Drama američkih žena

 16.01.1995
Autor: M. Bilić, "Radio TV revija"

Mira Adanja-Polak snimila je u Njujorku za televiziju razgovor sa čuvenom književnicom Erikom Džong, čija je najnovija knjiga „Strah od pedesetih“ istovremeno bestseler u Americi i kod nas.

Za najnoviju emisiju ciklusa „Ekskluzivno“ novinar Mira Adanja-Polak je pred kamere Beogradske televizije dovela književnicu Eriku Džong, autora bestselera „Strah od pedesetih“.

Kontroverzna ličnost Erika Džong, podigla je mnogo prašine pre dvadeset godina knjigom „Strah od letenja“ u kojoj je otvoreno pisala o svojoj seksualnosti i o doživljajima svoje generacije. Ta knjiga je prodata širom sveta u više od deset miliona primeraka. Pored „Straha od letenja“ Erika Džong je napisala još sedam zbirki pesama i šest romana (koji su postigli izvanredan uspeh kod čitalaca), a pre no što je postala profesionalni pisac, predavala je književnost na raznim univerzitetima.

Susret Erike Džong i Mire Adanje-Polak dogodio se u Njujorku. Poznata književnica je na poziv za razgovor reagovala samo sa: „U redu, dolazim kod vas“. I stigla je. Jedini uslov je bio da je pre snimanja našminka čuveni Mederiko. Zahtev je, naravno, ispunjen, a šminkera je platila – Mira Adanja-Polak!

– Erika Džong je prijatan, iskren i simpatičan sagovornik – priča Mira Adanja-Polak o svom njujorškom susretu sa poznatom književnicom. – Njen cilj je bio da u knjizi prikaže ženu kakva je danas ona sama: opuštenu, zadovoljnu, aktivnu… Uostalom, Erika kaže da se mnogo govori o tome kako žene manifestuju svoj strah od godina, a on je kod muškaraca mnogo izraženiji, jer je vezan za seksualnost, a kod žena nije!

Strah od braka

– Upoređivala sam odnos prema godinama naših i američkih žena – kaže Mira Adanja-Polak, koja je, podsetimo se, diplomirani psiholog – i došla sam do zaključka da se u nas pedesete godine života smatraju dubokom starošću, a ako govorimo o „krizi“ – onda je u našoj zemlji to – trideset i šesta godina. Zašto baš ta, ne znam! U svakom slučaju, vezano je to za naš koncept života jer ovde je žena atraktivna samo kada je veoma mlada, što govori o sumnjivoj seksualnosti balkanskih muškaraca. Američke žene idu u drugu krajnost, poslednjih godina one su umesto da budu slatke supruge-domaćice kao njihove majke, krenule na krstaški pohod, na muške pozicije, u profesionalnom životu. Tako su postale uspešne u poslu, efikasne ali su ogrubele, izgubile ženstvenost. Kod njih je prisutan i izvestan strah od braka, koji je nekada na američkom kontinentu bio svetinja, jer žena koja je mnogo postigla u profesiji, i naravno, stekla neki imetak, ukoliko se odluči na brak, žuri da se osigura predbračnim ugovorom koji će regulisati pitanje novca u slučaju razvoda…

Eriku Džong sam upoznala kao smirenu ženu koja je duboko izmerila šta je šta u njenom životu. Udata je za Kena, čoveka njenih godina. Iz jednog od prethodnih brakova ima devetnaestogodišnju ćerku Moli. Živi u normalnom braku i ako je pitate šta je, po njoj, formula za uspeh u životu, reći će vam „stabilna porodična situacija“.

Jedan od naših najpoznatijih televizijskih novinara Mira Adanja-Polak poznata je po sposobnosti da se probije do svetskih veličina, ali i po lakoći kojom ćaska sa njima.

Novinarski stiplčez

– Uvek intervjuišem ljude koji su zanimljivi, u čiji rad verujem i pitam ih ono što mene interesuje, a verujem da je i gledaocima zanimljivo. Nema tu nikakve mistifikacije, razgovaramo kao dva slučajna saputnika u vozu, onako kako razgovor teče sam po sebi. I za moje emisije nema nikakve montaže, sve je bilo onako kako se vidi na ekranu. Ništa nije uglancano, ako se ne vidim, nije važno ili ako mi je štrčao neki pramen kose, to je zato što sam ja u tom trenutku tako izgledala a kamera je samo sprava koja beleži. Kada vodim razgovore, setim se mog pokojnog oca profesora Solomona Adanje, koji je imao običaj da sedne na krevet pacijenta i kaže: „E, pa da vidimo šta ćemo mi sada!“ I zato nikada nemam spiskove ljudi sa kojima ću razgovarati, to dolazi samo po sebi. Važno je samo biti na pravim mestima. Evo primera, sedela sam u Haifi i pravila intervju sa Zen Barom kada mi je snimatelj došapnuo da mu se čini da nedaleko od nas sedi Šimon Peres. Pitaj ga da li možemo da mu postavimo neka pitanja, rekla sam. Gospodin Peres nas je odmah ljubazno pozvao na kafu i voće i tako je nastao intervju sa njim! Kada me pitate da li postoji neko sa kim nisam imala intervju a želela bih – onda je to Ričard Nikson.

Na kraju našeg susreta sa Mirom Adanjom-Polak pitali smo je, misleći na dramu američkih žena srednjih godina, kakav je njen odnos prema godinama.

– Uvek mi je dobro, bez obzira na to koliko imam godina – kaže na svoj jasan i optimistički način – ali sećam se da mi se sa dvadeset i četiri godine činilo da su svi koje poznajem daleko ispred mene: da su uspešniji, da više znaju, da govore više jezika… U to vreme sam, primera radi, živela u Londonu, usavršavala jezik, prala hale jednog sajmišta, radila u duševnoj bolnici. Razgovarala sam sa majkom i ona mi je odgovorila: „Jel’ ti se tako čini? Onda misli tako još deset godina, a onda ćeš napraviti ‘stiplčez’ i sve njih preskočiti“. Kako? – upitala sam. „Lepo, svi oni će se do tada već ispucati!“

Ostavite komentar

Error! This email is not valid.