Lorens Iglberger: „Dajemo veliki značaj dobrim odnosima SAD s Jugoslavijom“

 01.11.1981
Autor: Mira Adanja-Polak, "Amerikanci"

    Pred Hejgov put u Beograd

    Gospodine Iglberger, zapamtili smo Vas i zbog Vaše uloge u razvijanju odnosa Vaše zemlje i Jugoslavije. U to vreme Karter je izjavio da podržava nezavisnu i nesvrstanu politiku Jugoslavije. Sada se administracija u Americi promenila. Da li biste Karterovoj izjavi nešto dodali, ili oduzeli?

    Važno je istaći prvenstveno da politika SAD prema Jugoslaviji ne zavisi od promena administracija. Američka politika prema Jugoslaviji već mnogo godina podržava teritorijalni integritet Jugoslavije i njenu nezavisnost. Karter, u izjavi koju ste pomenuli, posebno ističe poštovanje teritorijalnog integriteta, nezavisnosti i status nesvrstanosti. Isti je stav sadašnje administracije. Mi nemamo šta da dodamo onome što je gospodin Karter rekao, niti da oduzmemo. Prema tome, odnos koji sadašnja Amerika ima prema Jugoslaviji je isti, uz poštovanje vodeće uloge Jugoslavije u svetu nesvrstanih.

    Koji je cilj posete državnog sekretara Aleksandera Hejga Jugoslaviji? Koja pitanja interesuju Ameriku povodom ove posete, i da li će se razgovarati i o ekonomskoj saradnji?

    Poseta gospodina Hejga Beogradu odražava značaj koji mi dajemo dobrim odnosima s Jugoslavijom; to nije samo stoga što gajimo tradiciju dobrih bilateralnih odnosa, nego i zato što je Jugoslavija vodeći, važan član nesvrstanog sveta, i ima ulogu u svetskim zbivanjima koji su značajni za SAD. Ovo je prva poseta Aleksandera Hejga Beogradu, a ujedno i prva poseta jednoj zemlji Evrope koja nije članica NATO-pakta. To je stoga što mi želimo da istaknemo naše bilateralne odnose, a delom i što želimo da pokažemo kakav značaj dajemo Jugoslaviji kao vodećoj zemlji u pokretu nesvrstanih. Ekonomski odnosi će svakako biti uključeni u razgovore koje će državni sekretar Hejg voditi sa saveznim sekretarom za inostrane poslove Josipom Vrhovcem i predsednikom Predsedništva Jugoslavije Sergejom Krajgerom. Dok sam bio ambasador u Jugoslaviji, smatrao sam da su ekonomski odnosi polje na kojem je potrebno najviše raditi, i to obostrano – kako s jugoslovenske, tako i s američke strane – kako bi se ekonomski odnosi razvijali, jer su oni ključ naših budućih bilateralnih odnosa. Sada su naši ekonomski odnosi u krizi. Obe zemlje moraju da učine sve što mogu kako bi proširile ekonomsku saradnju i ostvarile ekonomske odnose korisne po obe zemlje.

    Neke korake u spoljnoj politici nove administracije SAD saveznici svi vaši nisu primili na isti način. Bilo je neslaganja. Kako Vi na to gledate, jer Vi u Evropi tumačite interese SAD?

    Istina je da naši saveznici ne prihvataju sve pojedinosti naše spoljne politike na isti način. Ali, naše jedinstvo je zasnovano na slobodi izražavanja mišljenja, pa prema tome možemo izraziti neslaganja – ako ona postoje. No, mnogi nepravedno i tendenciozno preuveličavaju našu zabrinutost zbog neslaganja sa saveznicima, i to kad je reč o našoj spoljnoj politici. Kad posmatramo konačne stavove, onda su stanovišta i naše spoljne politike i spoljne politike zapadne Evrope veoma bliski. Ne želim da u ovom intervjuu bilo koga povredim i da budem vrlo konkretan pa da Vam kažem odakle mi i Zapad osećamo da opasnost dolazi, i koliko bi mi od te opasnosti trebalo da se branimo, i u kojoj meri na tu opasnost valja da odgovorimo… i zato bih Vam rekao da u Zapadnoj Evropi postoji načelan dogovor, a postoji i dogovor NATO-a i Sjedinjenih Američkih Država o tome da smo suočeni s ozbiljnom vojnom opasnošću koja dolazi s Istoka – moramo da budemo spremni da na tu opasnost i odgovorimo. Između saveznika i SAD ima razlika. Mi o njima razgovaramo i trudimo se da dođemo do zajedničkih, jedinstvenih rešenja. Ako mene pitate šta mislim, ja verujem da je spoljna politika SAD u NATO-u i među samim saveznicima prihvaćena, jer nameravamo da ponovo pojačamo vodeću ulogu SAD među zapadnim saveznicima, kako bismo razvili što adekvatni ju odbranu i ponašanje koje će težiti da ukloni nesklad Istoka i Zapada.

    Neutronska bomba je nesumnjivo počela svoje "razorno dejstvo" na teritoriji Evrope. To više nisu tihe demonstracije protiv ovog ubojitog oružja, nego je počelo i s podmetanjem bombi po vašim bazama u Nemačkoj. Gospodine Iglberger, da li ste očekivali ovakvu reakciju, i kako gledate na to?

    Američka vlada odlučila je da konstruiše neutronsku bombu. Kad to oružje bude napravljeno, postaviće se u Sjedinjenim Američkim Državama. To je suverena odluka vlade Sjedinjenih Američkih Država, i niko nema prava prigovora toj američkoj odluci, kao što ni mi ne bismo mogli da protestujemo ako bi Jugoslavija htela da napravi neko oružje koje će držati na svojoj teritoriji ili, na primer, Sovjetski Savez. Neutronska bomba biće postavljena u SAD. Razjasnili smo to. U slučaju da se pojavi potreba i odluči da bi oružje trebalo da bude van SAD, u zapadnoj Evropi, u tom slučaju konsultovaćemo se s našim saveznicima, pre nego što preduzmemo korake u tom pravcu. Prema tome, mi nismo nikoga prisiljavali ni na šta – doneli smo samo odluku o oružju koje smo napravili za sebe.

    Propaganda koja potiče iz određenih izvora, od samog početka bila je providna, jer je pravila probleme tamo gde ne postoje. Ovo "mrtvo oružje", načinjeno do ovog stepena, trebalo bi da odgovori na činjenicu što u Zapadnoj Evropi postoji ogroman debalans u tenkovskim snagama, jer Zapadnu Evropu ugrožavaju hiljade tenkova koji se u ovom delu sveta ne nalaze u posedu ni Zapadne Evrope a ni SAD. Samim tim, ne mogu da odgovore na eventualne napade. Tako je odluka o neutronskoj bombi nastala prvenstveno kao potreba da se spreči opasnost. No, u demonstracijama protiv neutronske bombe niko ne govori o činjenici da je to odgovor na izazov koji postoji. Jer, zašto niko ne govori o tenkovima s kojima NATO ima da se suoči?! Mi smo znali da će neki ljudi pokušati da izvuku propagandnu korist iz ove odluke. Mi smo na to računali, i to smo očekivali. Ja, iskreno da kažem, mislim da reakcija u Zapadnoj Evropi nije bila tako drastična kao što su neki ljudi mislili da će biti.

    Da li je američka administracija svesna rizika nepopularnosti zbog nekih koraka u spoljnoj politici; na primer, oko strateškog naoružanja i podržavanja intervencije u Angoli?

    Mislim da imam neke probleme s pitanjem – mi ne podržavamo intervenciju u Angoli. Činjenica je da neke druge zemlje imaju vojne snage u Angoli. Mi ih nemamo! Niti podržavamo pogranične obračune. Što se tiče "slučaja" u Angoli, mi uopšte u to nismo upleteni; a što se tiče pitanja da li smo očekivali neke teškoće oko naših odluka u spoljnoj politici, onda je situacija ovakva: ako želite da budete vođ, a ja sam ubeđen da je za svet u miru važno da SAD imaju vodeću ulogu u međunarodnoj situaciji, onda morate donositi odluke koje se ponekome neće sviđati. To će vas učiniti nepopularnim. Prema tome, pitanje bi trebalo da glasi: da li odluka za koju se zalažete doprinosi miru, i da li odluke koje donosite doprinose održavanju mira, ili su to odluke koje mir narušavaju? Ja čvrsto verujem da sve ono što je ova administracija uradila ide ka održavanju mira i pokušava da odgovori onima koji bi svojim akcijama otežali održavanje mira. Mislim da ne bi trebalo da se izvinjavam ni za jedan "problem" koji smo izazvali.

    Vi ste počeli da se energičnije zalažete za borbu protiv neprijateljske emigracije u SAD. U tome ste postigli zapažene rezultate. Sada se u nas govori o "slučaju Artuković". Da li Vam je poznato hoće li ga SAD izručiti Jugoslaviji?

    Nema sumnje, učinili smo mnogo kako bismo kontrolisali antijugoslovenski terorizam u SAD, i to s uspehom. Mislim da je sada sedamnaest ljudi u zatvoru u SAD zbog ovakve delatnosti. Kada sam odlazio na dužnost u Beograd 1977, u zatvorima SAD nije bio ni jedan. Kad je reč o Artukoviću, ne bih želeo da to komentarišem. To bi trebalo da ide na Sud, i zvaničnici administracije o tome valja da daju svoju reč.

    Vi ste gospodine, Iglberger, i potpredsednik grupe za taktičko-neutronske snage. Kako vidite predstojeće razgovore sa Sovjetskim Savezom, krajem godine?

    Imao sam nekoliko razgovora sa sovjetskom ambasadom u Vašingtonu, a državni sekretar Hejg je razgovarao sa sovjetskim ambasadorom Dobninjinom. Sekretar Hejg srešće se s ministrom Gromikom krajem ovog meseca, u Njujorku, i razgovarati o tim pregovorima. Nadam se da ćemo postići dogovor tokom susreta Hejg – Gromiko, jer bi to bila prethodnica pregovora krajem ove godine. Kao što znate, SAD i NATO su već nagovestili da su spremni za te pregovore s SSSR-om, ove godine. Mislim da će pregovori početi u novembru-decembru, a sve zavisi od razgovora Gromiko – Hejg. A koliko će pregovori trajati? Nema sumnje, biće komplikovani, jer obuhvataju veoma delikatna i "teška" pitanja o kontroli naoružanja. Ono što mogu da Vam kažem s američke strane – mi ćemo se truditi da što pre postignemo fer i ravnopravan dogovor.

    Ostavite komentar

    Error! This email is not valid.