Mira Adanja-Polak i Vi – 30. jun 2012.

 27.06.2012
Autor: Mira Adanja-Polak

Subota, 14:15, Prvi program RTS-a, uživo

Gost emisije je ambasador Švajcarske u Srbiji Ervin Hofer, koji govori o štednji koja je tako svojstvena Švajcarcima. U šta je Švajcarska investirala ovde? Šta je ono što hoće da nas nauči? Šta je ono na šta ne može da se navikne?

Đurđa Stojičić i Miloš Stanojević, koji se bave pejsažnom arhitekturom i hortikulturom na Šumarskom Fakultetu, dobili su po drugi put priznanje i nagradu u Španiji za realizaciju projekta "Vrt na ivici sveta". Tema festivala na kome su učestvovali bila ja "Galicija – zemlja vode".

U goste dolazi Feđa Marković, mladi violinista iz Jagodine kome je graditelj violina, gospodin Feron iz Kremone, poklonio jednu od svojih violina. Šta radi Feđa Marković danas? Koje uspehe niže, šta ga čeka u životu i šta želi?

Violinu koju je ovom programu darovao Draško Popović iz Trstenika poklanjamo Laslu Arpadu iz Sente, kako bi mogao da nastavi školovanje u muzičkoj školi.

Polukoncertni klavir koji je ovom programu poklonila porodica Simić iz Bačke Topole dajemo osnovnoj školi "Mića Stanojlović" iz Koceljeve kod Šapca, gde profesor muzike Ivan Marković ima zapaženu i konstruktivnu nastavu muzike.

Do sada nam je veliki broj gledalaca darivao muzičke instrumente koje smo dodelili talentovanoj deci kako bismo im pomogli u daljem školovanju.  Želja mi je da to i nastavim i da vaša dobrota pomogne deci koja ne mogu da priušte tako potreban muzički instrument. Razgovarajte sa prijateljima, sigurno postoje još neki muzički instrumenti na kojima već dugo niko ne svira, a koji mogu biti od velikog značaja za život deteta koje voli muziku.

Ema Tomson snima film u Londonu za koji je napisala i scenario.

Bili smo u Debeljači i posetili nekoliko jezera koja su nastala tako što su ostale rupe posle vađenja cigle. To je poribljeno i tako je nastala prava oaza za ribolovce.

U Crnoj Gori otvara se jedna neverovatna plaža koja je nastala kao grad u jednom gradu.

Mladi ljudi iz Novog Sada su svojim znanjem i poznavanjem kompjutera osmislili igrice koje su ih proslavile i u svetu.

U studiju su slike Mihaela Milunovića, slikara koji izlaže po galerijama širom sveta.
https://youtube.com/watch?v=tRm2UUlFZzo%3Fversion%3D3%26hl%3Den_US

Jedan komentar

  1. Nataša Lešević
    |

    Poštovana gospođo Polak, danas sam gledala, kao i uvek, Vašu emisiju „Mira Adanja Polak i Vi“, koja se ovde kod nas u Ljubljani na 1. programu RTS-a emituje subotom od 14 do 15h.
    Povodom priloga napravljenog u Tivtu htela sam Vam poslati nekoliko svojih utisaka i mišljenja.
    Naime, u Boki Kotorskoj, u naselju Krašići, moji roditelji, kao i hiljade drugih iz Srbije, napravili su vikend kuću tokom godina i godina duge štednje i ulaganja praktično sve ušteđevine u taj objekat (te objekte). Celog svog života sam leta provodila na tim plažama, gledala kako se naselje polako menja, kakve su muke sa nepostojanjem pijaće vode, kanalizacije, kasnije saznavši kako su roditelji morali u više, više navrata da plaćaju opštini Tivat da se uredi izgradnja vodovoda, na kome i do pre dve godine, kada sam poslednji put bila dole, još uvek nema stalno pijaće vode, niti vode uopšte.
    Kanalizacija još uvek nije rešena. Naselje se lepo vidi, kada se sa tivatske marine pogleda ka moru, na levu stranu, levu obalu zaliva (tivatskog dela bokokotorskog zaliva). Nemalo naselje… Vidi se i na snimcima Vašega priloga…
    Pišem Vam jer sam zgrožena, zapanjena, razočarana onime što se dešava, koliko je meni znano, poslednje 3 godine, da bi ove eskaliralo. Naime, naselje je koncipirano tako da pored obalskog dela (15-20 m udaljen) duž naselja „teče“ put, uzak, asfaltiran tako da se jedva mimoilaze dvoja kola. Od puta na gore, ka brdu poluostrva Luštica su kuće, vikend kuće uglavnom nas Srbijanaca. Poređane po „redovima“. Svaki red je imao pristup obali, plaži, koje su, kako je naselje raslo, postajale sve krcatije.
    Od 2009. je počela gradnja kuća na samoj obali, kako mi „stari“ u Krašićima (mada sada državljani druge države, Srbije) zovemo „ispod puta“. Bezobzirna uz miniranje stena na obali, bacanje šuta u more, pravljenje veštačkih nasipa u moru, ubijanje flore i faune priobalnog dela. Ove godine je praktično cela obala, najuži pojas obale, sam dodirni deo kopna i more duž celog naselja prebukiran izgradnjom novih kuća. Pristupa moru za nas „iznad puta“ neće biti.
    Toga nema nigde u civilizovanom svetu. Ni na kakav način vlasnici kuća nisu bili pozvani niti obavešteni.
    Postoji nešto što se zove „opšte dobro“, ne ni nečije, ne ni moje, ne crnogorsko, ne srpsko, ne vikendaško…. Postoji Zemlja… Morska obala je opšte dobro i pristup mora biti slobodan. Primera radi, Republika Hrvatska i Slovenija imaju zakonom regulisanu zabranu gradnje objekata, koliko je meni znano, na 20 m od dodira mora i kopna.
    Ja živim i radim u Kliničkom centru Ljubljana kao lekar, internista. Trenutno čekam svoje drugo dete i neću biti u mogućnosti niti ove godine da odem do Krašića. Preko Facebooka (search: Krašići Sodoma i Gomora) pratim reakcije vlasnika kuća iz Krašića. Nemam uvid da li je neko poslao neku tužbu sudu. Pišu da su obaveštene instutucije Crne Gore, koje bi trebalo po raznim osnovama da budu odgovorne za dešavanje.
    Meni sve izgleda kao divljanje kriminala, pritisak na nas da prodamo kuće i odemo, konačno. Vlada vidim strah ljudi od reagovanja… I moj stari otac kaže: „Pusti, sine, nemoj se eksponirati, ko zna šta mogu da urade, brini o svom poslu, napretku tamo, ovde nismo državljani, to ne rade „obični“ ljudi ovde, to je drugi svet, koji je spreman na sve… Pusti“.
    Ja pa znam, da ma koliko takva kuća bila ovako neupotrebna, daleka meni, teška za održavanje da – e, baš neću prodati ono što su moji otac i pokojna majka gradili 30 godina. Mene oterati neće. Niti prihvatam strahovanje kao način života.
    Kada budem mogla, već sledeće godine ću poslati tužbe na adrese gde budem znala, mada svesna, da je bolje udruživanje gradjana i apsolutno advokatska pomoć.
    Vama pišem sa molbom da napravite prilog o dešavanju u vezi sa gradnjom na obali Krašića i predstavite i u toj svetlosti „napredak“ Boke…
    Ja sam na svaki način dostupna za kontakt i razgovor Vama i Vašim saradnicima.
    Pozdravljam Vas i zahvaljujem se za Vaš novinarski način koji nam pružate, za izvrsnost, široku kulturu, neiscrpnu zainteresovanost, jednostavnost koju imaju samo veliki… Za to što ste u najboljem smislu drugačija bila i ostala tokom svih ovih godina svoga rada. Još jednom, hvala, nadam se i veselim Vašem odgovoru,
    Nataša Lešević,
    dr. med. spec interne medicine UKC Ljubljana
    Adresa:
    Mesarska cesta 12
    1000 Ljubljana
    tel. 0038630384793

Ostavite komentar

Error! This email is not valid.