Neki sagovornici baš mene čekaju

 23.11.2007
Autor: Jordanka Čanović, "Evropa"

Recept: najbolje priče su one koje ljudi ne žele da ispričaju. Za njih se borim.

Mira Adanja-Polak rođena je u Budimpešti. Diplomirala je psihologiju na Filozofskom fakultetu. Međunarodno je priznat novinar i producent, istraživač, saradnik i autor. Termin nedeljom po podne na RTS 1 rezervisan je za njenu kolažnu emisiju „Mira Adanja-Polak i Vi“. Uz ovu emisiju, Adanja-Polak je autor i dokumentarne serije „Ekskluzivno“.

Svedok ste mnogobrojnih promena koje su zadesile RTS. Mnogi su odlazili i dolazili, a vi ste ostajali. Kakav je vaš stav po tom pitanju?

Moj stav je uvek isti. Radim kako najbolje umem i trudim se da svoju energiju usmeravam ka korisnim stvarima. Često mi zameraju da ne vodim redakcijski život, a to me je možda i održalo na vetrometini. Često sam i dosadna jer ne ogovaram, niti govorim ružno o svojim kolegama. To je, uz nešto dobrih novinarskih poduhvata, dovoljno za preživljavanje.

Novinarsku karijeru započeli ste na Beogradskom programu pripremajući i uređujući jedan dan u nedelji. Sada imate autorsku emisiju. Ima li razlike u angažmanu u profesionalnom smislu?

Uvek sam radila isto, osim što sam u Beogradskom programu često morala da objašnjavam šta ću imati u emisiji i kako će to izgledati. Govorila sam da ne umem to da ispričam, ali da znam da izvedem emisiju. Emisija Beogradskog programa koju sam radila utorkom i tada je bila autorska. Uvek sam radila na neki svoj način.

Da li tragate za pričom ili vas ona motiviše da je na svoj način interpretirate?

Mene priča nađe. Sačeka me. Obično je niko drugi neće. Možda vidim drugačije. Često i sačekam sve komentare i onda u nedelju dam svoj, često različit od drugih.

Vaša autorska emisija i dalje istim tempom prati aktuelne događaje. Kako objašnjavate da imate publiku svih uzrasta?

Nemam ja recept. Imam možda tu sreću da se ono što se meni sviđa dopada i drugima. Verujem u ono što radim. Okrenuta sam gledaocima i od njih čujem mnogo toga. Odgovaram lično na sve telefone i svu poštu. To je ono što odnosi najviše vremena. Moram sve da proverim pre nego što to dođe na ekran. Svaka priča ima uvek nekoliko strana, a saslušati moram sve. Najbolje priče su one koje ljudi ne žele da ispričaju. Za njih se borim.

Da li iskustvo i profesionalizam donose vremenom privilegije ili je dokazivanje neprekidno?

Ja bih rekla da ispravnost onoga što radite donosi privilegiju da vam se veruje i da ne dovodite u pitanje svoj integritet. Privilegija je da imate prednost da emitujete nešto što drugi nemaju jer ćete to uraditi najobjektivnije. Privilegija je i to što se osećam slobodno u svom poslu, a za novinara veće privilegije od toga nema.

Iza vas su brojni intervjui. Koga biste u ovom trenutku voleli da imate za sagovornika?

Nikada ne razmišljam unapred, samo nedelju dana. Svakog jutra okrenem poneki telefon rutinski, a okrećem ga godinama tek da proverim da li su neki ljudi ipak rešili da progovore. Znam da sačekam jer i dalje verujem da neki sagovornici baš mene čekaju.

Upravo ste se vratili iz Milana. Kojim povodom ste tamo bili?

Bila sam na proslavi 20 godina kompanije „Cepter“, koja je u elitnom hotelu „Principe di Savoja“ napravila svečanost koja će se pamtiti u Milanu. Bračni par Cepter je svoje prve tri fabrike sagradio u severnoj Italiji. Tom prilikom predstavljena je i monografija „Madlena“, u kojoj je objedinjena čitava aktivnost Madlene Cepter na polju umetnosti, humanosti i nauke. U milanskom pozorištu Manconi gospođi Cepter je uručena povelja za njen humanitarni rad, a prijatelji iz svih krajeva sveta bili su tu.

Ostavite komentar

Error! This email is not valid.