jun 2007.

    Izražavam najdublje divljenje, prema ženi ili profesiji, sasvim je svejedno. Gledala sam Vas kao dete, a i sada, redovno, kao majka sedmoro dece. Potpuno je izlišno govoriti o nečemu ekskluzivnom što ste uradili, jer je Vaš rad totalna ekskluziva. Zahvaljujem Vam se što ste sve ove godine, decenije, održali novinarstvo – Saša Tomić, Požarevac, 3. jun 2007.

    Ostavite komentar

    Error! This email is not valid.