Gordana Bajloni – 6. april 2013.

 03.04.2013
Autor: Mira Adanja-Polak

Serija "Ekskluzivno", subota, 14:00, Prvi program RTS-a

Bajlonijeva pijaca u Beogradu jedino je mesto koje podseća na ime poznate beogradske porodice Bajloni.

Poneko i prođe pored bezbroj njihovih kuća. Porodica je bila ugledna građanska, sa velikim brojem uglednih prijatelja širom sveta. Gordana Bajloni bila je obrazovana, lepa, bogata, drugačija…

Posle rata, čitava porodica se iselila i još po neko od Bajlonijevih živi u Beogradu, trudeći se da dođe do svog imanja.

Gordanu Bajloni srela sam u Lisabonu, gde je živela, a intervju je snimljen pod uslovom da bude prikazan tek nakon njene smrti.

Njeno kazivanje je značajno, jer, kako uvek kažu, istorija se ponavlja i sve je nakako uvek isto.

4 komentara

  1. Luís da Ponte
    |

    Dar Mrs. POLAK, I am portuguese and saw your interview with Gordana Bajloni. i was in chok. Actually i did study in Belgrade from 1968-1974. Jos znam nesto srpski posto studirao bas slavistiku na filoloskom fakultetu. Vratio Sam se u Portugaliju 1974. Onda se upoznao sa Gordanom i ostali smo dobri prijatelji do 1986 kad Sam otisao za Americu u sluzbi nase ambasade. Strasno mi je zao da tek sada cujem za njenu smrt. Inace cestitam za izuzetan lep program i interview.hteo vás zamoliti za kontakt Dejana Stankovica. Sada zivim u Lisabonu u penziji. Hteo vamos jos kazati da mnogo volim Srbiju koju jos dan danas smatram kao drugu otadzbinu. S postovanjem Luis da Ponte

  2. Zoran Vignjević
    |

    Poštovana gospođo,
    Gledajući Vašu emisiju o gospođi Gordani Bajloni, njenoj porodici, i njenom životu pomislio sam: imaju li ovaj narod i ova zemlja dušu. Sudbina gospođe Bajloni, njene porodice i imovine, verovatno nije jedina, ali ako je ova zemlja donela zakone o povraćaju imovine koja je oduzeta u vreme komunizma, onda je sramno za nas da je grad Beograd dozvolio propadanje porodične kuće Bajloni u ul. Kneza Miloša. Možda nema živih naslednika, ali su tragovi te porodice prisutni. Bajlonijeva pijaca je i dalje tu, a preduzeće Teloptik još uvek odoleva stečaju, bar jedan deo – Teleoptik Žiroskopi.
    Ovaj grad, a i naša zemlja, mogli bi bar malo popraviti sliku o Srbiji i Srbima, ali ne nekome tamo u Evropi ili svetu, već pred nama samima. Ako kažu da postoji kolektivna svest i pamćenje naroda, pitm se imamo li još uvek dušu kao narod. Šta to ostavljamo potomcima? Ono što je pokazano u emisiji, to smo mi, to je slika Srbije, ali nije sugurno slika koju bi očekivali naši preci.
    Gospođa Bajloni, i po godinama i po drugim osobinama, podsetila me je i na moju baku. Zato bih predložio, ako još nije kasno, da se na neki način pokrene inicijativa i da se Grad Beograd udostoji da obnovi porodičnu kuću porodice Bajloni u ulici Kneza Miloša i da se ona pretvori u objekat – muzej, kulturni centar, baštinu ili sl. u kome bi se nalazili dokumentarni, filmski, materijalni i drugi arhivski materijali o uglednim beogradskim i srpskim porodicama iz prethodnog vremena, a posebno onim čija je sudbina slična porodičnoj priči Bajlonijevih. Da li je moguće da je grad namenio tu lokaciju nekom tajkunu? Verovatno da, jer ako jedna zemlja, npr. Italija odluči da u drugoj zemlji, npr. Srbiji – Beogradu u istoj ulici obnovi zgradu i od nje napravi svoj kulturni centar, zar to ne može ova zemlja, u svom glavnom gradu, kao svojevrstan spomenik jednoj porodici, ali i mnogim drugim koje su obeležile prošla vremena i doprinele da se ime ove zemlje nekada u Evropi izgovaralo sa poštovanjem.
    Hvala vam na vremenu koje ćete utrošiti da pročitate ove reči. Možda nisu stilski sređene, ali verujte da su iskrene. U svom životu sretao sam ljude sličnih sudbina. Možda nisam mogao, niti imao načina da im pomognem, samo sam ih pažljivo slušao. Predlog koji sam izneo vidim kao tračak svetlosti i način da se odužimo mnogim ljudskim sudbinama koje smo mi, ova država, prognali u zaborav.
    Možda nije realno i izvodivo predloženo, ali voleo bih da, bar javno u nekoj Vašoj emisiji, \“prekorite\“ gradske silnike zbog njihovog bahatog ponašanja prema istorijskom nasleđu grada i da u njoj predložena mogućnost bude predočena javnosti.
    Kao primer navodim i zgradu koja je zaštićeni spomenik kulture, a od 1999. godine, dakle, od bombardovanja, propada i dalje. Ovo je zgrada na uglu Resavske i Nemanjine ulice u kojoj je jednim delom još uvek Vojna štamparija Ministarstva odbrane. Na krovu te zgrade, koji se obrušava na prolaznike, nalazi se desetogodišnje drveće čije korenje polako raspolućuje zgradu.
    Želim Vam puno zdravlja, sreće i uspeha u radu.

  3. Blagoja Nikolovski
    |

    Crkva Sv. Ignjatije Bogonosac u Malom Crniću. Crkva je građena 1894. godine, ktitor je bila firma Bajloni, koja je imala i svoj mlin u Malom Crniću. Tutor crkve bio je Anton Bajloni, industrijalac…

  4. Đorđe Branisavljević
    |

    Draga gospođo !
    Pratim Vaše emisije i intervjue koji su stvarno nabijeni kvalitetom i opravdanim eksponiranjem Vaših junaka. Ponekad promašite (intervju sa Mijajlovićem – Bijela CG). Istorija porodice Bajloni je nama totalno nepoznata. Možda su bili tajkuni starijeg kova ili bogata porodica sa velikom tradicijom. Rečenica: „Ne pita se kako je zarađen prvi milion“, nije novijeg datuma. Činjenica je da su „sinovi partije“ redom uvodili „red“, ali bih ipak voleo znati kako su se vlade prije drugog rata odnosile prema bogatašima sumnjivog porekla? Pozdrav

Ostavite komentar

Error! This email is not valid.